Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

426 PRAvo NA SuÐeNje u RAzuMNoM Roku – zbirka izabranih presuda
3. Kompatibilnost ratione personae (odgovornost države)
92. Vlada je tvrdila da se država ne može smatrati odgovornom za preduzeća u
društvenom vlasništvu. Posebno, dužnik nije ni državno preduzeće niti njim upravlja
država. Država takođe nije prouzrokovala njegovu insolventnost, a sama država nema
pravo na udeo u njegovoj zaradi niti obavezu da pokriva njegove gubitke.
93. Dalje, dužnik nije bio u postupku privatizacije, zbog čega su neka od najvažnijih
potencijalnih ograničenja njegove samostalnosti u poslovanju bila nebitna (videti stav
74 u gornjem tekstu).
94. Najzad, Vlada je potvrdila da bi se sva sredstva dobijena privatizacijom dužnika
prenosila u državni budžet, ali je ostala pri stavu da to nije odlučujuće pošto je ceo
postupak bio samo sredstvo da se jedan “tip svojine” transformiše u drugi.
95. Podnositeljke predstavki su iznele da je dužnik društveno preduzeće i da njim,
kao takvim, u potpunosti upravlja država.
96. Prema tome, postavlja se pitanje da li je država obavezna za neizmirene obaveze
dužnika, posebno da li se ona može smatrati odgovornom za neizvršenje pravo -
snažnih presuda donetih u korist podnositeljki predstavki.
97. Sud primećuje, s tim u vezi, da je dužnik trenutno u vlasništvu holding kompanije
čiji pretežni deo čini društveni kapital (videti stav 56 u gornjem tekstu) i da njim, kao
takvim, u velikoj meri upravlja Agencija za privatizaciju, koja je i sama državni organ,
kao i Vlada (videti stav 75 u gornjem tekstu), bez obzira da li je bilo pokušaja zvanične
privatizacije u prošlosti.
98. Sud stoga smatra da dužnik, i pored činjenice da je to posebno pravno lice, ne
uživa “dovoljno institucionalne i radne samostalnosti u odnosu na državu” da bi bio
oslobođen svojih obaveza po Konvenciji (videti, mutatis mutandis, Mykhaylenky i
drugi protiv Ukrajine, br. 35091/02, 35196/02, 35201/02, 35204/02, 35945/02,
35949/02, 35953/02, 36800/02, 38296/02 i 42814/02, stav 44, ECHR 2004-Xii).
99. Prema tome, Sud nalazi da su pritužbe podnositeljki predstavki kompatibilne
ratione personae sa odredbama Konvencije i odbija primedbu Vlade s tim u vezi.
4. Zaključak
100. Sud smatra da pritužbe podnositeljki predstavki nisu očigledno neosnovane u
smislu člana 35 stav 3 Konvencije i ne nalazi nijedan drugi osnov da ih proglasi
neprihvatljivim. Stoga se predstavka mora proglasiti prihvatljivom.