Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

Pregled prakse evropskog suda za ljudska prava u primeni prava na suđenje u...
33
Stranke imaju pravo da koriste sva procesna sredstva, uključujući pravne lekove,
ali se vreme koje je objektivno potrebno za odlučivanje po njihovim zahtevima
ne može računati kao radnja odlaganja od strane podnosioca predstavke, niti se
može staviti državi na teret. 144 Međutim, smatra se da je stranka doprinela odlaga -
nju ako pokrene dva postupka po istom pravnom osnovu, koji tek naknadno
dovedu do njihovog spajanja. 145
Procesne greške podnosilaca predstavke dovode do toga da se period koji usledi
u pogrešnom razvoju postupka ne uzima u obzir. Na primer, kada advokat
podnositeljke predstavke podnese zahtev za reviziju vrhovnom sudu iako
vrednost tužbenog zahteva ne dostiže propisani iznos, pa on bude odbačen,
postupak po reviziji ne uzima se u obzir prilikom procene dužine trajanja pos -
tupka. 146 Takođe, ako advokat pogrešno obavesti sud da je izvršenje uspešno
izvršeno, pa to dovede do obustave postupka, a podnositeljka predstavke ne uloži
žalbu na tu odluku, period posle obustave postupka se ne računa. 147 Kada je za
ostvarenje prava trebalo pokrenuti postupak izvršenja, a ne parnicu, odgovornost
za trajanje postupka posle tog trenutka nije na državi. 148
S druge strane, podnosiocima predstavki ne može se staviti na teret greška
državnih organa. vlada je podnositeljki predstavke u jednom slučaju zamerila što
je doprinela odlaganju u izvršnom postupku jer nije podnela kopiju pravosnažne
presude, iako ona to nije mogla da učini jer je nadležni sud odlagao sa stavljanjem
klauzule pravosnažnosti na tu presudu. 149 U drugom slučaju, podnosiocu pred -
stavke je zamereno to što je zahtevao izvršenje na nepokretnosti koja nije bila u
vlasništvu dužnika, iako je za tu zabludu bila odgovorna država zbog nepouzdanih
zemljišnih knjiga u čiji sadržaj se pouzdao podnosilac predstavke. 150
Podnosiocu predstavke ne može se staviti na teret ponašanje druge strane u
postupku, npr. suprotne strane u parnici. 151
144 Jazbec v. Slovenia, 2006, st. 66, Lesar v. Slovenia, 2006, st. 30.
145 Dimitrievski protiv Makedonije, 2008, st. 31.
146 Kostovska protiv Makedonije, 2006, st. 36.
147 Karadžić protiv Hrvatske, 2005, st. 56, ovde str. 458.
148 ZIT protiv Srbije, 2007, st. 60.
149 Pibernik protiv Hrvatske, 2004, st. 59, ovde str. 394.
150 ZIT protiv Srbije, 2007, ovde str. 441-442, st. 60.
151 “[Podnositeljka predstavke] ne može se okriviti za procesno ponašanje tuženih i njihovo odbijanje
da se odazovu na sudske pozive” (Rizova protiv Makedonije, 2006, st. 50, ovde str. 101).