Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

Izvršni postupak
Preduzeće zIT protiv Srbije
439
Član 6 stav 1
“Tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ..., svako ima pravo
na ... raspravu u razumnom roku pred …[sudom]...”
Član 1 Protokola br. 1
“Svako fizičko i pravno lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne
može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom
i opštim načelima međunarodnog prava.
Prethodne odredbe, međutim, ni na koji način ne utiču na pravo države da primenjuje
zakone koje smatra potrebnim da bi regulisala korišćenje imovine u skladu s opštim
interesima ili da bi obezbedila naplatu poreza ili drugih dažbina ili kazni.”
A. Prihvatljivost
1. Kompatibilnost ratione personae
42. Vlada je primetila da je izvršni postupak završen do 7. aprila 2006. godine i iznela
da je podnosilac predstavke time bio lišen “statusa žrtve” u smislu člana 34
Konvencije.
43. Podnosilac predstavke se s tim nije složio.
44. Sud primećuje da sporni postupak nije okončan (videti stavove 38, 35 i 27 – 29
u gornjem tekstu, tim redosledom. Videti takođe stav 54 u daljem tekstu), zbog čega
se primedba Vlade mora odbiti (videti, mutatis mutandis, Dalban protiv Rumunije
[VV], br. 28114/95, stav 44, ECHR 1999-Vi).
2. Iscrpljenost domaćih pravnih sredstava
45. Vlada je iznela da podnosilac predstavke nije iscrpeo sva delotvorna domaća
pravna sredstva. Posebno, on se nije žalio na odugovlačenje u pitanju predsedniku
Opštinskog suda, predsedniku Okružnog suda, odnosno Nadzornom odboru
Vrhovnog suda. Dalje, podnosilac predstavke nije pokrenuo ni posebnu građansku
parnicu prema članovima 199 i 200 Zakona o obligacionim odnosima. Najzad, Vlada
je ostala pri stavu da podnosilac predstavke nije podneo ni krivičnu tužbu prema
članovima 242, 243 i 245 Krivičnog zakona iz 1977. godine, a ni tužbu prema članu
340 Krivičnog zakona iz 2005. godine (videti stav 39 u prethodnom tekstu).
46. Podnosilac predstavke je osporio delotvornost ovih pravnih sredstava.
47. Sud je već utvrdio da se gore navedena pravna sredstva ne mogu smatrati
delotvornim u smislu njegove utvrđene sudske prakse prema članu 35 stav 1
Konvencije (videti, mutatis mutandis, V. A. M. protiv Srbije, citiran u prethodnom