Presude osnova.qxd - Centar za ljudska prava Univerziteta u Sarajevu

12 Tea Gorjanc-Prelević
predmeta i uvele nove, posebne pravne lekove za zaštitu ovog prava. Ipak,
delotvornost novih pravnih lekova ostaje da se dokaže u praksi, a merilo za to će
biti primena standarda iz prakse Evropskog suda za ljudska prava.
Od 358 presuda koje su do 2009. godine donete protiv država u regionu, a koje se
odnose na pravo na suđenje u razumnom roku, izabrane su one koje sadrže spe -
cifična utvrđenja Suda. Presude Grzinčić protiv Slovenije, Parizov protiv Makedonije
i Kaić i drugi protiv Hrvatske, u kojima je utvrđeno prekoračenje razumnog roka u
parničnim postupcima, izabrane su pre svega jer se u njima analizira kvalitet
pravnog leka koji su ove države nedavno uvele za zaštitu prava na suđenje u
razumnom roku.
Tri presude predstavljaju slučajeve u kojima nije utvrđena povreda prava – u
predmetu Bunčić protiv Slovenije razlog je neodgovorno ponašanje stranke u
parničnom postupku; u presudi Mamič protiv Slovenije br. 2, dugotrajni krivični
postupak je uprkos izvesnom odugovlačenju u radu sudova sveukupno ocenjen
u granicama razumnog roka, dok je Damnjanović protiv Srbije redak primer
pokušaja izvršenja odluke o starateljstvu nad decom, gde je Sud utvrdio da su
državni organi efikasno postupali, iako presuda nije izvršena.
Presude su grupisane po vrstama postupaka u kojima se rešavalo o građanskom
pravu ili obavezi, odnosno krivičnoj optužbi, jer se to čini najpreglednije. Izvršni
postupci izdvojeni su u posebno poglavlje da bi se na njih skrenula pažnja, jer su
upravo problemi u izvršenju pravosnažnih presuda, privremenih mera i konačnih
upravnih akata, čest razlog utvrđivanja povrede ne samo prava na pravično
suđenje, već i na mirno uživanje imovine, prava na dom i porodičan život u
državama na teritoriji bivše Jugoslavije.
U ovu zbirku presuda Evropskog suda za ljudska prava uvrštene su i dve odluke
Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, zato što predstavljaju dobar primer primene
standarda iz prakse Evropskog suda za ljudska prava na domaćem nivou. U odluci
po apelaciji Ilinke Novaković, Ustavni sud BiH obrazlaže i sistem za izračunavanje
naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku,
citirajući pri tom postojeća merila iz prakse Evropskog suda. Na sugestiji da se
objave i odluke Ustavnog suda BiH zahvaljujem gospodinu Farisu vehaboviću,
sudiji Ustavnog suda Federacije Bosne i Hercegovine.
Na kraju su predstavljeni i primeri odluke o poravnanju između države i podno -
silaca predstavki Evropskom sudu za ljudska prava, u nadi da će poravnanja postati