Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

196 Pravo na suÐenje u razumnom roku – zbirka izabranih presuda
(videti, među mnogim drugim autoritetima, Styranowski protiv Poljske, presuda od 30.
oktobra 1998. godine, Izveštaji o presudama i odlukama 1998-VIII, str. 3376, stav 46).
Do tog datuma predmet već nije bio rešen skoro dvadeset godina.
3. Ocena Suda
33. Sud podseća da se opravdanost dužine postupka mora ceniti u svetlu okolnosti
predmeta i pozivanjem na sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje
podnosioca predstavke i odnosnih organa i od kakvog je značaja predmet spora za
podnosioca predstavke (videti, među mnogim drugim autoritetima, Frydlender protiv
Francuske [VV], br. 30979/96, stav 43, ECHR 2000-VII).
34. Ako se vratimo na konkretan predmet, Sud ne može prihvatiti tvrdnju Vlade da
se odugovlačenje postupka uglavnom pripisuje podnosiocu predstavke. Po domaćem
pravu, saslušanje strana u sporu se preduzima samo ako ne postoji drugi raspoloživ
dokaz ili ako nema dovoljno podataka za utvrđivanje relevantnih činjenica (videti
član 262 Zakona o parničnom postupku). Pošto je utvrđeno da podnosilac predstavke
nije u mogućnosti da dolazi u sud zbog lošeg zdravlja, nije bio zadatak suda da se
raspituje o njegovoj sposobnosti postupanja. Međutim, pošto je advokat podnosioca
predstavke prisustvovao svakom ročištu, nije bilo proceduralnih prepreka da se
predmet nastavi i uzmu drugi dokazi, kako je navedeno u rešenju Okružnog suda.
Štaviše, sud je mogao pročitati belešku iz izjave podnosioca predstavke iz 2002. godine
(član 263 Zakona o parničnom postupku), ili ga pozvati da podnese sve dodatne
informacije u pisanoj formi, ako je to od vitalnog značaja za odlučivanje o osnovanosti
predmeta. Najzad, na sudu je bilo da oceni propust podnosioca predstavke da u
postupku da izjavu (član 267 Zakona o parničnom postupku). Shodno tome, Sud
zaključuje da nesposobnost podnosioca predstavke da bude saslušan nije trebala da
prouzrokuje trajanje postupka, posle njegovog vraćanja nižem sudu, više od četiri
godine na jednom nivou sudske nadležnosti.
35. Sud je često nalazio povrede člana 6 stav 1 Konvencije u predmetima koji pokreću
slična pitanja kao što je ovo u predmetnoj predstavci (videti Frydlender, citiran u
gornjem tekstu).
36. Pošto je pregledao dostavljene materijale, Sud smatra da Vlada nije iznela ni
jednu činjenicu ni uverljivi argument koji bi mogao da ga ubedi da donese drugačiji
zaključak u konkretnom predmetu. Pozivajući se na svoju sudsku praksu po ovom
pitanju, a posebno na činjenicu da postupak još nije završen u prvoj instanci bez
izgleda da će biti brzo zaključen, Sud smatra da je dužina postupka preterana i da ne
ispunjava zahtev “razumnog roka”.
Prema tome došlo je do povrede člana 6 stav 1.