02 Me_i.pdf - Poljoprivredna tehnika
02 Me_i.pdf - Poljoprivredna tehnika
02 Me_i.pdf - Poljoprivredna tehnika
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong><br />
Cont. Agr. Engng. Vol. 37, No. 4, 334-438, December 2011<br />
Biblid: 0350-2953 (2011)37, 4: 345-354<br />
UDK: 631.3.001.892<br />
Originalni naučni rad<br />
Original scientific paper<br />
PROIZVODNJA KUKURUZA PRIMENOM MEHANIZACIJE ZA<br />
KONVENCIONALNU OBRADU I DIREKTNU SETVU<br />
CORN PRODUCTION WITH CONVETIONAL TILLAGE EQUIPMENT AND<br />
NO-TILL SOWING EQUIPMENT<br />
Mihal <strong>Me</strong>ši, Nedeljko Malinović, Marko Kostić, Milivoje Belić 1 , Stevica Isakov 2<br />
1 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8<br />
2 AD „Neoplanta“ Čenej<br />
nedmal@polj.uns.ac.rs<br />
SAŽETAK<br />
Rad predstavlja energetsku, ekološku i ekonomsku analizu proizvodnje kukuruza u<br />
konvencionalnoj tehnologiji i tehnologiji direktne setve proizvodne 2011. godine.<br />
Predstavljeni su podaci o stanju zemljišta u početku vegetacionog perioda. Sabijenost i<br />
poroznost zemljišta na početku vegetacionog perioda bila je povoljna kod oba sistema<br />
obrade.<br />
Kod obe varijante setve ostvaren je niži sklop poniklih biljaka u odnosu na zadati u<br />
granicama od 84 do 88 % ali sa visokim vrednostima standardnih odstupanja od 4800 do<br />
6500 biljaka/ha i koeficijentom varijacije do 10%. Energetsko učešće direktne setve<br />
kukuruza u odnosu na konvencionalnu osnovnu obradu raonim plugom je manje. Potrošnja<br />
goriva je manja za 46 l/ha, energije za 200 kWh/ha, mašinskog rada za 1,2 h/ha ljudskog<br />
rada za 0,8 h/ha. Ekonomska efikasnost ogleda se u smanjenim troškovima za obradu i<br />
setvu za 9016 din/ha i realizovanoj dobiti posle ubiranja prinosa za 4964 din/ha. Ekološki<br />
posmatrano emisija izduvnih gasova je srazmerno učešću mašinskog rada manja kod<br />
direktne setve u odnosu na konvencionalnu za 45%, gaženje zemljišta za 80%, a biološka<br />
aktinvnost zemljišta i broj kišnih glista veći za 7 puta.<br />
Ključne reči: kukuruz, direktna setva, konvencionalna obrada, predusev, energetska,<br />
ekološka, ekonomska efikasnost.<br />
1. UVOD<br />
Uobičajnom tehnologijom proizvodnje merkantilnog kukuruza uz obaveznu primenu<br />
raonog pluga u jesenjoj osnovnoj obradi zemljišta, potrošnja goriva samo u obradi i setvi<br />
kreće se u granicama od 30 do 60 l/ha (Malinović i dr., 2010), uz angažovanje energije u<br />
granicama od 90 do 120 kWh/ha. Ekonomska stavka ulaganja za energiju goriva i rada<br />
mašina za obradu i setvu iznosi od 150 do 200 €/ha (Malinović i dr., 2010). Prema Köller<br />
(1994) rezerve za racionalizaciju troškova u poljoprivrednoj proizvodnji su u obradi<br />
zemljišta. Deprsch (2000) navodi da redukovana obrada zemljišta i direktna setva nije<br />
ideologija nego posledica ekonomskog i ekološkog procesa odlučivanja. Svaki procenat<br />
smanjenja troškova i uštede energije u proizvodnji kukuruza čini značajnu stavku, obzirom<br />
da je njegova zastupljenost na preko 50% obradivih površina Srbije. Žetveni ostaci na<br />
345
<strong>Me</strong>ši M, i dr. (2011). Proizvodnja kukuruza primenom mehanizacije za konvencionalnu<br />
obradu i direktnu setvu. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(4): 345-354.<br />
površini zemljišta prestavljaju važan izvor hraniva gajenim biljkama. Oni, prema Chastin<br />
(1995), utiču na opšte povećanje nivoa organske materije u zemljištu kao i na očuvanje<br />
vlažnosti, smanjenje evaporacije i na povećanje infiltracije. Pored navedenog režim rada<br />
sejalice u no – till setvi treba, pre svega, prilagoditi proizvodnim uslovima. Prema Karayelu<br />
(2009) svako povećanje radne brzine tokom no-till setve dovodi do povećanja<br />
neravnomernosti dubine setve. Značajne količine žetvenih ostataka, naročito kukuruznih, su<br />
smetnja uspešnoj konzervacijskoj obradi i direktnoj setvi. Prema Fink i Currence (1995)<br />
otvarači brazde kod no-till sejalica se mogu razvrstati u tri kategorije odnosno u<br />
jednodiskosne, dvodiskosne i motičaste. Baker (20<strong>02</strong>) iznosi da prelazak na no-till sistem<br />
obrade zahteva odgovarajuće rešenje ulagača semena sposobnih za specifične uslove<br />
obrade koje se odnose na rad u uslovima povećane mase žetvenih ostataka. Raoufat i<br />
Matbooei (2007) iznose efekte posebnih čistača biljnih ostataka na konvencionalnim<br />
sejalicama u direktnoj setvi kukuruza, a na predusevu pšenica.<br />
Primena novih tehničkih rešenja i tehnoloških postupaka u proizvodnim uslovima<br />
merkantilnog kukuruza u Vojvodini (primenom direktne setve), imao je za cilj utvrđivanje<br />
realizacije ekonomske i energetske efikasnosti u odnosu na konvencionalne sisteme obrade<br />
i setve. Pored toga analiza obuhvata i posledice primene direktne setve na zemljište i<br />
energetsko učešće u obradi za narednu proizvodnu godinu.<br />
2. MATERIJAL I METOD RADA<br />
Efekti dva različita sistema obrade ispitivani su na istoj parceli sa ujednačenim<br />
proizvodnim uslovima kako bi se eliminisao uticaj faktora koji nisu obuhvaćeni<br />
ispitivanjem. Ogled je postavljen na imanju AD „Neoplanta“- Čenej. Predusev je bio soja.<br />
Tehnologija konvencionalne obrade izvedena je po sistemu zasebnih prohoda. Osnovna<br />
obrada je obavljena četvorobrazdnim obrtnim plugom agregatiranim sa traktorom od 154<br />
kW efektivne snage motora. Predsetvena obrada je obavljena sa dva prohoda<br />
setvospremača radnog zahvata 8 m i sa traktorom snage 162 kW. Setva je obavljena 12-to<br />
rednom sejalicom koja je namenjena, pre svega za direktnu setvu, međutim istom sejalicom<br />
je posejan kukuruz i u konvencionalnoj obradi. Sejlica je agregatirana sa traktorom snage<br />
159 kW. Mineralno đubrivo je unošeno u tri navrata. Prvo je unošeno mineralno đubrivo u<br />
redove zajedno sa setvom, a drugo i treće je obavljeno u periodu vegetacije kukuruza<br />
primenom centrifugalnog rasipača, radnog zahvata 18 m, agregatiranim s’traktorom snage<br />
59 kW. Hemijska zaštita je obavljena ratarskom prskalicom, radnog zahvata 18 m,<br />
agregatiranoj sa traktorom snage 59 kW. Ubiranje je obavljeno sa univerzalnim<br />
kombajnom snage 200 kW opremljenim sa 6-orednim adapterom. Sabijenost, kao i<br />
poroznost, zemljišta merena je na početku i na kraju vegetacionog perioda pomoću<br />
elektronskog penetrometra „Lindlay Irvine Ltd“ sa čeličnim konusom prečnika 12,8 mm i<br />
iglom od 30 o koji je u saglasnosti sa ASAE Standardom. Potrošnja goriva je utvrđena<br />
metodom dolivanja, a učinci i angažovanje mašina i ljudi hronografisanjem radnih agregata<br />
u toku izvođenja pojedinih agrotehničkih operacija.<br />
Pre ubiranja utvrđen je biološki prinos i biološke karakteristike prinosa, a pri ubiranju<br />
utvrđen je ubrani prinos sa ukupne površine ogleda.<br />
346
<strong>Me</strong>ši M, i dr. (2011). Proizvodnja kukuruza primenom mehanizacije za konvencionalnu<br />
obradu i direktnu setvu. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(4): 345-354.<br />
3. REZULTATI I DISKUSIJA<br />
3.1. Rezultati ispitivanja stanja zemljišta na početku i na kraju vegetacije<br />
Rezultati sabijenosti zemljišta prikazani su slikom 1. Poređenjem podataka uočava se<br />
intenzivniji uticaj gaženja na no-till sistemu u odnosu na konvencijalnu obradu, pre svega u<br />
površinskom sloju do 10 cm dubine. Na većim dubinama sabijenost je ujednačena.<br />
Naročito je izraženo sabijanje na uvratinama u konvencionalnoj obradi. Kod oba sistema,<br />
pored primarnog plužnog đona, koji se nalazi na 20 do 25 cm dubine, kod oba sistema<br />
obrade, je primetan i sekundarni - na oko 10 cm dubine. Sekundarni plužni đon nastaje pod<br />
uticajem gaženja ili plitke obrade, odnosno primene tanjirače u prethodnim tehnološkim<br />
zahvatima. Iz priloženih dijagrama proizilazi i zaključak da van tragova i dalje od uvratina<br />
nisu izmerene veće razlike u sabijenosti zemljišta na poređenim tehnologijama obrade i<br />
setve.<br />
Sl. 1. Sabijenost zemljišta na predusevu soja mereno na uvratinama, na tragu i van traga<br />
točkova traktora<br />
Fig. 1. Soil compaction measured at headland, on the tractor rut and out of tractor rut<br />
3.2. Ostvareni rezultati setve<br />
Ostvareni sklop i dubina setve prikazani su tabelom 1.<br />
Setva je obavljena 27.04. 2011. godine. Na parceli gde je obavljena direktna setva uočene<br />
su veće neravnine setvene površine nastale gaženjem na predusevu – sojištu. Navedeno je<br />
uticalo, pre svega na ujednačenost dubine ulaganja semena što se vidi iz rezultata<br />
prikazanih u tabeli 1. Zbog povoljnih uslova za nicanje i neujednačene dubine ulaganja<br />
347
<strong>Me</strong>ši M, i dr. (2011). Proizvodnja kukuruza primenom mehanizacije za konvencionalnu<br />
obradu i direktnu setvu. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(4): 345-354.<br />
semena kod direktne setve, nije znatno uticalo na razlike u ostvarenom sklopu biljaka.<br />
Pored navedenog, nisu utvrđene ni značajne razlike u sklopu poređenih tehnologija obrade.<br />
Tab.1. Dubina ulaganja semena i poljsko nicanje biljaka kukuruza kod konvencionalne i<br />
kod no-till tehnologije obrade i setve<br />
Tab. 1. The seeding depth and field emergence of maize plants with conventional and notill<br />
sowing<br />
Obrada i setva<br />
Tillage and sowing<br />
Dubina setve-Sowing depth<br />
X<br />
(mm)<br />
σ<br />
(mm)<br />
V<br />
(%)<br />
Poljsko nicanje-Germination<br />
(000/ha)<br />
X σ V<br />
(000/ha) (000/ha) (%)<br />
Konvencionalna<br />
61 23 37,7 64,2 4,8 10,3<br />
Conventional<br />
Na tragu<br />
26 0,9 34,6 61,5 5,7 9,2<br />
On the rut<br />
No-till<br />
Van traga<br />
58 1,8 31 63 6,5 10,3<br />
Out of rut<br />
Napomena: x-prosečne vrednosti, σ- standardno odstupanje, V- koeficijent varijacije<br />
Note: x-average value, σ-standard deviation, V-coefficient of variation<br />
3.3. Opis agrotehnike<br />
Konvencionalna obrada i setva kukuruza je obavljena standardnom agrotehnikom, koja je<br />
po redosledu izvođenja prikazana tabelom 2. U istoj tabeli dati su podaci o troškovima<br />
izvođenja pojedinih agrotehničkih mera. Prema Lütke (2004), obrada zemljišta i struktura<br />
plodoreda imaju značajan uticaj na intenzitet proizvodnje i visinu direktnih troškova. Isti<br />
autor ističe da se obradom zemljišta kod primene zgusnutog plodoreda može ostvariti veća<br />
dobit i to za 65 €/ha u odnosu na primenu pluga odnosno konvencionalnu obradu. Ankel<br />
(2005), ističe značaj plodoreda u primeni konzervacijske obrade i direktne setve. Ovaj autor<br />
preporučuje četvoro ili petopoljni plodored uz obavezno učešće leguminoza. Malinović<br />
(2008) ne preporučuje konzervacijsku obradu i direktnu setvu u proizvodnji semenskog<br />
kukuruza kao ni za uslove organske proizvodnje ako se za suzbijanje korova koristi Eko<br />
drljača.<br />
U tabeli 2 dat je i redosled tehnoloških operacija kod poređenih tehnologija obrade i<br />
setve. Za navedene operacije dati su troškovi izvođenja tih operacija. Zapaža se da su kod<br />
primene tehnilogije direktne setve ti troškovi niži u odnosu na konvencijalnu tenologiju za<br />
5060 din/ha. Potrošnja goriva je za 3956 din/ha manja kod direktne setve. Ukupna razlika u<br />
troškovima rada mašina i goriva je 9016 din/ha u korist direktne setve.<br />
Utvrđeno učešće utroška goriva, vreme izvođenja radnih operacija i utošak mašinskog<br />
rada po jedinici obrađene površine prikazani su histogranski (sl. 2, 3 i 4).<br />
Histogramom na slici 2 dat je uporedni prikaz potrošnje goriva po izvedenim<br />
tehnološkim merama na oba sistema gajenja kukuruza. Iz prikazanog se zapaža značajna<br />
ušteda goriva primenom tehnologije direktne setve u odnosu na konvencionalnu. Ta razlika<br />
u potrošnji goriva iznosi 46 l/ha što čini uštedu od 36 %. Slične rezultate navode i drugi<br />
autori. Veselinov (2007), ističe da se primenom mehanizacije nove generacije, koja se<br />
odnosi na redukovanu obradu i direktnu setvu, ostvaruju uštede goriva od 53 do 57%.<br />
348
<strong>Me</strong>ši M, i dr. (2011). Proizvodnja kukuruza primenom mehanizacije za konvencionalnu<br />
obradu i direktnu setvu. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(4): 345-354.<br />
Prema Malinoviću (2004) primenom tanjirače umesto pluga u proizvodnji pšenice<br />
ostvaruju se uštede goriva u granicama 15 do 20 l/ha.<br />
Iz histograma na slici 4 proizilazi da se kod primene tehnologije direktne setve kukuruza<br />
utroši za 1,2 h/ha manje časova rada mašinskih agregata što predstavlja značajnu prednost<br />
sa gledišta produktivnosti rada odnosno završetka poslova u optimalnom agrotehničkom<br />
roku. Pošto su se kod obe tehnologije primenjivali isti radni agregati, kod direktne setve<br />
utvrđen je znatno manji energetski utrošak mašinskog rada po jedinici obrađene površine<br />
(kWh/ha). Kod direktne setve je ostvareno dva puta manje energetsko učešće mašinskog<br />
rada u odnosu na konvencionalnu tehnologiju (sl. 3).<br />
Tab. 2. Troškovi rada, goriva i materijala primenom konvencijalne i konzervacijske<br />
tehnologije u proizvodnji merkantilnog kukuruza<br />
Tab. 2. Labour, fuel and other costs over conventional and conservation tillage in the corn<br />
production<br />
Sistem obrade<br />
Troškovi rada<br />
Labour cost<br />
Troškovi goriva<br />
Fuel cost<br />
Ukupni troškovi<br />
Total cost<br />
Tillage system<br />
K<br />
(din/ha)<br />
D<br />
(din/ha)<br />
K<br />
(din/ha)<br />
D<br />
(din/ha)<br />
K<br />
(din/ha)<br />
D<br />
(din/ha )<br />
Oranje - Plowing 3180 - 2064 - 5244 -<br />
Setvospremiranje<br />
Disk tillage<br />
940 - 946 - 1886 -<br />
Setvospremiranje<br />
Seed preparation<br />
940 - 946 - 1886 -<br />
Setva - Sowing 5830 5830 1462 1462 7292 7292<br />
Đubrenje sa prevozom<br />
Fertilization + trasport<br />
2730 2730 1032 1032 3762 3762<br />
Zaštita sa prevozom<br />
Chemical protection + 2620 2620 516 516 3136 3136<br />
transport<br />
Zaštita sa prevozom<br />
Chemical protection + 2620- 2620- 516 516 3136 3136<br />
transport<br />
Ubiranje - Harvesting 5300 5300 2064 2064 7364 7364<br />
Prevoz kukuruza<br />
Corn grain transport<br />
1070 1070 344 344 1414 1414<br />
Ukupno - Total 27960 22900 10922 6966 38882 29866<br />
Razlika Δ =K – D<br />
Difference Δ =K – D<br />
5060 3956 9016<br />
Đubrivo, seme, zaštitna<br />
sredstva<br />
Fertilizer, seed, chemical<br />
36818 39030- - -<br />
means<br />
Ukupni troškovi realizacije<br />
Total cost<br />
64778- 61930- - - 75700 68896<br />
K-konvencionalna obrada (convetional tillage); D-direktna setva (no-till)<br />
349
<strong>Me</strong>ši M, i dr. (2011). Proizvodnja kukuruza primenom mehanizacije za konvencionalnu<br />
obradu i direktnu setvu. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(4): 345-354.<br />
Sl. 2. Utrošak goriva po hektaru<br />
Fig. 2. Fuel consumption per hectare<br />
Sl. 3. Angažovana energija po hektaru<br />
Fig. 3. Engaged energy per hectare<br />
Stvarne uštede u primeni navedenih tehnologija u proizvodnji kukuruza moguće je<br />
sagledati poređenjem prihoda i rashoda datih u tabeli 3. Ostvareni prinos zrna je približan<br />
kod obe tehnologije. Kod direktne setve on iznosi 10,3 t/ha, a kod konvencionalne 10,4<br />
t/ha.<br />
350
<strong>Me</strong>ši M, i dr. (2011). Proizvodnja kukuruza primenom mehanizacije za konvencionalnu<br />
obradu i direktnu setvu. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(4): 345-354.<br />
Sl. 4. Utrošak vremena po hektaru<br />
Fig. 4. Required time per hectare<br />
Izraženo u procentima, kod direktne setve je ostvaren niži prinos za 1,1 %. Prema<br />
realizovanoj ceni prodaje od 16 din/kg ostvaren je veći prihod za 1840 din/ha kod<br />
konvencionalne tehnologije, međutim zbog manjih rashoda kod tehnologije direktne setve<br />
ostvarena dobit je za 4964 din/ha veća u odnosu na konvencionalnu.<br />
Tab. 3. Ostvareni prinos zrna i realizovana dobit u funkciji sistema obrade i setve<br />
merkantilnog kukuruza<br />
Tab. 3. Grain corn yield and profit over tillage system and sowing system<br />
Pokazatelji<br />
Indexes<br />
Ostvaren prinos zrna - Grain yield<br />
(kg / ha)<br />
Relativni odnos - Comparative ratio<br />
(R= 100 % )<br />
Realizovana cena prodaje - Effected price scale<br />
(din/kg)<br />
Prihod - Profit<br />
(din/ha )<br />
Troškovi rada i materijala - Labour cost<br />
(din/ha)<br />
Ostvarena dobit-Profit<br />
(din/ha)<br />
Razlika u ostvarenoj dobiti - Difference<br />
between profits<br />
Δ = D-K (din/ha )<br />
Sistem obrade - Tillage system<br />
Konvencijalni - Conventional<br />
(K)<br />
Direktna setva - No-till<br />
(D)<br />
10432 10317<br />
100 98,89<br />
16 16<br />
166912 1650720<br />
75700 68896<br />
91212 96176<br />
+4964<br />
Prema Malinoviću (2006), pored značajnih ekonomskih ušteda, uvođenjem novih<br />
tehnoloških postupaka i tehničkih rešenja za direktnu setvu predstavljaju viši nivo prelaska<br />
351
<strong>Me</strong>ši M, i dr. (2011). Proizvodnja kukuruza primenom mehanizacije za konvencionalnu<br />
obradu i direktnu setvu. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(4): 345-354.<br />
ka biološkoj biljnoj proizvodnji. Malinović (2010) ističe značajnu prednost direktne setve i<br />
po pitanju manjeg gaženja zemljišta za 59,6% u odnosu na konvencijalni sistem obrade.<br />
Pored navedenih prednosti direktne setve u odnosu na konvencionalnu značajni su i efekti<br />
čuvanja zemljišta odnosno poboljšanja njegovih bioloških fizičkih i hemijkih karakteristika,<br />
pre svega zbog ostavljanja posležetvenih biljnih ostataka na površini parcele. Na poređenim<br />
sistemima obrade i setve utvrđeno je da kod tehnologije dirktne setve ima 7 puta više kišnih<br />
glisti na dubini obrade zemljišta, nego kod konvencionalne. Na konvencionalnoj obradi<br />
ustanovljeno je 4 gr/m 2 kišnih glista, a na direktnoj setvi 28 gr/m 2 . Dieckman (2004),<br />
navodi da je broj kišnih glista na direktnoj setvi veći za 20 do 25 puta u odnosu na<br />
konvencionalnu obradu.<br />
4. ZAKLJUČAK<br />
U proleće 2011. na predusevu soja obavljena je setva merkantilnog kukuruza. Ostvaren<br />
procenat nicanja je u granicama od 84% do 88% u odnosu na zadati sklop, sa vrednostima<br />
standardnih odstupanja od 4800 do 6500 biljaka/ha i koeficijentom varijacije do 10%.<br />
Energetska efikasnost direktne setve kukuruza u odnosu na konvencionalnu osnovnu<br />
obradu raonim plugom, pripremom zemljišta i setvom u zasebnim prohodima je u velikoj<br />
uštedi goriva za 46 l/ha, energije za 200 kWh/ha, mašinskog rada za 1,2 h/ha ljudskog rada<br />
za 0,8 h/ha. Ekonomska efikasnost ogleda se u smanjenim troškovima za obradu i setvu u<br />
proseku za 9016 din/ha i realizovanoj dobiti posle ubiranja prinosa prosečno od 4960<br />
din/ha. Ekološki posmatrano emisija izduvnih gasova je srazmerno učešću mašinskog rada<br />
manja kod direktne setve u odnosu na konvencionalnu za 45%, gaženje zemljišta za 80 %,<br />
a biološka aktinvnost zemljišta i broj kišnih glista veći za 7 puta.<br />
5. LITERATURA<br />
1. Ankel T. 2005. Bern, www.fat.ch<br />
2. Baker C.J.,Saxton K.E.,Ritche W.R., (20<strong>02</strong>), No tillage seding. Science and<br />
practice, 2nd edition, CAB International, Oxford, UK.<br />
3. Deprsch R. 2000. Frontiers in Conservation Tillage and Advances in Conservation<br />
Practise GTY – MAG soil Conservation Project, Paragvaj.<br />
4. J.Dieckmann, H. Miller und H. – J.Koch: 2004., Einfluss unterschiedlichcher<br />
Bodenbearbeitungsverfahren auf die Erosionsanfälligkeit bei Starkregn, Institut für<br />
Zuckerrübenforschung, Poster, 1 str.<br />
5. Flink J.T, Currence H.D.,(1995 ), No-till drill ulilizing adjustable seed furrow openers.<br />
Applied engineering in agriculture, 11(6):811-816.<br />
6. Chastin T.G., Ward K.J, Wysocki D.J, (1995), Stand establischment respore of soft<br />
winter wheat to seed bed residue and seed size. Crop Science, 35, 213-218<br />
7. KarayelD., (2009), Performance of a modified precision vacuum seeder for no-till<br />
sowing of maize and soybean, Soil and tillage research, 104(2009):121 -125.<br />
8. Köller K. 1994. Obrada bez pluga, Markblatt DLG (Potpredsednik Nemačkog<br />
poljoprivrednog društva), No. 281, Frankfurt am Main.<br />
9. Lütke N. 2004. Erweterte Fruchtfolgen verbessern die Rentabilität, Fachhochschule<br />
Südwestfalen.<br />
352
<strong>Me</strong>ši M, i dr. (2011). Proizvodnja kukuruza primenom mehanizacije za konvencionalnu<br />
obradu i direktnu setvu. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(4): 345-354.<br />
10. Malinović N, <strong>Me</strong>ši M, Kostić M. 2008. Specifičnosti mehanizacije u proizvodnji<br />
semenskog kukuruza, Traktori i pogonske mašine, 13 (2): 7-13.<br />
11. Malinović N, <strong>Me</strong>handžić R, Anđelković S. 2004. Uloga mehanizacije u racionalizaciji<br />
proizvodnje strnih žita. International conference on sustainable Agrikulture and<br />
European Integration Processie, Novi Sad.<br />
12. Malinovi N, <strong>Me</strong>ši M, Anđelković S, 2010, Ekološki i energetski aspekti različitih<br />
tehnologija obrade zemljišta, In. Proc.,Peti naučno –stručni skup „InterRegioSci –<br />
2010“, 3-24, Novi Sad.<br />
13. Malinović N, <strong>Me</strong>handžić R. 2006. <strong>Me</strong>hanizacija za profitabilnu poljoprivrednu<br />
proizvodnju. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong>, 32(3-4):132-142.<br />
14. Veselinov B, Malinović N. 2007. Justification of technical systems application with<br />
minimal tillage soil stamping in plants production. Revija Agronomsak saznanja, 17(1-<br />
2):6-9..<br />
15. Raoufat M.H.,Mahmoodieh A.,(2007), Row cleaners enhance reduce tillageof corn in<br />
Iran. Soil Tillage Res, 93:152-161.<br />
353
<strong>Me</strong>ši M, i dr. (2011). Proizvodnja kukuruza primenom mehanizacije za konvencionalnu<br />
obradu i direktnu setvu. Savremena poljoprivredna <strong>tehnika</strong> 37(4): 345-354.<br />
CORN PRODUCTION WITH CONVETIONAL TILLAGE EQUIPMENT AND<br />
NO-TILL SOWING EQUIPMENT<br />
Mihal <strong>Me</strong>ši, Nedeljko Malinović, Marko Kostić, Milivoje Belić, Stevica Isakov<br />
SUMMARY<br />
This paper represent the energy, ecological and economic analysis of convetional and notill<br />
corn production in 2011. It represents results of soil condition in the begining of<br />
production. The soil compaction and porosity of both plot were appropriate for crop<br />
production.<br />
On the both plot crop emergence were lower within 84 to 88% of the given seeding<br />
norm, but standard deviation had a high value within 4800 to 6500 plant/ha while the<br />
coefficient of variation of the precision of longitudinal distribution was 10%. Energy<br />
engagement was lower for no-till in comparison to conventional tillage system. Fuel<br />
savings was 46 l/ha, energy savings was 200 kWh/ha, mechanical labour savings was 1,2<br />
h/ha and human labour savings was 0,8 h/ha. Lower tillage and sowing costs (for 9016<br />
din/ha) and post harvest revenue of 4964 din/ha gave a higher economic efficiency for notill<br />
system.<br />
The emission of exhaust gases is proportional to input machine labour, and was reduced<br />
in no-till system by 45%, soil treading was lower by 80%, while the biological activity of<br />
soil, and number of earthworms were seven time higher in no-till system.<br />
Ključne reči: corn, no-till sowing, conventional tillage, precrop, energy, ecological,<br />
economic efficiency.<br />
Rad je nastao kao rezultat istraživanja na projektu TR31046 koji finansira<br />
Ministarstvo prosvete i nauke Republike Srbije.<br />
Primljeno: 12. 09. 2011. Prihvaćeno: 29. 11. 2011.<br />
354
Change language