Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

36 Tea Gorjanc-Prelević
uključujući i Skupštinu, ako donese zakon koji onemogući suđenje ili izvršavanje
pravosnažne presude. 162
U praksi je Sud utvrdio da sledeća postupanja državnih organa dovode do kršenja
prava na suđenje u razumnom roku:
• Neopravdana aktivnost sudova (“ping – pong”)
Sud je utvrdio da ponavljanje ukidanja presuda u toku jednog postupka
ukazuje na ozbiljan nedostatak sudskog sistema, s obzirom da je to obično
posljedica grešaka nižih sudova. 163 Bez obzira na to koliko je puta predmet
vraćan na ponovno suđenje, postupak se za potrebe procene dužine
njegovog trajanja posmatra kao jedna celina. 164 Posle drugog ukidanja, Sud
po pravilu nalazi povredu prava. 165 Po ukidanju presude, očekuje se ažurno
suđenje, pogotovo ako je postupak pre toga već dugo trajao. 166
• Neaktivnost sudova
Povreda prava na suđenje u razumnom roku po pravilu se utvrđuje u slučaju
neopravdanih dužih perioda neaktivnosti u radu suda. Dva duga perioda
neaktivnosti u parnici od ukupno dvadeset meseci, za koje država nije imala
opravdanje, dovela su do kršenja prava. 167 Četiri godine i osam meseci nije
nerazumno dugo za radni spor razmatran na tri nivoa nadležnosti. 168
162 Hrvatski sabor usvojio je 17.1.1996. godine izmenu Zakona o obveznim odnosima, na osnovu
koje su prekinuta sva suđenja protiv države za naknadu štete prouzrokovane terorističkim aktima,
do donošenja novog zakona, koji ni posle sedam godina nije donet. U nizu presuda protiv
Hrvatske, Sud je našao da je država prekršila suštinsko “pravo na sud” iz čl. 6, st. 1 Konvencije, te
da to pravo konzumira pravo na suđenje u razumnom roku (vidi Kutić protiv Hrvatske, 2002, st. 33).
U Bosni i Hercegovini, izvršenje presuda kojima je naložena isplata “stare” devizne štednje
sprečeno je uputstvom vlade Republike Srpske i zakonima Republike Srpske od 1996, 2002, 2003.
i 2004, do 2006. godine, kada je donet Zakon o staroj deviznoj štednji Bosne i Hercegovine, koji
je dalje onemogućio puno izvršenje pravosnažnih presuda. Sud je i ovde utvrdio povredu “prava
na sud” (Jeličić protiv Bosne i Hercegovine, 2006, ovde str. 361).
163 Parizov protiv Makedonije, 2008, st. 58, ovde str. 85.
164 Makedonska vlada je isticala da svako “novo” suđenje posle ukidanja presude treba posmatrati
kao posebnu celinu, ali je Sud odbio ovaj argument s obzirom na isti predmet spora o kome se
sve vreme odlučuje (Kostovska protiv Makedonije, 2006, st. 43).
165 vidi Parizov protiv Makedonije, 2008, gde je utvrđeno kršenje prava jer je predmet pet puta vraćan
na ponovno suđenje, ali i Mamič br. 2 protiv Slovenije, 2006, gde nije bilo povrede, ali je Sud
komentarisao činjenicu da je prvostepena presuda dva puta ukidana, i da to već ukazuje na
anomaliju sudskog sistema.
166 Milošević v. Makedonija, 2006; Kostovska v. Makedonija, 2006; Arsov protiv Makedonije, 2006.
167 Napijalo protiv Hrvatske, 2003, st. 61, ovde str. 161-164.
168 Stefanovski protiv Makedonije, odluka o dopuštenosti, 2009.