Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

40 Tea Gorjanc-Prelević
Bez obzira da li je dužnik privatno lice ili državni organ, država je dužna da
obezbedi delotvorno učešće celog svog aparata u postupku izvršenja i preduzme
sve neophodne mere da se pravosnažna presuda izvrši. 194
Država, po pravilu, ne može da se pravda nedostatkom sredstava za izvršenje kada
je ona neposredni dužnik 195 i kada je dužnik u njenom većinskom vlasništvu. 196
U predmetima koji se odnose na izvršenje presuda o starateljstvu nad decom, od
državnih organa se očekuje da “preduzmu sve potrebne mere da omoguće izvrše -
nje, koje se realno mogu zahtevati pod okolnostima svakog slučaja”. 197 Zahteva se
posebno ažurno postupanje jer “protok vremena i promena okolnosti mogu imati
nepopravljive posledice na odnose između dece i roditelja koji ne žive s njima”. 198 Po
zahtevima strane države na osnovu Haške konvencije o građanskopravnim aspe -
ktima međunarodne otmice dece iz 1980. godine zahteva se hitno postu panje.
Utvrđeno je da nije opravdano da protekne pet meseci od prijema zahteva do
pokretanja postupka za vraćanje deteta, a zatim pet meseci da bi se odlučilo po
žalbi i u ponovljenom postupku za sedam meseci održati jedno ročište. 199 U slučaju
u kojem dve godine dete nije predato majci zbog nedovoljne ažurnosti nadležnih
organa u izvršnom postupku, da bi to naknadno bilo onemogućeno preinača -
vanjem presude, Sud je našao da je tuženom ocu “zapravo dozvoljeno da iskoristi
pravosudni sistem dok se činjenično stanje nije dovoljno izmenilo da bi se u po -
sebnom postupku izmenila odluka o poveravanju deteta [majci]” i utvrdio i povredu
prava na pravično suđenje i prava na porodični život majke deteta. 200 S druge strane,
smatraće se da su državni organi uradili sve što se od njih realno moglo očekivati ako
obezbede prisilnu predaju dece, ali roditelj odbije da ih na taj način primi. 201
194 ZIT protiv Srbije, 2007, st. 56-57, ovde str. 441. U slučaju Omerović protiv Hrvatske, 2006, st. 35,
ovde str. 383, došlo je do povrede prava jer je podnositelj predstavke, nakon neuspešne javne
prodaje pokretnih stvari dužnika, zatražio određivanje privremene mere o zabrani prenosa akcija
koje je dužnik imao u drugim preduzećima, a o tom predlogu nije odlučeno više od godinu dana
nakon što je bio podnesen.
195 Jeličić protiv Bosne i Hercegovine, 2006, st. 39, ovde str. 371.
196 Kačapor i druge protiv Srbije, 2008, st. 56 (dužnik je društvo sa ograničenom odgovornošću, u
državnom vlasništvu 87%) i 114, ovde str. 420 i 428.
197 Ignaccolo-Zenide v. Romania, 2000, st. 96; Karadžić protiv Hrvatske, 2005, st. 53, Tomić protiv Srbije,
2007, st. 102.
198 Karadžić protiv Hrvatske, 2005, st. 62 i 102.
199 Karadžić protiv Hrvatske, 2005, st. 59, ovde str. 458.
200 Ibid, st. 60. Tomić protiv Srbije, 2007, st. 104.
201 Damnjanović protiv Srbije, 2008, ovde str. 463.