IZVEÅ TAJ O 54. STERIJINOM POZORJU - Sterijino Pozorje

Sterijino pozorje, Novi Sad
IZVEŠTAJ O 54. STERIJINOM POZORJU
Novi Sad, avgust 2009.
1

UVOD
Svakako da će 54. Sterijino pozorje ostati upamćeno kao festival koji
je izazvao veliku pažnju kako uže stručne javnosti, tako i šire
publike i velikog broja medijskih kuća. Takav veliki interes za
festival, uz obilje programa, rezultirao je rekordnim brojem
predstava, rekordnim brojem posetilaca, rekordnim prihodom od
prodaje karata i rekordnim brojem gostiju festivala. Pažljivom i
iscrpnom analazom svakako da bismo došli do još stavki gde je
menadžment festivala pomerio granice u odnosu na slavnu prošlost
Sterijinog pozorja, ali puku numerologiju ne moramo i ne smemo
smatrati suštinskim obeležjem festivala.
Uz veliki broj predstava i uglednih gostiju iz zemlje, regiona i sveta
koji su pristigli u Novi Sad, a uvažavajući i sve druge, uspešno
realizovane segmente festivala, verujemo da je najvažniji rezultat
54. Sterijinog pozorja, zapravo otkrivanje i uključivanje nove, mlade
sterijanske publike u praćenje mnogobrojnih programa festivala.
Tim nesumnjivim uspehom, misija Sterijinog pozorja postaje još
sveobuhvatnija, kompleksnija i važnija jer su nove ciljne grupe
publike koje se uključuju u projekat Sterijinog pozorja kao
regionalnog, stožernog pozorišnog festivala, možda i glavni motiv i
ohrabrenje da menadžment festivala nastavi putem koji je krenuo.
Teškoće s kojima se susretao tokom pripreme festivala, a koje nisu
bile male, pogotovo ne u finansijskom delu – jer je festival
dimenzioniran i pripreman pre objave „finansijske krize“, svakako
jesu bile test izdržljivosti menadžmenta festivala, koji je pod veoma
velikim pritiskom uspeo da se izbori sa svim nedaćama koje su
pretile da ugroze festival.
Sledstveno, u izveštaju koji sledi, pokušaćemo da prikažemo sve
aspekte 54. Sterijinog pozorja, koje je veoma ambiciozno zamišljeno
i implementirano u punom kapacitetu bez obzira što se pri samom
kraju festivalskog, pripremnog ciklusa, dogodila velika ekonomska
kriza koja je pogodila ceo svet ali i našu zemlju i uzrokovala veoma
neprijatno reduciranje budžeta pred sam početak festivala. Ovakva
dihotomija svakako neće biti odlika narednog festivala koji će se
pripremati mnogo restriktivnije, shodno recesionim okolnostima u
kojima se naša zemlja nalazi.
2

2. Pedeset četvrto Sterijino pozorje u brojkama
Broj predstava Broj izvođenja
Nacionalna drama i
17 22
pozorište
Međ. program
3 4
Drugovi
Koprodukcije 2 3
Teatar Ulysses 5 5
Prateći program 2 3
Pozorje mladih 8 12
Ukupno: 37 Ukupno: 49
Broj dana trajanja festivala 14
Broj posetilaca 14.500
Broj gostiju festivala 694
Broj stranih gostiju 257
Broj noćenja 2.000
Broj okruglih stolova 17
Broj honorarnih saradnika 322
Broj akreditovanih novinara 98
Broj TV hronika 13
Prihod na blagajni
2.966.610,00 din.
3

3. GLAVNA, TAKMIČARSKA SELEKCIJA
I oni koji su kritikovali izbor četrnaest predstava u programu nacionalne
drame i nacionalnog pozorišta, Vladimira Kopicla i Igora Burića, selektora 54.
Sterijinog pozorja, ali i oni koji su se oštro suprotstavili proširenju selekcije za
još tri predstave, moraju se složiti o neospornoj činjenici da je pozorišna
produkcija u Srbiji u sezoni 2008/2009. bila izuzetno bogata.
U prilog ovoj tvrdnji ide gotovo neverovatan podatak da neke sjajne
nacionalne predstave, koje su svakako obeležile sezonu, nisu uspele da se
kvalifikuju za glavni program Pozorja. Navešćemo neke od njih. Sanjari, u
režiji Miloša Lolića i produkciji JDP-a, pobednik ovogodišnjeg Bitefa, Tartif, u
režiji Egona Savina i produkciji JDP-a, za koju je Boris Isaković dobio nagradu
"Raša Plaović", kao i glavnu glumačku nagradu na festivalu malih scena u
Rijeci, zatim najnoviji komad Dušana Kovačevića Generalna proba
samoubistva u Zvezdara teatru, potom četiri izvanredna naslova Narodnog
pozorišta u Beogradu – Figarova ženidba, Seksualne neuroze naših roditelja,
Ptiče, Stradija, u rediteljskom viđenju Slobodana Unkovskog, Tanje Mandić-
Rigonat, Anje Suše, Kokana Mladenovića. Spisak se ovde svakako ne
završava.
Izuzetno kredibilni žiri festivala – Mirjana Karanović, predsednica, Laslo Vegel,
Ivo Brešan, Boris Kovač, Meto Jovanovski, nije imao nimalo lak posao, ali
obavio ga je izuzetno profesionalno i pravedno. Menadžmentu Sterijinog
pozorja, nakon proglašenja nagrađenih u svim kategorijama nije stigla ni
jedna jedina primedba na rad i odluke žirija, što je zaista retkost u našem,
često veoma uzavrelom pozorišnom ambijentu.
Laureat Sterijinog pozorja, predstava Brod za lutke Milene Marković, u režiji
mlade rediteljke iz Beograda Ane Tomović, poslao je najlepšu moguću poruku
festivala. Prevedeno, na srpskoj pozorišnoj sceni se pojavila čitava generacija
izvanrednih, mladih pozorišnih reditelja, koji će svakako obeležiti naredne
dekade srpskog pozorišta. Ana Tomović, uz Miloša Lolića, nesumnjivi
predvodnik ovog talasa kome pripadaju Ana Đorđević, Nikola Zavišić, Anđelka
Nikolić, Marko Manojlović koji su sa svojim predstavama došli na Pozorje i
ostavili sjajan utisak. Nema dileme da ova, već stasala generacija pozorišnih
stvaralaca, koja je na našim scenama već prisutna u punom kapacitetu,
svakako predstavlja nesumnjivi činilac kontinuiteta srpske pozorišne scene, za
čiju vitalnost i razvoj, nakon godišnjeg, sterijanskog uvida u nacionalnu
teatarsku produkciju u Novom Sadu, zaista ne moramo da brinemo.
4

4. (Krnji) DRUGOVI
Ovogodišnje Pozorje trebalo je da se otvori 25. maja, na Dan mladosti u prebivšoj,
drugarskoj i danas (neretko) s nostalgijom pominjanoj SFRJ. Želja
selektora Nikole Zavišića bila je da, makar simbolično, podseti na važan deo
istorije i odrastanja kako nas samih tako i Pozorja, bez vrednosne klasifikacije
tog datuma i prefiksa (intonacije) imena ovog programa. U skladu s tim
odabrao je nekoliko predstava koje se na različite načine bave pitanjima
odnosa prema nasleđu ideje komunizma i njegovog direktnog oponenta –
kapitalizma!
Sam (iznuđen) naslov ovog programa upućuje na nepotpunost selektorovog
koncepta, a da se ne govori o nepopularnosti postupka otkazivanja učešća
izvođačima. Nažalost, naša publika nije imala priliku da vidi četiri zanimljiva
projekta:
andcompany&Co. (Nemačka), LITTLE RED (PLAY): HERSTORY (Šta da se radi posle
završetka istorije? Veoma sofisticiran prikaz bivše Istočne Nemačke i njenog “drugarskog”
zagrljaja s takođe bivšim SSSR-om).
Theatergroep de Bus (Holandija), EUROPIA (Duhovita analiza pojma Evropske unije: Koliko
takva vrsta ujedinjenja ima smisla, koliko je prirodna? Koliko su Ujedinjeni Evropljani zapravo
„drugovi“?)
Krepsko (Ćeška), ERORIZAM i FRAGILE (specifična vrsta pozorišta na koje naša publika nije
navikla. Bave se pozorištem trenutka, pažljivo vođenom improvizacijom).
P r o g r a m
Teatar Tribunalen i Teatar Galeasen iz Švedske došli su sa svojim
viđenjem KOMUNISTIČKOG MANIFESTA koje pozorište pretvara u
kuhinju u kojoj se osim čorbe kuvaju i ljudske sudbine ponesene gromovitim
idealima (kada se danas slušaju, uopšte ne zvuče nehumano i zlokobno)! Na
kraju predstave svi su drugarski podelili ukusan rezultat kuvanja.
S mračnim zaostatkom nasleđa SFRJ na šokantan i veoma rafiniran način
suočava se hrabro Hrvatsko narodno kazalište Ivana pl. Zajca iz Rijeke
svojom zaista nesvakidašnjom predstavom TURBOFOLK. Uz bolnu i bizarnu,
često i neodoljivo duhovitu analizu svih naših drugarstava, dobili smo snažan
pozorišni potres.
Pozorište bi trebalo da bude naše duhov(it)no ogledalo. Da nam pokaže
naličije našeg duha. Da se poigra s našim očekivanjima i iznenadi nas novim
saznanjima o nama samima i svetu koji nas okružuje. Pozorište bi trebalo da
bude – drugo mi... Ili drugo ja... Ili u slučaju vas koji ste došli na Pozorje –
DRUGO VI!
Lucidity suitcase theatre iz Filadelfije (USA), pokazali su predstavu
FLAMINGO/WINNEBAGO, koja je po strukturi bliska filmskom narativu
Džima Džarmuša. Duhovita i bolna priča o nestanku i prestanku sveta i
traženju sopstvenih korena bila je ujedno i zvanična premijera ove predstave
u Evropi.
5

5. Prateći programi festivala
TRINAESTI MEĐUNARODNI SIMPOZIJUM POZORIŠNIH
KRITIČARA I TEATROLOGA
Tema: Međunarodni pozorišni festivali i razvoj publike
Novi Sad, Hotel Park, 28–31. maj 2009.
Pripreme Međunarodnog simpozijuma pozorišnih kritičara i teatrologa, koji od
1973. Pozorje trijenalno organizuje u saradnji s Međunarodnom asocijacijom
pozorišnih kritičara i teatrologa, počele su avgusta 2008, kada je organizacioni
odbor (kopredsedavajući dr Dragan Klaić, dr Ivan Medenica, Dušana
Todorović, odgovorna u ime Pozorja) odredili temu i strategiju organizacije i
planiranja. Stroga i višemesečna procedura sakupljanja i obrade radova na
kojoj je insistirao Dragan Klaić, uz odličnu i profesionalnu logističku podršku
Sterijinog pozorja, rezultirala je sadržajnim i dinamičnim skupom, na kome su
svi učesnici bili zainteresovani i kompetentni, što je redak slučaj na naučnim
skupovima. Razlog je, između ostalog, i sama tema, koja je savršeno
korespondirala sa sloganom 54. Sterijinog pozorja, "Pozorište ne sme da čeka
gledaoce, ono im mora poći u susret".
Simpozijum se bavio pitanjima kako teatar neguje novu publiku i proširuje
kulturni diverzitet pozorišne javnosti. Ova tema, osim marketinških delatnosti,
pokriva i programske koncepte, strategije komunikacije i obrazovne aspekte
festivala koji se obraćaju različitim zajednicama, izgrađujući publiku od koje
zauzvrat institucije kulture koje se bave redovnom produkcijom takođe mogu
da imaju koristi. Inherentna pretpostavka je da se na festivalima sažimaju
glavni izazovi i protivrečnosti kulturne produkcije i distribucije danas. Osim
toga, festivali poseduju i eksperimentalni potencijal, s obzirom na to da
zauzimaju poziciju koja im omogućava da osmisle i ispituju pozorišnu praksu
koju potom preuzimaju kulturne organizacije koje se bave celogodišnjom
produkcijom i prezentacijom. Ne dopiru svi festivali svesno i uspešno do nove
publike, i Simpozijum 09 u prvi plan postavlja ideje, strategije i postupke koji
su izuzetni, uspešni i inspirativni za druge festivalske stručnjake.
Simpozijum se vodio na engleskom, francuskom i srpskom, uz simultani prevod. Jedna od
novina Simpozijuma bila je ta što se radovi nisu čitali, nego su učesnicima i svim
zainteresovanima bili dostupni mesec dana unapred, na veb portalu Sterijinog pozorja. Autori
su se u okviru sesija osvrnuli na zaključke svojih radova. Neki autori su bili pozvani da iznesu
siže svojih zaključaka u formi sažetih power point prezentacija (najviše 10 slajdova).
Sterijino pozorje je obezbedilo pun pansion, ulaznice za predstave za učesnike, putne
troškove predsedavajućih i učesnika od izuzetnog značaja, transfer sa Beogradskog
aerodroma, simultane prevodioce, konferencijsku salu i opremu za simultano prevođenje i
snimanje celog toka Simpozijuma.
6

Simpozijum su otvorili direktor Sterijinog pozorja Ivan M. Lalić i doajen naše
teatrologije i kritike Jovan Ćirilov. Program je bio podeljen u četiri sesije:
Pridobijanje nove publike redefinisanjem koncepta festivala i novim
umetničkim formama, Osvajanje nove publike uličnim pozorištem i
intervencijama u javnom prostoru, Nova publika: generacijska, etnička,
kulturna i/ili društvena raznovrsnost i Narcisoidnost, artizam i ravnodušnost
prema publici i lokaciji.
Učesnici
Dragan KLAIĆ (Holandija), Ivan MEDENICA (Srbija). Uvodničari: Jovan
ĆIRILOV (Srbija), Michael COVENEY (Velika Britanija), Bill REICHBLUM (SAD),
Thomas IRMER (Nemačka). Izlagači: Christian RUBY (Francuska), Savatas
PATSALIDIS (Grčka), Brent MEERSMAN (Južna Afrika), Michel VAIS (Kanada),
Kim YUN-CHEOL (Južna Koreja), Rolf DENNEMAN (Nemačka), Max GLAUNER
(Nemačka), Alja PREDAN (Slovenija), Barbara OREL (Slovenija), Milan
VRAČAR (Srbija), Joana OSTROWSKA (Poljska), Janos SZABO (Mađarska),
Luisella CARNELLI (Italija), Floriane GABER (Francuska), Vladislava FEKETE
(Slovačka), Ivica BULJAN (Hrvatska), Daniela PAPAYOVA (Slovačka).
Posmatrači: Juliana BENOVA (Slovačka), Andrea DOMEOVA (Slovačka), Tomáš
VOKÁČ (Češka), Mojca KREFT (Slovenija), Studenti Fakulteta dramskih
umetnosti, Beograd, Nebojša BROĆIĆ (Srbija), Violeta STANKOVA (Bugarska),
Emil ILIEV (Bugarska), Slav LAMBRINOV (Bugarska).
U izlaganjima se prevashodno isticao značaj umetničkog koncepta festivala na
razvoj publike, a obrađivane su i konkretnije teme: napori da se ostvari
generacijski i etnički raznovrsnija publika, da se gledaoci aktivno uključe, i
umetnički i socijalno, u festivalski program, i to putem otkrivanja nepozorišnih
prostora ili različitih (para)teatarskih intervencija u javnim gradskim
prostorima. Pokazalo se da u mnogim sredinama, a takva je neosporno i naša,
ne postoji nikakav temeljan i kontinuiran rad na razvoju ne samo festivalske
već i pozorišne publike uopšte. Kao ključni izraz, gotovo šifra ovog
Simpozijuma, izdvojila se sintagma "razvoj publike". To znači, drugim rečima,
da se ni u jednom ozbiljnom pristupu publici, koji su na Simpozijumu
prikazani, ne ide na brojčano uvećanje: razvoj podrazumeva edukaciju
publike, njeno umetničko i/ili društveno učešće u festivalskim programima,
ispitivanje i izbor tema za lokalnu zajednicu kojoj se pozorište i festival
obraćaju.
7

KULTURNI MOST NOVI SAD – BRIONI
Kazalište Ulysses
Sterijino pozorje, kao autentični festival nacionalne drame i pozorišta, postalo
je, u punom značenju reči, pozornica na kojoj se susreću teatri i umetnici iz
zemalja regiona, ostatka Evrope ali i sveta.
Pozorje nastoji da intenzivira programe u čijoj je osnovi saradnja između
pozorišnih umetnika u regionu. Pozorišta iz zemalja regiona i Evrope već duže
vreme, ravnopravno s našim teatrima, učestvuju na Pozorju – Selekcija
nacionalne drame i pozorišta (takmičarski program); visoke pozorišne škole
(akademije i fakulteti) desetak godina prikazuju na Pozorju svoje ispitne
predstave, pohađaju radionice, razmenjuju iskustva u primeni Bolonjske
deklaracije...; tekstovi najmlađe generacije dramskih pisaca predmet su
regionalne radionice, čija je dragocena vrednost aspolutno kolektivni rad
pisaca, reditelja, dramaturga i koja se, u jednom terminu, odigravala i u
Sloveniji...; ugledni dramski pisci na Pozorju vode radionice dramskog pisanja,
a uskoro treba da im se pridruže i reditelji...
Novosadskoj publici i domaćoj javnosti trebalo je predstaviti najpotpuniji oblik
teatarskog angažmana – teatar/grupu iz regiona koji produciraju predstave,
vode work-shopove, predavanja, koncerte... Za početak je odabrano Kazalište
Ulysses, čiji je osnivač Rade Šerbedžija, umetnik koji je više puta nagrađivan
Sterijinim odličjem za glumu, bio član žirija Pozorja, predavao glumu na
novosadskoj Akademiji umetnosti, čoveka koji je višestruko vezan za Novi
Sad. Da bi se stekao uvid u estetiku Kazališta Ulysses, pozvano je njihovih pet
produkcija – tri predstave su iz omaža Miroslavu Krleži, kojim su ulisovci
obeležili godišnjicu najvećeg hrvatskog pisca (Pijana noć 1918, Balade Petrice
Kerempuha, Moj obračun s njima), jedna predstava je reminiscencija na
burnu, 1968. godinu (Romeo i Julija 68) a kruna gostovanja jeste Kralj Lir, sa
Šerbedžijom u naslovnoj ulozi.
Prvobitna namera Pozorja bila je da mnogi delovi Novog Sada postanu
prostori teatra – Petrovaradinska tvrđava, Katolička porta, Gradska plaža
“Štrand”. Zbog lošeg vremena i visokih troškova za ambijentalno izvođenje,
odustalo se od prvobitnog plana pa je tako samo Kralj Lir izveden na
Petrovaradinskoj tvrđavi. U predstava Pijana noć 1918, koja je prikazana na
zatvaranju 54. pozorja, među ostalima, igrali su i naši glumci, Nebojša
Glogovac i Branislav Lečić.
Uspostavljanje saradnje s brionskim teatrom nije imalo za cilj samo
obogaćivanje ukupne festivalske ponude. Želja Pozorja bila je da predstavi
teatar koji duboko promišlja suštinu pozorišta, neguje edukativne programe
ne samo iz scenskih umetnosti (već i TV, produkciju), priređuje resitale vrsnih
umetnika u tom žanru… Mnogo je dodirnih tačaka Kazališta Ulysses i festivala
Sterijino pozorje. Trebalo je to i pokazati.
8

Kao posebnu poslasticu gostovanja Ulysses-a u Novom Sadu, pominjemo
činjenicu da je predstava Kralj Lir izvedena na Petrovaradinskoj tvrđavi 31.
maja, snimljena najsavremenijom tehnikom u produkciji RTS-a i da će
premijerno biti prikazana na nacionalnoj televiziji 8. novembra ove godini.
Hrvatski umetnici, sa Radetom Šerbedžijom na čelu, ustupili su besplatno
autorska prava Sterijinom pozorju.
POZORJE MLADIH
27– 30. maj 2009, Akademija umetnosti / Pozorište mladih
Pozorje mladih, susret visokih pozorišnih škola (katedra glume), okupilo je sve
učesnike ovog programa: Akademija umetnosti, Novi Sad (klasa na srpskom
nastavnom jeziku), Fakultet dramskih umetnosti, Beograd, Fakultet umetnosti,
Priština, Akademija umetnosti Beograd, Akademija lepih umetnosti, Beograd,
Fakultet dramskih umjetnosti, Cetinje (Crna Gora). Ovim školama pridružila se
i Akademija za gledališče, radio, film in televizijo, Ljubljana. U našem
okruženju postoje razni oblici okupljanja studenata glume, ali ne u okviru
nacionalnog festivala s bogatim međunarodnim programima, kakvo je
Sterijino pozorje.
Nema sumnje da je ovogodišnji napor da se selekcija Pozorja mladih
internacionalizuje i stekne regionalni karakter, novina koju svakako treba
identifikovati kao deo sveukupnog procesea reintegracije Sterijinog pozorja u
regionalni prostor.
KOPRODUKCIJE
Sledeći strateško opredeljenje u promociji i afirmaciji savremenog dramskog
teksta, ali i negovanju nacionalne dramske baštine, Pozorje je posebno
ponosno što je, zajedno s Jugoslovenskim dramskim pozorištem i
beogradskim Narodnim pozorištem, publici predstavilo dve premijere nastale
po tekstu Maje Pelević Možda smo mi Miki Maus, pobednika prvog konkursa
Sterijinog pozorja za najbolji savremeni dramski tekst, u režiji Matjaža
Pograjca (ljubljanski Betontanc priključio se kao koproducent) i Nebeski odred
Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića, prvi tekst nagrađen na Pozorju
(1957), u režiji Marka Manojlovića. Obe predstave ostvarile su zapažen uspeh
na festivalu i počele svoj redovan repertoarski život u domicilnim pozorištima.
Duboko verujemo da ovakva festivalska praksa koja je započela pre nekoliko
godina ulaskom Pozorja u koprodukciju predstave Nahod Simeon Srpskog
narodnog pozorišta, jeste pravi put koji sinergično razvija i obogaćuje sam
sadržaj festivala, ali i daje snažan vetar u leđa nacionalnoj produkciji domaćih
dramskih dela.
9

RADIONICA GORANA STEFANEVSKOG
Radionica dramskog pisanja
30. i 31. maj 2009, Akademija umetnosti
Uvodni tekst priručnika za dramsko pisanje Mala knjiga zamki Gorana
Stefanovskog počinje ovako: Drame se ne pišu, one se prave. U engleskom
jeziku reč koja označava dramskog pisca je playwright. Ova reč sastavljena je
od play, što znači drama, pozorišni komad i sufiksa wright, što znači majstor,
zanatlija, izvođač – onaj koji nešto pravi. Analogno tome playwright nije onaj
ko piše drame, nego onaj ko ih pravi, sastavlja, izvodi, strukturira. Ova
distinkcija je ključna. Moguće je sastaviti snažnu dramu a pri tome ne
upotrebiti nijednu reč. U dramaturgiji ima jedna supstanca koja prethodi
"rečima" i koja je snažnija od reči. Mala knjiga zamki je alat za prepoznavanje
i stvaranje dramskih zamki, tj. elementarne građe za sastavljanje drama. Ona
se sastoji od šest fundamentalnih alatki pomoću kojih se sve može pretvoriti u
nominalni dramaturški materijal.
Svaki element, slika, tekst, ideja ili koncept mogu se pretvoriti u aktivnu
dramsku zamku ako se kombinuju s bilo kojim drugim kontrastnim, opozitnim
ili kontradiktornim elementom, slikom, tekstom, idejom ili konceptom iz šest
beskrajnih databaza i nepresušnih paradigmi potencijalnog dramaturškog
materijala: Gde, Kada, Ko, Zašto, Šta i Kako.
Mala knjiga zamki objavljena je na engleskom u Dramskom institutu u Stokholmu (2002), na
makedonskom u Skoplju (Tabernakul, 2004), na kineskom u Pekingu (Žurnal Filmske
akademije, 2007) i na srpskom (Sterijino pozorje, 2009). Priručnik je namenjen studentima
dramaturgije ali i svima koji hoće da razviju imaginaciju i kreativnost.
NEDELJA NOVE DRAME
Radionica dramskog teksta u regionu
29. maj – 02. jun 2009, Art klinika
Sterijino pozorje, Integrali, Ljubljana (Slovenija), Nova-drama.org., Beograd: novembar
2008–januar–jun 2009.
Projekat Nova drama na Sterijinom pozorju predstavlja petoro novih pisaca i
spisateljica iz Slovenije i Srbije – Simonu Hamer, Neju Repe, Vanju Nikolić,
Tanju Marković, Tamaru Šuškić i Anu Seferović, na čijim su tekstovima, u
gerilskim uslovima, radili Jaka Andrej Vojevec, Zalka Grabnar-Kogoj, Bojana
Lazić, Atila Antal, Minja Bogavac, Filip Vujošević, Ana Ilić i Vanja Hovan.
Radionica je imala nekoliko ciljeva. Prvi, najočigledniji bio je da se publici
Pozorja predstave interesantne drame. Taj cilj je bilo lako ostvariti jer su se
drame koje su došle na radionicu već u svojim prvim verzijama izdvajale iz
10

proseka. Takođe, u nekoliko slučajeva u pitanju su bili tekstovi koji su sami
tražili svoju formu, čiji pisci nisu samo reporodukovali praksu svojih starijih
kolega, već su se kroz rad na tekstu upuštali u neku vrstu otvorenog
istraživanja.
Istraživanje se u nekoliko slučajeva nametnulo kao način rada, i verujemo da
su učesnici najviše dobili iz samih radionica. Pri tome mislimo na sve učesnike,
ne samo na autore. „Laboratorija“, međutim, nije obuhvatala samo tekstove i
svetove ideja autora drama, već i samu metodologiju po kojoj su se radionice
odvijale. Osim prirodnih razlika koje nastaju iz činjenice da će svaka grupa
ljudi koja pristupi nekom poslu bez jasnih uputstava, posao obaviti na
drugačiji način, razlike su postojale i u samim „ekipama“.
Propusta je bilo puno, što je i prirodno za projekat koji je još u nastajanju, ali
sigurno je da postaje sve očiglednija važnost postojanja ovakvog „prostora“
za eksperiment, mesta koji na najdirektniji način pomaže razvoj novog
dramskog izraza u Srbiji i regionu, ali koji pruža i mogućnosti nove saradnje,
umrežavanja, koja nastaju kao prirodna posledica susreta mladih pozorišnih
profesionalaca.
Dramski pisci / Tekstovi
Vanja Nikolić (Srbija)
Real Connection
Dramaturgija: Minja Bogavac, režija: Vanja Hovan
Neja Repe (Slovenija)
Skupljači kostiju / Bone Collector
Dramaturgija: Jaka Andrej Vojevec, režija: Ana Ilić
Simona Hamer (Slovenija)
Tik-tak
Dramaturgija: Filip Vujošević, režija: Bojana Lazić
Tanja Marković, Tamara Šuškić, Ana Seferović (Srbija)
Plovidba
Dramaturgija: Zalka Grabnar-Kogoj, režija: Atila Antal
U svim javnim čitanjima dramskih tekstova učestvovali su studenti novosadske
Akademije umetnosti.
Organizacija: Milan Marković, Milan Kaćanski
11

SCENA, MASKA, KOSTIM, LUTKA
Centar za likovno vaspitanje dece i omladine Vojvodine organizovao je jubilarnu,
50. izložbu likovnih radova dece i omladine Srbije. Kao i svake godine, deca su
zajedno s vaspitačima, likovnim pedagozima i profesorima dokazala da ljubav koja ih
vezuje za umetnost i pozorište uvek daje izvanredne rezultate i novine.
Izradi maski, lutaka, kostima, scena i pozorišnih rekvizita s istim entuzijazmom
pristupila su i deca iz vrtića i srednjoškolci, čiji radovi dostižu gotovo profesionalnu
savršenost.
Učenici OŠ "Sonja Marinković" iz Novog Sada (likovni pedagog Snežana Gut) zadivili
su nas pozorišnim rekvizitama – dijademama, koje su izradili minucioznom tehnikom
nizanja perli i poludragog kamenja. Radovi dece iz predškolskih ustanova odišu
lepotom i iskrenošću dečje mašte, dok su srednjoškolci TŠ "Jovan Vukanović"
(profesor Nataša Trajković) iz Novog Sada, već tradicionalno, dali glavni pečat izložbi
prostornom kompozicijom "Mikelanđelove slagalice".
Igra i stvaralaštvo, bajka i stvarnost, dečja iskrenost i profesionalizam ne odlikuju
samo ovogodišnja ostvarenja, nego svedoče i o poluvekovnoj tradiciji uspešnog
negovanja dečje kreativnosti i mašte vezane za pozorište.
FOKUS SLOVAČKA
23. maj – 24. jun 2009.
Novi prostor, nova drama
Autor izložbe: mr Romana Maliti, vizuelni efekti: Ján Triaška, scenografija: Eva
Rácová, Pavol Andraško, Tom Ciller, Jerguš Opršal.
Cilj izložbe Novi prostor, nova drama – Savremena slovačka scenografija
i Nova drama nije samo da predstavi najmlađu generaciju scenografa
i kostimografa već i da ponudi prostor za raspravu o odnosu savremene
drame i pozorišnog prostora. Kako metoda, struktura, jezik i poetika utiču na
vizuelno i scensko tumačenje pozorišne produkcije? Interaktivna izložba
predstavlja radove savremenih scenografa na slovačkim i češkim scenama
kroz fotografije, skice, video-snimke i propratni materijal.
Pozorišna arhitektura
Autor fotografija: doc. ing. Mr. Ľubo Stacho, kurator: dr Ing. Arch Henrieta
Moravčíková.
Na arhitekturu utiču mesto, vreme i dizajn, graditelj i arhitekta. Pozorišna
arhitektura u Slovačkoj odgovara strukturi i vremenu pozorišne umetnosti
u tom području. Ona dokumentuje modna opredeljenja etički bogatog
stanovništva i materijalno bogatstvo individualnih graditelja – aristokratskih
porodica, gradske zajednice, udruženja ili države. U isto vreme neposredno
12

odslikava opšte odlike i procese koje obeležavaju arhitektonsku kulturu
područja.
Izložba fotografija pozorištâ u Slovačkoj ne prikazuje u potpunosti pozorišnu
arhitekturu u Slovačkoj. Uprkos tome, nudi izgled najboljih radova pozorišne
arhitekture urađene u dva poslednja veka u svim slovačkim regijama.
Mobil Box
Mobil box je mesto gde se mogu naći svi podaci o Pozorišnom institutu i
savremenom slovačkom pozorištu. To je platforma za ljude zainteresovane za
slovačko pozorište. U Mobil boxu održana su dva predavanja: Savremena
slovačka pozorišna mreža (direktorka Instituta Vladislava Fekete), KioSK –
Nezavisno slovačko pozorište (Maja Hriešik). Glavne teme tiču se mreže
slovačkih pozorišta, načina finansiranja i administracije, uključujući i statistiku
o pozorištima u Slovačkoj; festivalima, međunarodnoj aktivnosti i projektima.
Nažalost, nije izvedena predstava KUBO / Sto godina bola, Lutkarskog
pozorišta na raskrsnici, Banska Bistrica, koja bi mogla da najslikovitije pokaže
savremeni likovni izraz slovačkih pozorišta.
U IME NARODA / Monodrama
Tekst, režija, izvedba: Josip Pejaković. Na Pozorju Pejaković se drugi put
predstavio kao kompletan autor i realizator na polju veoma zahtevne forme –
monodrame. Sarajevski glumac je višestruki učesnik repertoara Pozorja i
laureat Sterijinog odličja.
Porodica bistrih potoka
DIM / Autor: Božidar Mandić
28, 29. maj, Trg slobode
Pozorje nastoji da bude prostor i vreme za alternativne oblike teatra, na
granici ritualnog. Atraktivnost ovakvih programa jeste njihov ulični karakter i
mogućnost da što više gradskih prostora bude pozorišna arena.
***
Uručenje najprestižnijeg priznanja Pozorja, Sterijine nagrade za naročite
zasluge, glumcu Mihailu Miši Janketiću i scenografu Miodragu Tabačkom, Dani
knjige (predstavljanje najnovije pozorišne štampane produkcije Pozorja i
drugih izdavača), sastanci, susreti… dodatno su začinili aromu ovogodišnjeg
Festivala.
Važno je pomenuti publikacije i dizajn u službi Festivala: Katalog, Bilten (15
brojeva), total dizajn u viđenju HN S (plakati, zastave, marame, torbe…).
13

VEB SAJT STERIJINOG POZORJA
Po oceni domaće, a posebno inostrane javnosti (međunarodne pozorišne
asocijacije), sajt Sterijinog pozorja spada među najreprezentativnije. Na
internet stranici prezentovan je celokupan program ovogodišnjeg Festivala (na
srpskom i engleskom), sa svim pratećim tekstovima, odličnim fotografijama u
fleš-formatu. Posebno valja istaći veoma ažurno postavljanje dnevnog biltena
Pozorja, što je veoma koristilo predstavnicima štampe.
14