Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
MAGMATSKE STENE<br />
Prof. Nada Vaskoviã
Cilj predavanja:<br />
<br />
<br />
<br />
<br />
kako i gde nastaju magme<br />
tektonika ploèa i formiranje magmatskih<br />
stena<br />
Klasifikacija magmatskih stena<br />
Petrografske karakteristike osnovih tipova<br />
magmatskih stena
Magmatske stene:<br />
Nastaju kristalizacijom<br />
magme
Magma?<br />
Vreo (650 to 1200°C) silikatni rastop,<br />
koji se uglavnom sastoji od jona 8<br />
elemenata, gasova i suspendovanih<br />
kristala.
Klasifikacija magmatskih stena<br />
Strukturi:<br />
velièina, oblik, raspored kristala<br />
Sastavu:<br />
hemijskih ili mineralnih<br />
komponenti
Genetska klasifikacija magmatskih<br />
stena<br />
Ekstruzivne:<br />
Izlivene ili ekstrudovane na površinu zemlje<br />
kao lava ili piroklastièan materijal<br />
Intruziv<br />
ivne:<br />
Intrudovane u zemljinu koru
Procesi kontrole strukture<br />
magmatskih stena<br />
• Brzina hlaðenja (najvažnija)<br />
• Prisutna kolièina silicije (SiO 2 )<br />
• Kolièina rastvorenih gasova
Uticaj brzine hlaðenja na velièinu<br />
kristala<br />
Brzo hlaðenje:<br />
• Rezultuje formiranjem velikog<br />
broja zametaka i time obilja sitnih<br />
kristala.
VRSTE MAGMATSKIH STRUKTURA<br />
• AFANATIÈNA<br />
• FENERITSKA<br />
• PORFIRSKA<br />
• STAKLASTA<br />
• VEZIKULARNA
Glavni minerali magmatskih<br />
stena - silikati<br />
• Olivin<br />
• Piroksen<br />
• Amfibol<br />
• Biotit<br />
• Muscovit<br />
• Ortoklas<br />
• Plagioklas<br />
• Kvarc<br />
BOJENI - MAFIÈNI<br />
SVETLI – FELZIÈNI<br />
Ili SALSKI
SPOREDNI MINERALI<br />
MAGNETIT<br />
APATIT<br />
CIRKON<br />
SFEN<br />
ILMENIT<br />
PIRIT<br />
HROMIT
Hemijski sastav glavnih silikatnih<br />
minerala<br />
• Olivin (Mg,Fe) [Si O]<br />
• Piroksen (Mg,Fe) Ca [Si O]<br />
• Amfibol (Mg,Fe) Ca [Si O] (OH)<br />
• Biotit (Mg,Fe) K Al [Si O] (OH)<br />
• Muskovit<br />
K Al [Si O] (OH)<br />
• Ortoklas K Al [Si O]<br />
• Plagioklas (Ca,Na) Al [Si O]<br />
• Kvarc SiO 2
Kako nastaje magma?<br />
• Zagrevanjem stena iznad njihove<br />
taèke stapanja (na primer zbog<br />
tonjenja stena u dublje nivoe)<br />
• Snižavanjem taèke stapanja zbog:<br />
• opadanja pritiska (na pr. dubine)<br />
• dodavajem volatila (na pr, vode)
Kristalizacija<br />
Kristalizacija je proces suprotan<br />
stapanju.<br />
U stvari, proces je mnogo složeniji od stapanja iz<br />
razloga što stene predstavljaju agregat minerala sa<br />
razlièitom taèkom stapanja (kristalizacije).
Kristalizacija<br />
• proces kojim se kristali izdvajaju iz<br />
rastopa (magme)]ERJKODÿHQMD.<br />
• Pravac kristalizacije minerala iz magme<br />
dešava se u dva istvovremena hemijski<br />
progresivna niza.
Frakciona Kristalizacija<br />
Proces modifikacije magme<br />
izdvajanjem prvo formiranih<br />
kristala.<br />
Pošto samo odreðeni elementi<br />
ulaze u glavne minerale, menja se<br />
sastav ostatka rastopa.
Jednostavna Kristalizacija<br />
Primer:<br />
Quartz<br />
Kad rastop dostigne temperaturu<br />
kristalizacije minerala, mineral se formira<br />
i ne podleže daljim promenama sa<br />
hlaðenjem.
Diskontinuirana Kristalizacija<br />
Primeri:<br />
Olivin i Piroksen<br />
Formirani kristalni zameci se izoluju i<br />
izdvajaju se iz rastopa èim se dostigne<br />
njihova temperatura kristalizacije. Time<br />
se menja hemijski sastav rastopa i<br />
omoguãava formiranje drugih minerala<br />
sa hlaðenjem
Kontinuirana Kristalizacija<br />
Primer:<br />
Plagioklas<br />
Kristali menjaju svoj sastav<br />
kontinuirano u toku kristalizacije<br />
(rasta) stalno reagujuãi sa<br />
ostatkom magme
BOWEN-ova REAKCIONA SERIJA<br />
Niz kristalizacije bazaltne magme<br />
• Diskontinuirana Reakciona Serija:<br />
• Olivin -> Piroksen -> Amfibol -> Biotit<br />
• Kontinuirana Reakciona Serija:<br />
• Ca-rich Plagioklas -> Na-rich Plagioklas<br />
ANORTIT BITOVNIT LABRADORANDEZINOLIGOKLASALBIT
BOVEN-ova REAKCIONA SERIJA<br />
1400 o<br />
C<br />
800 C<br />
o<br />
Temperatura<br />
Olivin<br />
Piroksen<br />
Diskontinuirana serija<br />
Amfibol<br />
Biotit<br />
Plagioklas<br />
Kontinuirana serija<br />
Na-rich (Albit)<br />
Ortoklas<br />
Muskovit<br />
Kvarc<br />
Ca-rich<br />
(Anortit)<br />
Mafiène - Baziène<br />
Intermedijarne<br />
Felziène - kisele
Procesi Diferencijacije<br />
Magme<br />
• Asimilacija<br />
• Mešanje magmi<br />
• Frakciona kristalizacija<br />
• Parcijalno stapanje
KSENOLITI – uklopljen delom svaren ili<br />
nesvaren strani stenski materijal
Parcijalno Stapanje<br />
Proces suprotan frakcionoj<br />
kristalizaciji<br />
Poslednji iskristalisali mineral (najniža<br />
temperatura) prvi ãe se stopiti.
Parcijalnim stapanjem:<br />
• Omotaèa<br />
• Okeanske Kore<br />
• Andezita<br />
mafiène ili baziène<br />
Intermedijarne<br />
Felziène ili kisele
Oblici Intruzivnih tela<br />
• BATOLIT: masivan, diskordantan pluton<br />
površine >100 km 2<br />
• ŠTOK: masivan, diskordantan pluton,<br />
površine < 100 km 2<br />
• LAKOLIT: kupasto, konkordantno telo<br />
• LOPOLIT: levkasto, konkordantno telo<br />
• DAJK: diskordantno, tabularno telo<br />
• SIL: konkordano, tabularno telo
Vulkanski nek<br />
Prstenasti dajk<br />
Radijalni dajkovi<br />
Dajk<br />
Štok<br />
Štok<br />
Batolit
LAKOLIT<br />
LOPOLIT
DAJK
SIERA NEVADA BATOLIT
DAJK
SIL
KLASIFIKACIJA MAGMATSKIH<br />
STENA<br />
• 95% magmatskih stena izgraðeno je<br />
od samo 7 minerala<br />
• Magmatske stene su podeljene na<br />
GRUPE prema kvantitativnom ili<br />
modalnom sadržaju glavnih minerala –<br />
3 do 4 minerala
KLASIFIKACIJA MAGMATSKIH STENA<br />
• Veãina GRUPA sadrži DVA ÈLANA:<br />
EKSTRUZIVNI TIP = (VULKANSKE)<br />
INTRUZIVNI TIP = (DUBINSKE)<br />
• OBA ÈLANA IMAJU ISTI SASTAV, A<br />
RAZLIKUJU SE PO VELIÈINI KRISTALA
Podela na GRUPE se zasniva na<br />
razlikama u hemijskom sastavu i<br />
odražava kroz promene u mineralnom<br />
sastavu kod razlièitih tipova stena<br />
• Mafiène = baziène stene imaju NIZAK<br />
sadržaj SiO 2 , K 2 O , Na 2 O i Al 2 O 3<br />
• Felziène = kisele stene imaju VISOK<br />
sadržaj SiO 2 i NIZAK FeO, MgO I CaO
HEMIJSKI SASTAV MAGMATSKIH<br />
STENA<br />
• Izražava se u tež % oksida<br />
• Glavne promene hemijskog sastava<br />
odražavaju se kroz varijacije sadržaja<br />
SiO 2 – silicije i alkalija (Na 2 O + K 2 O).
• Prema hemijskom sastavu razlikuju se<br />
sledeãe GRUPE magmatskih stena<br />
– ultrabaziène (~40 – 45±2 wt%) (peridotit)<br />
– baziène (45-53 ± 2 %) (gabro)<br />
– intermedijarne (53-63 ± 2 wt.%) (diorit)<br />
– kisele (63-75 wt %) (granit)<br />
• Omotaè je peridotitskog sastava<br />
(ultrabazièan).<br />
• Okeanska kora gabroidnog sastava<br />
(bazièna).<br />
• Kontinentalna kora je granitskog sastava<br />
(kisela)
GRUPE<br />
DUBINSKE<br />
VULKANSKE<br />
ŽIÈNE<br />
Ultrabaziène<br />
PERIDOTIT<br />
PIKRIT<br />
PIROKSENIT<br />
Baziène<br />
GABRO<br />
BAZALT<br />
DIJABAZ<br />
GABRO<br />
PEGMATIT<br />
DIORIT<br />
ANDEZITBAZALT<br />
Intermedijarne<br />
KVARCDIORIT<br />
MONCONIT<br />
ANDEZIT<br />
LATIT<br />
KVARCMONCONIT<br />
KVARCLATIT<br />
SIJENIT<br />
TRAHIT<br />
GRANODIORIT<br />
DACIT<br />
Kisele<br />
GRANIT<br />
RIODACIT-RIOLIT<br />
PEGMATIT<br />
APLIT
Q – kvarc<br />
KLASIFIKACIJA MAGMATSKIH STENA PREMA<br />
Q<br />
MODALNOM SASTAVU<br />
A – alkalni feldspat<br />
P - plagioklas<br />
Q<br />
60<br />
60<br />
65<br />
Alkalni riolit<br />
RIOLIT RIODACIT DACIT<br />
GRANODIORIT<br />
A<br />
5<br />
20<br />
Sijenit<br />
GRANIT<br />
KVARC<br />
MONCONIT<br />
MONCONIT<br />
IUGS Modifikovana klasifikacija<br />
feneritskih magmatskih stena<br />
DUBINSKE<br />
Tonalit<br />
KVARCDIORIT<br />
DIORIT<br />
MONCODIORIT<br />
35 65 90<br />
Alkalni<br />
Q-trahit<br />
A<br />
Alkalni trahit<br />
P<br />
5<br />
20<br />
10<br />
Kvarc Trahit<br />
Trahit<br />
35<br />
KVARCLATIT<br />
LATIT<br />
ANDEZIT<br />
IUGS Modifikovana klasifikacija<br />
Afirskih magmatskih stena<br />
VULKANSKE<br />
KVARCANDEZIT<br />
20<br />
LATIT - BAZALT<br />
65<br />
90<br />
5<br />
P<br />
BAZALT
Kolor Indeks<br />
• Definicija: modalni (kvantitativni) odnos<br />
tamnih i svetlih minerala u steni.<br />
Zasnovan je na kolièini feromagnezijskih<br />
minerala (bojenih ili mafiènih).<br />
– Leukokratne stene: 0-30% mafiènih minerala<br />
– Melanokratne stene: 60-100% mafiènih<br />
minerala
PETROGRAFSKE<br />
KARAKTERISTIKE GLAVNIH<br />
GRUPA - FAMILIJA<br />
MAGMATSKIH STENA
Ultrabaziène magmatske stene
GRUPA ULTRABAZIÈNIH MAGMATSKIH STENA – Dubinski tip<br />
FAMILIJA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
PERIDOTIT<br />
Naèin pojavljivanja<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Tamna<br />
maslinasto<br />
zelena,<br />
crna<br />
Glavni minerali:<br />
Olivin, piroksen,<br />
sporedniminerali:<br />
hromit, magnetit<br />
zrnasta<br />
Tekstura:<br />
Masivna, trakasta,<br />
slojevitastratifikovana<br />
Dubinska, glavni èlan ofiolitskih<br />
formacija<br />
Ležišta hroma, plemenitih metala<br />
platinske grupe<br />
Zlatibor, Maljen, Suvobor, Brezovica
Slojevitost – smenjivanje “slojeva” hromita i gabra<br />
(anortozit), Bushveld Complex, S. Africa. From McBirney<br />
and Noyes (1979) J. Petrol., 20, 487-554.
Kumulatna slojevitost u peridotitskom<br />
kompleksu Skaergård Intrusion, E.<br />
Greenland. Iz McBirney and Noyes (1979) J.<br />
Petrol., 20, 487-554.<br />
Slojevitost u peridotitskim kompleksima<br />
(kumulatna). Duke Island, Alaska.<br />
Promena velièine zrna i kolièine olivina<br />
i piroksena. Iz McBirney (1993) Igneous<br />
Petrology. Jones and Bartlett
Baziène magmatske stene
GRUPA BAZIÈNIH MAGMATSKIH STENA – Dubinski tip<br />
FAMILIJA<br />
GABROIDA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
GABRO<br />
Naèin pojavljivanja<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Svetlo do<br />
tamno<br />
zelena –<br />
crna<br />
Svetlo do<br />
tamno siva<br />
Glavni minerali:<br />
Plagioklas: (anortitbitovnit-labrador)<br />
piroksen, olivin<br />
sporedniminerali:<br />
magnetit, apatit<br />
stratiformni intruzivi razlièitih dimenzija,<br />
redovni èlan ofiolitskih formacija okeanske<br />
kore<br />
Ležišta ukrasnog i graðevinskog kamena;<br />
nosioci Ti, Fe, P ruda, Cu-Ni sulfudnih<br />
ruda<br />
Deli Jovan, Tara, Jablanica – Hercegovina<br />
SKERGARD, STILLWATER<br />
Zrnasta, ofitska<br />
Tekstura:<br />
Masivna,<br />
planparalelna,<br />
trakasta
Gabro
Gabro
GRUPA BAZIÈNIH MAGMATSKIH STENA – vulkanski tip<br />
FAMILIJA<br />
BAZALTA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
BAZALT<br />
Naèin pojavljivanja i<br />
luèenje<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
tamno<br />
zelena –<br />
crna<br />
Glavni minerali:<br />
Plagioklas: (anortitbitovnit-labrador)<br />
piroksen, olivin<br />
Sporedni minerali:<br />
magnetit, apatit<br />
slivovi, potoci, dajkovi, silovi, kupasta tela<br />
redovni èlan baziènih formacija okeanske<br />
kore, kontinentalne kore;<br />
stubasto, ploèasto, kuglasto<br />
Porfirska, afirskastaklasta,<br />
ofitska<br />
Tekstura:<br />
Masivna,<br />
šupljikava,<br />
mandolasta<br />
Ležišta ukrasnog i graðevinskog kamena;<br />
nosioci Fe-ruda, izrada mineralne vune<br />
Srednjookeanski grebeni, Havajska ostrva,<br />
Kopaonik, Zlatibor, Rudnik,
azalt
Bazalt
Vezikularni Bazalt
Aa bazaltni lavièni tok - Havaji
Pahoehoe bazaltni lavièni tok, Havaji
Bazaltna lava, Havaji
Izliv Bazalta, Columbia River
Izliv Bazalta –<br />
BAZALTNI PLATO<br />
Columbia River,<br />
Photo: Steve Reidel
Stubasto luèenje, Devil’s Postpile, CA<br />
Bazalt
Stubasto luèenje, Devil’s Postpile, CA<br />
Bazalt
GRUPA BAZIÈNIH MAGMATSKIH STENA – vulkanski tip<br />
FAMILIJA<br />
BAZALTA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
SPILIT =<br />
metamorfisani<br />
bazalt =<br />
Pillow-bazalt<br />
Naèin pojavljivanja i<br />
luèenje<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Svetlo do<br />
tamno<br />
zelena<br />
Glavni minerali:<br />
Plagioklas: (albit)<br />
Relikti piroksena,<br />
hlorit, epidot<br />
Sporedni minerali:<br />
magnetit, apatit<br />
Izlivi razlièite debljine<br />
porfirska, afirskastaklasta<br />
Tekstura:<br />
Masivna,<br />
šupljikava,<br />
mandolasta<br />
redovni èlan baziènih formacija okeanske<br />
kore;<br />
Kuglasto – jastuèasto ( tzv.”pillow” – lave)<br />
Ležišta graðevinskog kamena; nosioci Feruda,<br />
Srednjookeanski grebeni, Maljen,<br />
Divèibare, Zlatibor, okolina Prijepolja
Pillow Bazalt, Island
Selem – pillow bazalti
GRUPA BAZIÈNIH MAGMATSKIH STENA – vulkanski tip<br />
FAMILIJA<br />
BAZALTA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
DIJABAZ<br />
Naèin pojavljivanja i<br />
luèenje<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Svetlo do<br />
tamno<br />
zelena<br />
Glavni minerali:<br />
Plagioklas:<br />
(bitovnit, labrador)<br />
piroksen<br />
Sporedni minerali:<br />
magnetit, apatit<br />
Dajkovi, izlivi<br />
redovni èlan baziènih formacija okeanske<br />
kore<br />
Ležišta graðevinskog kamena – kameni<br />
agregati<br />
Maljen, Divèibare, Zlatibor<br />
ofitska<br />
Tekstura:<br />
Masivna,
Intermedijarne magmatske stene
GRUPA INTERMEDIJARNIH MAGMATSKIH STENA – Dubinski tip<br />
FAMILIJA<br />
DIORITA I<br />
KVARCDIORITA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
DIORIT<br />
KVARCDIORIT<br />
Naèin pojavljivanja<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Svetlo<br />
do<br />
tamno<br />
siva do<br />
crna<br />
Glavni minerali:<br />
Plagioklas: (andezin)<br />
±piroksen, amfibol, biotit<br />
Plagioklas: (andezin)<br />
amfibol, biotit, kvarc<br />
sporedniminerali:<br />
magnetit, apatit, cirkon<br />
Samostalne manje mase (štok, lakolit, dajk)<br />
ili kao deo granit-granodioritskih plutona<br />
Ležišta Au, Fe, polimetalièna (Cu-Mo, W),<br />
ukrasnog kamena;<br />
Zlot, Gornjane-I. Srbija, Kopaonik<br />
Zrnasta<br />
Tekstura:<br />
Masivna,
Diorit
Kvarcdiorit
GRUPA INTERMEDIJARNIH MAGMATSKIH STENA – vulkanski tip<br />
FAMILIJA<br />
ANDEZITA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
ANDEZIT<br />
Naèin pojavljivanja i<br />
luèenje<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Svetlo do<br />
tamno siva<br />
Glavni minerali:<br />
Plagioklas: (labradorandezin)<br />
piroksen, amfibol, biotit<br />
Sporedni minerali:<br />
magnetit, apatit, cirkon<br />
Porfirska, afirska<br />
Tekstura:<br />
Masivna,<br />
šupljikava,<br />
šljakasta<br />
Ekstruzivni, efuzivni, subvulkanski tipovi,<br />
slivovi, kupasta tela, štokovi<br />
ploèasto, nepravilno, retko kuglasto<br />
Ležišta Cu, Pb-Zn, Mo, Au, Ag i dr<br />
Bor, Majdanpek, Lece, Kopaonik i dr
Andezit
Andezit
GRUPA INTERMEDIJARNIH MAGMATSKIH STENA – Dubinski tip<br />
FAMILIJA<br />
MONCONIT I<br />
KVARCMONCONIT<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
MONCONIT<br />
KVARCMONCONIT<br />
Naèin pojavljivanja<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Svetlo do<br />
tamno<br />
siva i<br />
ružièasto<br />
sive<br />
Glavni minerali: Ortoklas,<br />
Plagioklas: (andezinoligoklas),<br />
amfibol, biotit,<br />
±piroksen<br />
Ortoklas, Plagioklas:<br />
(andezin-oligoklas) amfibol,<br />
biotit, kvarc<br />
sporedniminerali: magnetit,<br />
apatit, cirkon<br />
Samostalne mase (štok, lakolit, dajk) ili<br />
kao deo granit-granodioritskih plutona<br />
Ležišta Au, Cu, Mo, Pb-Zn, W),<br />
ukrasnog i graðevinsog kamena;<br />
Zlot, Gornjane-I. Srbija, Kopaonik<br />
Zrnasta<br />
Tekstura:<br />
Masivna,
GRUPA INTERMEDIJARNIH MAGMATSKIH STENA – vulkanski tip<br />
FAMILIJA<br />
LATITA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
LATIT<br />
Svetlo<br />
siva do<br />
smeða<br />
Glavni minerali: Sanidin,<br />
Plagioklas:(andezin-oligoklas)<br />
amfibol, biotit, ± piroksen<br />
Glavni minerali: Sanidin,<br />
Plagioklas:(andezin-oligoklas)<br />
Porfirska, afirska<br />
Tekstura:<br />
KVARCLATIT<br />
amfibol, biotit, kvarc, ±<br />
piroksen<br />
Masivna,<br />
Sporedni minerali: magnetit,<br />
apatit, cirkon<br />
Naèin pojavljivanja i<br />
luèenje<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Ekstruzivni, efuzivni, subvulkanski tipovi, slivovi,<br />
kupasta tela, štokovi; nepravilno,<br />
Ležišta Cu-polimetaliène min., Pb-Zn, Mo,<br />
Latiti: Kopaonik, Rogozna, Fruška gora<br />
Kvarclatit: Kopaonik, Rogozna, Rudnik
KVARCLATIT – Vranjska Banja
detalj
detalj<br />
Sanidin
GRUPA INTERMEDIJARNIH MAGMATSKIH STENA – Dubinski tip<br />
FAMILIJA SIJENITA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
SIJENIT<br />
Svetlo do<br />
tamno<br />
ružièasto<br />
sive<br />
Glavni minerali: Ortoklas,<br />
Plagioklas: (andezinoligoklas-albit),<br />
piroksen,<br />
amfibol, biotit<br />
Zrnasta,<br />
porfiroidna<br />
Tekstura:<br />
Naèin pojavljivanja<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
sporedniminerali: magnetit,<br />
apatit, cirkon<br />
Samostalne mase (batolit, štok, lakolit,<br />
dajk) ili su deo granit-granodioritskih<br />
plutona<br />
ukrasni i graðevinski kamen;<br />
Masivna,<br />
Gornjane-I. Srbija, Rusija, Norveška,<br />
Italija
Struktura: GRUBOZRNA<br />
SIJENIT<br />
ortoklas
Struktura: PORFIROIDNA<br />
SIJENIT<br />
ortoklas
Struktura: PORFIROIDNA<br />
SIJENIT<br />
ortoklas
GRUPA INTERMEDIJARNIH MAGMATSKIH STENA – vulkanski tip<br />
FAMILIJA<br />
TRAHITA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
Porfirska, afirska<br />
TRAHIT<br />
Svetlo do<br />
tamno siva<br />
i smeða<br />
Glavni minerali:<br />
Sanidin (Ortoklas),<br />
Plagioklas:(andezin-oligoklas)<br />
amfibol, biotit, piroksen<br />
Tekstura:<br />
Naèin pojavljivanja i<br />
luèenje<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Sporedni minerali: magnetit,<br />
apatit, cirkon<br />
Ekstruzivni, efuzivni, subvulkanski tipovi, slivovi,<br />
kupasta tela, štokovi; nepravilno,<br />
Ležišta Cu-polimetaliène min.<br />
Brestovalka Banja, Topolnica – I. Srbija<br />
Masivna,
Kisele magmatske stene
GRUPA KISELIH MAGMATSKIH STENA – Dubinski tip<br />
FAMILIJA<br />
GRANITOIDA<br />
Boja<br />
Mineralni sastav<br />
Struktura:<br />
TONALIT<br />
GRANODIORIT<br />
GRANIT<br />
Svetlo do<br />
tamno<br />
sive<br />
ružièaste i<br />
bele<br />
Glavni minerali: Plagioklas:<br />
(oligoklas-albit), Ortoklas,<br />
amfibol, biotit , kvarc<br />
Glavni minerali Ortoklas,<br />
Plagioklas: (oligoklas-albit),<br />
biotit , muskovit, kvarc<br />
Zrnasta,<br />
porfiroidna<br />
Tekstura:<br />
Masivna,<br />
Naèin pojavljivanja<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Sporedni minerali: magnetit,<br />
apatit, cirkon, sfen<br />
Samostalne mase (batolit, štok, lakolit)<br />
ukrasni i graðevinski kamen; polimet. Lež. W-Mo,<br />
Cu-Mo, Au-Mo, Au-Ag, Au-Sn<br />
Brnjica, Neresnica, Gornjane, Stara Planina, Surdulica,<br />
Boranja, Bukulja, Motajica, Kopaonik, Željin
Sierra Nevada Batolit
Struktura: GRUBOZRNA,<br />
PORFIROIDNA<br />
GRANODIORIT<br />
plagioklas
GRANODIORIT<br />
Struktura: krupnozrnasta, 3-5 mm<br />
Surdulica JI Srbija
GRANODIORIT<br />
Struktura: srednjozrnasta 1-3 mm<br />
Surdulica JI Srbija
Struktura: SREDNJOZRNA<br />
1-3 mm<br />
GRANIT
GRANIT
Struktura: GRUBOZRNA<br />
GRANIT<br />
kvarc<br />
ortoklas
Struktura: GRUBOZRNA,<br />
PORFIROIDNA<br />
GRANIT<br />
kvarc<br />
ortoklas
Struktura: KRUPNOZRNA<br />
GRANIT<br />
kvarc
GRUPA KISELIH MAGMATSKIH STENA – Žièni tip<br />
FAMILIJA<br />
GRANITOIDA<br />
PEGMATIT<br />
APLIT<br />
Naèin pojavljivanja<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Boja<br />
Svetlo do<br />
tamno<br />
sive<br />
ružièaste i<br />
bele<br />
mali<br />
Mineralni sastav<br />
Glavni minerali:<br />
Ortoklas, Plagioklas:<br />
(albit), muskovit, kvarc<br />
Glavni minerali<br />
Ortoklas, Plagioklas:<br />
(albit), muskovit, kvarc<br />
Sporedni minerali:<br />
turmalin, safir, rubin,<br />
apatit, cirkon, sfen<br />
Samostalne mase, dajkovi<br />
Kao deo granitoidnih plutona<br />
Struktura:<br />
Grubozrnasta,<br />
porfiroidna<br />
Sitnozrnasta<br />
Tekstura:<br />
Masivna,
Pegmatit - izdanak
GRANODIORIT SA APLITSKIM ŽICAMA<br />
Surdulica JI Srbija<br />
Struktura ZRNASTA
GRUPA KISELIH MAGMATSKIH STENA – Vulkanski tip<br />
FAMILIJA DACITA I<br />
RIOLITA<br />
DACIT<br />
RIODACIT<br />
RIOLIT<br />
staklasti varijeteti:<br />
obsidijan, perlit,<br />
plovuèac<br />
Naèin pojavljivanja<br />
Ekonomski znaèaj<br />
Rasprostranjenost<br />
Boja<br />
Svetlo do<br />
tamno sive<br />
crvenkaste,<br />
smeðe i<br />
bele<br />
Mineralni sastav<br />
Glavni minerali:<br />
Plagioklas: (albit), kvarc,<br />
biotit, ±amfibol, osnovna<br />
masa: mikroliti, staklo<br />
Glavni minerali<br />
Sanidin, Plagioklas:<br />
(albit), kvarc, ±biotit,<br />
osnovna masa: mikroliti,<br />
staklo<br />
Sporedni minerali:<br />
magnetit, apatit, cirkon,<br />
sfen<br />
Izlivi - slivovi, ekstruzivne kupole, dajkovi,<br />
Struktura:<br />
Afirska,<br />
porfirska<br />
Afirska,<br />
porfirska<br />
Tekstura:<br />
Masivna,<br />
fluidalna,<br />
šljakasta<br />
Daciti: polimetalièna orudnjenja, u graðevinarstvu,<br />
stakla: punila, staklarska industrija, keramièka indust.<br />
Daciti: Rudnik, Kopaonik, Surdulica, Karamanlica, Rogozna
Vulkanska kupa - krater
RIOLIT- STRUKTURA:, PORFIRSKA – HIJALINSKA,<br />
TEKSTURA: MASIVNA I MEHURASTA
Obsidijan – vulkansko staklo
Plovuèac
MAGMATSKE STENE SUMARNI PREGLED<br />
GRUPE<br />
DUBINSKE<br />
VULKANSKE<br />
ŽIÈNE<br />
Ultrabaziène<br />
PERIDOTIT<br />
PIKRIT<br />
PIROKSENIT<br />
Baziène<br />
GABRO<br />
BAZALT<br />
DIJABAZ<br />
GABRO<br />
PEGMATIT<br />
DIORIT<br />
ANDEZITBAZALT<br />
KVARCDIORIT<br />
ANDEZIT<br />
Intermedijarne<br />
MONCONIT<br />
LATIT<br />
KVARCMONCONIT<br />
KVARCLATIT<br />
SIJENIT<br />
TRAHIT<br />
GRANODIORIT<br />
DACIT<br />
Kisele<br />
GRANIT<br />
RIODACIT-RIOLIT<br />
PEGMATIT<br />
APLIT
Strukture i teksture
Afanatièna<br />
STRUKTURE MAGMATSKIH STENA<br />
Feneritska<br />
Staklasta<br />
Porfiroidna
VULKANSKE BOMBE
AFANATIÈNA —RIOLIT<br />
FENERITSKA—GRANIT
AFIRSKA<br />
STAKLO—OBSIDIJAN<br />
FENOKRISTALI + OSNOVNA MASA<br />
PORFIRSKA
Strukture magmatskih stena<br />
Hijalinska<br />
AFIRSKA<br />
FENERITSKA
Strukture magmatskih stena<br />
Krupnozrnasta – kristali su > 5mm<br />
Srednjozranasta – kristali su 1-5 mm<br />
Sitnozrnasta – kristali su
Strukture magmatskih stena<br />
Zrnasta<br />
Porfirska
Strukture magmatskih stena
8 cm dug kristal turmalina<br />
iz pegmatita<br />
5 mm dugo zrno zlata iz<br />
hodrotermalnog ležišta
Change language