Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje
Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje
55. Sterijino pozorje Pozorište Slovensko ljudsko gledališče Celje Jedino je profesionalno pozorište u Savinjsko-šaleškoj regiji, osnovano 1950. U SLG Celje rade vrhunski pozorišni stvaraoci, kako glumci tako i reditelji i drugi saradnici. Umetnički deo čine 23 profesionalna glumca s akademskim obrazovanjem, kućni reditelj, stalni dramaturg, lektor i upravnica. Glumci celjskog pozorišta dobitnici su brojnih nagrada, na primer, dvoje dobitnika Borštnikovog prstena – Janez Bermež (1998) i Anica Kumer (2003). Ne treba zaboraviti ni sve ostale zaposlene, koji doprinose uspešnosti pozorišta. Svake sezone priprema se pet premijera za odrasle i jedna za decu i omladinu. Godišnje teatar poseti 45.000 gledalaca, koji vide oko 170 predstava domaćih i stranih pozorišta u SLG Celje i 60 predstava na gostovanjima po čitavoj Sloveniji i inostranstvu. Kao jedino pozorište u svojoj regiji pokriva sve pozorišne žanrove, domaćih i stranih autora, kako klasična dela tako i novitete, i stoga je repertoar uvek raznovrstan i šarolik. Ova godina za SLG Celje posebno je značajna, jer se obeležava 60-godišnjica postojanja. Pozorište je uspelo da se razvije u jedno od vodećih i osobenih u Sloveniji. Za ovaj teatar najviše poslanstvo jeste zadovoljna publika, i zato se još više trude da se o njima govori samo u superlativu. Izveštaj selektora Nora Selekcija nacionalne drame i pozorišta NORA, tekst Henrik Ibzen, režija Predrag Štrbac, Narodno pozorište Sombor Lanci ženskog ropstva mogu biti zlatni, mogu biti firmirani, zapečaćeni džipovima, letovanjima i zimovanjima, ali i dalje ostaju lanci. Kad se nađu vlasnik konta i korisnica kartice – ko kime manipuliše, ko je u zatvoru, ko koga izrabljuje i ko je viđen za emancipaciju... Pitanje koje je Ibzen pre ravo 130 godina postavio, tiče se slobode izbora u braku, samim tim nije samo žensko pitanje. U svakom slučaju, ni danas nije dobilo definitivan odgovor. Aleksandra Glovacki Pisac Henrik Ibzen (1828–1906) 3. jun 2010. Najznačajniji norveški dramatičar, snagom istinskog realiste i objektivnošću autentičnog stvaraoca, sa strašću je ocrtao karakteristične pojave savremenog građanskog društva, koje je počivalo na lažima, ispisujući tešku optužbu i razotkrivajući do kraja privid dominantan u svim životnim manifestacijama građanstva. Malo koji pisac u svetskoj književnosti imao je takav uticaj na razvoj drame kao Ibzen; malo je pisaca koji su jednovremeno izazivali tako oštra osporavanja i izraze poštovanja i hvale… Drame: Brand (sloboda ličnosti i pobuna jedinke protiv nehumanosti života), Per Gint (razobličavanje besprincipijelnosti na koju je upućen pojedinac u buržoaskom društvu), Car i Galilejac (tragedija u stihovima), Stubovi društva (jedino istina i sloboda mogu zaista biti osnova ljudskog života), Lutkina kuća – Nora (samosvesni postupak žene, koja napušta muža i decu, ne bi li tako ispunila dužnost prema samoj sebi), Sablasti (ustaje protiv porodične tiranije i poštovanja pravila). Tragične sudbine i porazi prate i junake drugih Ibzenovih drama – Neprijatelj naroda, Divlja patka, Rosmersholm. Posle Gospođe s mora, problemima žene u braku i društvu posvetio je i dramu Heda Gabler; životni nesporazumi s tragičnim posledicama u središtu su drama Graditelj Solnes, Jon Gabrijel Borkman, Kad se mi mrtvi probudimo. Reditelj Predrag Štrbac Rođen 1970. u Negotinu. Diplomirao pozorišnu i radio-režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Stalni reditelj Drame Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu. Režije (izbor): Pismo Diktatoru! F. Arabala, Bitef teatar Beograd; Prijateljstvo, zanat najstariji B. Crnčevića, NP 'Toša Jovanović' Zrenjanin; Mamu mu jebem, ko je prvi počeo?! D. Dukovskog, NP Kikinda; Kokoška N. Koljade, NP Republike Srpske, Banja Luka (Nagrada publike za najbolju predstavu u sezoni 2001/2002); Tramvaj zvani želja T. Vilijamsa, NP Republike Srpske; Disko svinje E. Volša, SNP Novi Sad (nagrada za režiju na međunarodnom festivalu u Ternopilju, Ukrajina, 2004); Kola mudrosti, dvoja ludosti A. N. Ostrovskog, Narodno pozorište Subotica; Zubi A. Novakovića, Srpsko narodno pozorište Novi Sad; Romeo & Julija R&J W. Shakespearea, SNP Novi Sad; Bastijen i Bastijena, po istoimenoj Mocartovoj operi, Dečje pozorište Subotica; Slavuj po H. K. Andersenu, Pozorište lutaka Niš; Ružni BELEF 06 i Malo pozorište 'Duško Radović' Beograd; Lepotica i zver Pje- 4 (bilten 9)
55. Sterijino pozorje ro, Bosansko narodno pozorište Zenica, BiH; Hanibal podzemni H. Bojčeva, NP Šabac; Ivanov A. P. Čehova, SNP Novi Sad; U potrazi za izgubljenim vremenom A. Jankovića, Dadov; Fortress Europe I. Marojevića, Belef 08; Harman M. fon Majenburg, Atelje 212; Kao da B. Dimitrijevića, SNP Novi Sad / Orient Express Festival Stuttgart; Pokojnik B. Nušića, NP 'Toša Jovanović' Zrenjanin; Barbelo B. Srbljanović, SNP Novi Sad. Pozorište Narodno pozorište Sombor Prva predstava u zgradi Pozorišta u Somboru održana je 25. novembra 1882. Stalno profesionalno pozorište deluje od 1946, a 1952. prerasta u Narodno pozorište. U Somboru su režirali najistaknutiji reditelji: Mata Milošević, Marko Fotez, Jovan Putnik, Slavoljub Stefanović Ravasi, Ljubomir Draškić, Dejan Mijač, Paolo Mađeli, Vida Ognjenović, Dimitrije Jovanović, Stevo Žigon, Petar Veček, Zoran Ratković, Ljuboslav Majera, Jagoš Marković, Dušan Petrović, Kokan Mladenović, Gorčin Stojanović, Radoslav Milenković, Egon Savin, Ljubiša Ristić. Izvođeni su najznačajniji domaći i svetski pozorišni klasici, ali i avangardna dramska literatura. Predstave Slučajna smrt jednog anarhiste, Kate Kapuralica, Dekameron – dan ranije, Putovanje za Nant, Sumnjivo lice, Nigde nikog nemam, Gospođa ministarka, Mrtve duše, Kadmo kralj, gostovale su u Mađarskoj, Austriji, Makedoniji, Slovačkoj, Bugarskoj, na Kipru, u Sloveniji, Rusiji, Ukrajini i Crnoj Gori. Pozorište je osvojilo brojne nagrade pedstavama: Ukroćena goropad, Figarova ženidba, Fiškal galantom, Afera nedužne Anabele, Zla žena, Ruženje naroda u dva dela, Bogojavljenska noć, Buđenje proleća, Kazimir i Karolina, Opsada crkve Svetog Spasa. Od 1993. godine, sezona se završava se festivalom Pozorišni maraton. Festival traje tri dana i noći, i prikazuje predstave koje su premijerno izvedene u prethodnoj sezoni i predstave gostujućih pozorišta, pozorišnih grupa i studenata dramskih fakulteta. www.pozorje.org.rs Kokan Mladenović, reditelj “Kose”, “Dunda Maroja” i “Pomorandžine kore” Pozorišne igre INTERVJU "Pomorandžina kora" postavlja pitanje zašto hoćemo da ličimo jedni na druge, zašto ubijamo pravo na različitost. Rad s glumcima Újvidéki Színháza liči na pozorište u koje smo se zaljubljivali kada smo bili „mali“ i kada smo verovali da je moguće da se igramo i kažemo nešto suštinski važno, veliko i značajno. Tu predstavu čini suptilan angažman. Kroz priču jedne žene pričamo o svima nama, o ružnoj i velikoj presiji koju vreme vrši nad našim životima: da li ćemo stvarno svi u jednom trenutku morati da izgledamo potpuno isto i da li će vreme silikona, reklama, ultimativnih zahteva u pogledu ponašanja i izgleda, tabloidizacija zemlje u kojoj živimo, odneti prevagu i pobedu nad našim životima. Suprotno kraju komada Maje Pelević, naša junakinja u predstavi ne izdrži tu presiju. Junakinja nema ime, zove se „ONA“. Jedna je od mnogih, prestala je da bude ličnost, identitet – ime i prezime – utopio se u sveopštoj želji da se udovolji diktatu vremena. Imao sam sjajne glumice u Novosadskom pozorištu. Sve glumce ovde odlikuje jaka posvećenost poslu. Emina Elor, na primer, u Kori je jedna iz hora, a u sledećoj predstavi, Madačevoj Tragediji čoveka, ona je suvereni lider i igra jako zahtevnu, glavnu ulogu Lucifera. Andrea Jankovič, ovde suptilna „Ona“, tamo je samo jedna iz hora. I njima je to sasvim normalno. Ako me nešto provocira u procesu rada, onda je to vrhunski glumac, njegove mogućnosti, a ovde je to Aron Balaž. On je esencija talenta, glumac s kojim možete da se nadigravate, on na sceni može sve, provocira rediteljsku maštu. Za domaće pozorište, opterećeno sujetama, statusima, to je gotovo nepojmljivo. Ali to me čini jako vezanim za ovu kuću prema kojoj imam ogroman respekt. Šta je s Vašom sujetom, koliko će biti povređena ako sa tri režirane predstave ostanete bez nagrade za režiju? Sujetan sam kao i većina iz pozorišnog sveta. Moja sujeta na Sterijinom pozorju dokazala se nekolikim nagradama. Čak mi je i žao što Festival ima takmičarski karakter, a ne revijalni. Tim nagradama smo do te mere opteretili normalan pozorišni život, da se ponašamo nedolično, ulazimo u zavere, klanove. Najveća nagrada je ozarena publika, puno gledalište, lepi komentari, zadovoljne kolege, druženje pozorišnog sveta. To bi trebalo da je srž svakog festivala, a ne lov na nagrade. (bilten 9) 5
- Page 2 and 3: 55. Sterijino pozorje Danas na Pozo
- Page 6 and 7: 55. Sterijino pozorje Čekaonice, k
- Page 8 and 9: 55. Sterijino pozorje vot može da
- Page 10 and 11: 55. Sterijino pozorje teve i prema
- Page 12 and 13: 55. Sterijino pozorje porodukcija.
- Page 14 and 15: 55. Sterijino pozorje reći da je n
- Page 16 and 17: 55. Sterijino pozorje Marčeta izvr
- Page 18: 55. Sterijino pozorje 3. jun 2010.
55. <strong>Sterijino</strong> pozorje<br />
ro, Bosansko <strong>na</strong>rodno pozorište Zenica, BiH; Hanibal<br />
podzemni H. Bojčeva, NP Šabac; Ivanov A. P. Čehova,<br />
SNP Novi Sad; U potrazi za izgubljenim vremenom A.<br />
Jankovića, Dadov; Fortress Europe I. Marojevića, Belef<br />
08; Harman M. fon Majenburg, Atelje 212; Kao da B.<br />
Dimitrijevića, SNP Novi Sad / Orient Express Festival<br />
Stuttgart; Pokojnik B. Nušića, NP 'Toša Jovanović' Zrenjanin;<br />
Barbelo B. Srbljanović, SNP Novi Sad.<br />
Pozorište<br />
Narodno pozorište Sombor<br />
Prva predstava u zgradi Pozorišta u Somboru održa<strong>na</strong><br />
je 25. novembra 1882. Stalno profesio<strong>na</strong>lno pozorište<br />
deluje od 1946, a 1952. prerasta u Narodno pozorište.<br />
U Somboru su režirali <strong>na</strong>jistaknutiji reditelji: Mata Milošević,<br />
Marko Fotez, Jovan Putnik, Slavoljub Stefanović<br />
Ravasi, Ljubomir Draškić, Dejan Mijač, Paolo Mađeli,<br />
Vida Ognjenović, Dimitrije Jovanović, Stevo Žigon,<br />
Petar Veček, Zoran Ratković, Ljuboslav Majera, Jagoš<br />
Marković, Dušan Petrović, Kokan Mladenović, Gorčin<br />
Stojanović, Radoslav Milenković, Egon Savin, Ljubiša<br />
Ristić. Izvođeni su <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>čajniji domaći i svetski pozorišni<br />
klasici, ali i avangard<strong>na</strong> dramska literatura.<br />
Predstave Slučaj<strong>na</strong> smrt jednog a<strong>na</strong>rhiste, Kate Kapuralica,<br />
Dekameron – dan ranije, Putovanje za Nant,<br />
Sumnjivo lice, Nigde nikog nemam, Gospođa ministarka,<br />
Mrtve duše, Kadmo kralj, gostovale su u Mađarskoj,<br />
Austriji, Makedoniji, Slovačkoj, Bugarskoj, <strong>na</strong> Kipru, u<br />
Sloveniji, Rusiji, Ukrajini i Crnoj Gori.<br />
Pozorište je osvojilo brojne <strong>na</strong>grade pedstavama:<br />
Ukroće<strong>na</strong> goropad, Figarova ženidba, Fiškal galantom,<br />
Afera nedužne A<strong>na</strong>bele, Zla že<strong>na</strong>, Ruženje <strong>na</strong>roda u<br />
dva dela, Bogojavljenska noć, Buđenje proleća, Kazimir<br />
i Karoli<strong>na</strong>, Opsada crkve Svetog Spasa.<br />
Od 1993. godine, sezo<strong>na</strong> se završava se festivalom<br />
Pozorišni maraton. Festival traje tri da<strong>na</strong> i noći, i prikazuje<br />
predstave koje su premijerno izvedene u prethodnoj<br />
sezoni i predstave gostujućih pozorišta, pozorišnih<br />
grupa i stude<strong>na</strong>ta dramskih fakulteta.<br />
www.pozorje.org.rs<br />
Kokan Mladenović, reditelj “Kose”,<br />
“Dunda Maroja” i “Pomorandžine kore”<br />
Pozorišne igre<br />
INTERVJU<br />
"Pomorandži<strong>na</strong> kora" postavlja<br />
pitanje zašto hoćemo da ličimo<br />
jedni <strong>na</strong> druge, zašto ubijamo<br />
pravo <strong>na</strong> različitost.<br />
Rad s glumcima Újvidéki Színháza<br />
liči <strong>na</strong> pozorište u koje<br />
smo se zaljubljivali kada smo<br />
bili „mali“ i kada smo verovali<br />
da je moguće da se igramo i<br />
kažemo nešto suštinski važno,<br />
veliko i z<strong>na</strong>čajno. Tu predstavu čini suptilan angažman.<br />
Kroz priču jedne žene pričamo o svima <strong>na</strong>ma, o<br />
ružnoj i velikoj presiji koju vreme vrši <strong>na</strong>d <strong>na</strong>šim životima:<br />
da li ćemo stvarno svi u jednom trenutku morati<br />
da izgledamo potpuno isto i da li će vreme siliko<strong>na</strong>,<br />
reklama, ultimativnih zahteva u pogledu po<strong>na</strong>šanja i izgleda,<br />
tabloidizacija zemlje u kojoj živimo, odneti prevagu<br />
i pobedu <strong>na</strong>d <strong>na</strong>šim životima. Suprotno kraju<br />
komada Maje Pelević, <strong>na</strong>ša ju<strong>na</strong>kinja u predstavi ne izdrži<br />
tu presiju.<br />
Ju<strong>na</strong>kinja nema ime, zove se „ONA“.<br />
Jed<strong>na</strong> je od mnogih, prestala je da bude ličnost, identitet<br />
– ime i prezime – utopio se u sveopštoj želji da se<br />
udovolji diktatu vreme<strong>na</strong>. Imao sam sjajne glumice u<br />
Novosadskom pozorištu. Sve glumce ovde odlikuje<br />
jaka posvećenost poslu. Emi<strong>na</strong> Elor, <strong>na</strong> primer, u Kori<br />
je jed<strong>na</strong> iz hora, a u sledećoj predstavi, Madačevoj<br />
Tragediji čoveka, o<strong>na</strong> je suvereni lider i igra jako zahtevnu,<br />
glavnu ulogu Lucifera. Andrea Jankovič, ovde<br />
suptil<strong>na</strong> „O<strong>na</strong>“, tamo je samo jed<strong>na</strong> iz hora. I njima je<br />
to sasvim normalno. Ako me nešto provocira u procesu<br />
rada, onda je to vrhunski glumac, njegove mogućnosti,<br />
a ovde je to Aron Balaž. On je esencija talenta,<br />
glumac s kojim možete da se <strong>na</strong>digravate, on <strong>na</strong> sceni<br />
može sve, provocira rediteljsku maštu. Za domaće<br />
pozorište, opterećeno sujetama, statusima, to je gotovo<br />
nepojmljivo. Ali to me čini jako vezanim za ovu<br />
kuću prema kojoj imam ogroman respekt.<br />
Šta je s Vašom sujetom, koliko će biti povređe<strong>na</strong> ako sa<br />
tri režirane predstave ostanete bez <strong>na</strong>grade za režiju?<br />
Sujetan sam kao i veći<strong>na</strong> iz pozorišnog sveta. Moja<br />
sujeta <strong>na</strong> <strong>Sterijino</strong>m pozorju dokazala se nekolikim<br />
<strong>na</strong>gradama. Čak mi je i žao što Festival ima takmičarski<br />
karakter, a ne revijalni. Tim <strong>na</strong>gradama smo do te<br />
mere opteretili normalan pozorišni život, da se po<strong>na</strong>šamo<br />
nedolično, ulazimo u zavere, klanove. Najveća<br />
<strong>na</strong>grada je ozare<strong>na</strong> publika, puno gledalište, lepi komentari,<br />
zadovoljne kolege, druženje pozorišnog sveta.<br />
To bi trebalo da je srž svakog festivala, a ne lov <strong>na</strong><br />
<strong>na</strong>grade.<br />
(bilten 9)<br />
5
Change language