Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

226 Pravo na suÐenje u razumnom roku – zbirka izabranih presuda
predstavke je priznala da je ta sudija, u suštini, obaveštena o tom podatku tek pošto
je dostavljena predstavka u ovom predmetu.
159. Sa stanovišta činjenica u ovom predmetu i bez obzira na to d ali su i, ako jesu,
kada su dve predsedavajuće sudije saznale za to da je podnositeljka predstavke HIV
pozitivna, Sud smatra da raspoloživi dokazi nisu dovoljni da bi on na osnovu njih
zaključio kako je podnositeljka predstavke zaista bila diskriminisana po osnovu svog
zdravlja. Iz toga sledi da je ova pritužba očigledno neosnovana i da ona mora biti
odbačena u skladu sa članom 35 st. 3. i 4. Konvencije.
5. PrImENA ČlANA 41. KONVENCIJE
160. Član 41. Konvencije glasi kako sledi:
“Kada Sud utvrdi prekršaj Konvencije ili Protokola uz nju, a unutrašnje pravo visoke
strane ugovornice u pitanju omogućava samo delimičnu odštetu, Sud će, ako je to
potrebno, pružiti pravično zadovoljenje oštećenoj stranci.”
A. Šteta
161. Podnositeljka predstavke je prvobitno tražila odštetu od 30.000 evra (EUR) na
ime nematerijalne štete koju je pretrpela, da bi docnije povećala taj zahtev na po jedan
milion evra za svaku godinu kašnjenja u postupku.
162. Država je taj zahtev osporila. Država je, međutim, dodala da ukoliko Sud utvrdi
da je Konvencija prekršena, već sam taj zaključak treba da predstavlja primereno
pravično zadovoljenje ili da, alternativno, svaka finansijska nadoknada koja bude
eventualno dosuđena treba da bude u skladu sa praksom Suda u drugim sličnim
predmetima.
163. Sud smatra da je podnositeljka predstavke pretrpela znatnu nematerijalnu štetu
usled kršenja prava zajemčenih Konvencijom, pa zbog tog razloga samo konstatovanje
povrede Konvencije očigledno ne bi moglo da predstavlja dovoljno pravično zado -
voljenje u smislu člana 41.
164. Osporeno ponašanje pravosuđa tužene države moralo je, pre svega, predstav ljati
stalni izvor uznemirenosti za podnositeljku predstavke koja je poslednji put videla
svoje dete 1998. godine, pre oko osam godina.
165. Imajući na umu sve što je gore navedeno, iznose dosuđene u uporedivim
predmetima (videti, mutatis mutandis, Injakolo-Zenide, navedeno gore, stav 117) i
presuđujući na osnovu pravičnosti, kako to nalaže član 41, Sud dosuđuje podnositeljki
predstavke 15.000 evra po ovom osnovu.