Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

440 PRAvo NA SuÐeNje u RAzuMNoM Roku – zbirka izabranih presuda
tekstu, stavovi 85 – 88 i 119, 13. mart 2007. godine). On ne nalazi nijedan razlog da
odstupi od ovog stava u konkretnom predmetu i zaključuje, prema tome, da se
primedba Vlade mora odbaciti.
3. Zaključak
48. Sud smatra da pritužbe podnosioca predstavke nisu očigledno neosnovane u
smislu značenja člana 35 stav 3 Konvencije i smatra da ne postoji nijedan drugi osnov
da ih proglasi nedopuštenim. Pritužbe se stoga moraju proglasiti dopuštenim.
B. Osnovanost
1. Argumenti koje su iznele strane
49. Vlada je primetila da je tužena država ratifikovala Konvenciju i Protokol br. 1
dana 3. marta 2004. godine i ponovo potvrdila da je sporni izvršni postupak završen
do 7. aprila 2006. godine. On je, prema tome, u okviru nadležnosti Suda ratione
temporis u periodu od samo dve godine.
50. Vlada je dalje primetila da su do 12. novembra 2004. godine vođena dva paralelna
kruga izvršnih postupaka i iznela da se celo proceduralno zakašnjenje pre 21. oktobra
2004. godine isključivo pripisuje podnosiocu predstavke koji je tražio javnu prodaju
parcela koje nisu zvanično priznate kao svojina dužnika.
51. Najzad, Vlada je obrazložila da trajanje postupka od 21. oktobra 2004. godine do
7. aprila 2006. godine, nekih osamnaest meseci ukupno, ne predstavlja povredu
Konvencije ni Protokola uz nju.
52. Podnosilac predstavke je naveo da je učinio sve što je bilo u njegovoj moći da
ubrza postupak o kome je reč i ostao pri stavu da je država bila kriva za kašnjenje.
53. Podnosilac predstavke je takođe istakao da on, posle donošenja odluke
Opštinskog suda od 4. aprila 2006. godine, nije imao mogućnosti da podnese poseban
parnični zahtev kako bi stekao državinu na spornom zemljištu.
54. Vlada se sa tim nije složila i, tako je, ostala pri stavu da je umesto toga podnosilac
predstavke trebalo da traži izvršenje ove odluke shodno članu 2 Zakona o izvršnom
postupku iz 2000. godine.
2. Relevantna načela
55. Sud podseća da se izvršenje pravosnažne presude koju je sud doneo mora smatrati
sastavnim delom “suđenja” u svrhe člana 6 (videti Hornsby protiv Grčke, presuda od 19.
marta 1997. godine, izveštaji o presudama i odlukama 1997-ii, str. 510, stav 40).