Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje
Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje
Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
55. <strong>Sterijino</strong> pozorje<br />
Marčeta izvrsno stvara klaustrofobičan svet porodičnog<br />
doma Anice (Jova<strong>na</strong> Đorić) i Andrije (Stevan Šerbedžija).<br />
Svedenošću izraza, jednostavnim mizanscenom,<br />
scenografsko-kostimskom rekonstrukcijom epohe<br />
prve polovine 20. veka, kojim se potenciraju nezadovoljstvo<br />
žene – Anice i destruktiv<strong>na</strong> vladavi<strong>na</strong> muškarca,<br />
bogataša – Andrija, reditelj/student ne dozvoljava<br />
niti glumcima niti samoj priči da sklizne izvan čistine<br />
umetničkog dela u <strong>na</strong>dvijenu petparačku sentimentalnost,<br />
koju žanr melodrame sam po sebi nosi.<br />
Zavesa se zatvara.<br />
13. Zvuci bubnjeva. Belinda Božičković blista u ulozi<br />
Marice iz Ženskih razgovora D. Radovića. Salve aplauza<br />
i koloplet smeha. Izlazi sa scene.<br />
1<strong>4.</strong> Zavesa se razmiče. Haus-ambijent melodija. M.<br />
Kapor, Čudo se događa Bel Amiju (kratka priča); <strong>na</strong>ziv<br />
dramske igre: Prvi tango; dramatizacija i režija: Ivan<br />
Janković; igraju: Marija Pikić (Magdale<strong>na</strong>), Rajko<br />
Marčeta (Bel Ami).Više nego duhovita scenska igra o<br />
dvoje mladih u pokušaju da po prvi put vode ljubav.<br />
Vodviljska razigranost, potpomognuta tangom i žužuom,<br />
koji su, u isto, vreme i „kamenje spoticanja“ u<br />
želji za vođenjem ljubavi, i <strong>na</strong> kraju vođenjem ljubavi<br />
završavaju ovaj scenski kolaž, u kojem se odlično odabranim<br />
i aranžiranim monolozima i dramskim igrama,<br />
razvija motiv ljubavi u jedinstvenom sižeu života.<br />
Mr Spasoje Ž. MILOVANOVIĆ<br />
Akademija lepih umetnosti Beograd<br />
Ežen Jonesko: KAKAV KUPLERAJ<br />
Studenti IV godine glume u klasi prof. Svetlane<br />
Bojković i Milice Kralj<br />
Predstava za u/ogledanje<br />
Odluka me<strong>na</strong>džmenta (joj, kakva glupa reč!) Akademije<br />
lepih umetnosti u Beogradu da angažuje Svetlanu<br />
Bojković i Milicu Kralj da izvedu jednu klasu glmaca,<br />
predstavom Kakav kupleraj po tekstu Eže<strong>na</strong> Joneska,<br />
u prevodu Tatjane Šotre, dobila je punu satisfakciju.<br />
Istovremeno, odluka Svetlane Bojković i Milice Kralj da<br />
uprizore dramu jednog od <strong>na</strong>jz<strong>na</strong>čajnijih pisaca 20.<br />
veka još jedanput <strong>na</strong>s je podsetilo <strong>na</strong> činjenicu da je<br />
teatar apsurda ovog stvaroca više nego ikada aktuelan:<br />
bilo da govorimo u kontekstu umetnosti – Joneskova<br />
anticipacija <strong>na</strong>šeg post/modernog vreme<strong>na</strong>, bilo<br />
u kontekstu umetničke tematizacije izvanumetničkog<br />
konglomerta društvenih kodova. Otuda se ova predstava<br />
može iščitati i kao svojevrsni poziv <strong>na</strong> ponovno<br />
čitanje Joneskovih dela i njihovo postavljanje <strong>na</strong> pozorišne<br />
repertoare u Srbiji.<br />
Razvijajući suštinski trgične motive poput smrti, otuđenja,<br />
proticanja vreme<strong>na</strong>, relativizacije prostorne stvarnosti,<br />
ništavila, Jonesko ih realizuje komičkim prosedeom.<br />
Ovim “olakšavanjem”, kako je već njegovim prvim<br />
dramama primećeno od strane kritike, svest o<br />
smrti kao stalnoj pretnji ne treba da relativizuje <strong>na</strong>še<br />
postojanje, već suprotno – čini ga smislenim.<br />
Ostajući <strong>na</strong> tragu scenskih uputstava pisca, istovremeno<br />
učitavajući probleme istorijskog trenutka kojem<br />
se obraćaju, profesorsko-rediteljski par, uz pomoć<br />
3. <strong>jun</strong> 2010.<br />
saradnika – koreograf: mr Vera Obradović, scenski govor:<br />
prof. Andrija<strong>na</strong> Videnović, kostimograf: Ivan Murišić,<br />
student IV godine ALU, odsek Kostim, klasa prof.<br />
Dija<strong>na</strong> Mihajlović, scenske borbe: Đorđe Dragićević,<br />
student – stvara razbarušenu, vodviljsku, mjuzikholsku<br />
zaigranost glumaca/stude<strong>na</strong>ta.<br />
Bez <strong>na</strong>mere da se bavim uzaludnim pokušajem definisanja<br />
glumačkog izraza pojedinih glumaca/stude<strong>na</strong>ta<br />
u propitivanju vlastitih glumačkih sloboda, u izvanredno<br />
profilisanim i realizovanim glumačkim zadacima,<br />
jednostavno ću prepisati kast listu:<br />
Miloš Milić, Lice<br />
Neve<strong>na</strong> Nedić, Gazda firme i restora<strong>na</strong>, Že<strong>na</strong>, Učiteljica<br />
Teodora Ristić, Lisije<strong>na</strong>, Starica 1, Ranjenikova majka<br />
Đorđe Dragićević, Žak Dipon, Rus, Starac, Policajac<br />
loš, Sin Žaka Dipo<strong>na</strong><br />
Mirja<strong>na</strong> Stević, Blagajnica, Gazda kafane, Nepoz<strong>na</strong>ta<br />
Ivan Radinović, Pjer Rambu, Muž gđe s psetancetom,<br />
Pobunjenik, Policajac dobar, Sin Pobunjenikov<br />
Mi<strong>na</strong> Manojlović, Gospođa bivša vlasnica, Pobunjenica,<br />
Ranjenik, Majka Lica<br />
Andrea Forca, Gospođa s psetancetom, Starica 2, Štene<br />
psetanceta Gđe s psetancetom<br />
Anđela Krvavac, Nastojnica, Starica 3, Najstoniči<strong>na</strong><br />
ćerka<br />
Aleksandra Ćosić, Sanja Lakušić, Anjesa, Anjesi<strong>na</strong><br />
ćerka<br />
Ko<strong>na</strong>čno, provociran ovom predstavom za u/ogledanje,<br />
predstavom koja se svojim pristupom postavlja<br />
kao model rada <strong>na</strong> studentskim predstavam kojem<br />
treba težiti, predstavom koja bi se mogla smatrati ozbiljnim<br />
repertoarskim iskorakom u prostor visoke estetizovanosti<br />
bilo kog pozorišta, ponoviću pitanje koje se<br />
nedavno postavilo <strong>na</strong> promociji sabranih drama Eže<strong>na</strong><br />
Joneskua u izdanju Paideae: “Ostaje pitanje zašto se<br />
da<strong>na</strong>s u srpskim pozorištima ne igraju neki od Joneskovih<br />
komada, budući da su oni pogodni za različite<br />
interpretacije? Da li razlog leži u tome što je teško<br />
realizovati njegove drame tako da se doskoči <strong>na</strong>šoj<br />
stvarnosti, a istovremeno se u gledaocima izazovu zajedničke<br />
osnove arhetipova u kojima je Jonesko izgradio<br />
svoj put ka Večnosti, ili pak <strong>na</strong>ša realnost prevazilazi<br />
i Joneskov teatar apsurda?”<br />
Mr Spasoje Ž. MILOVANOVIĆ<br />
P. S.<br />
Uz izvinjenje što “gazim” svoju reč, i istovremeno svestan<br />
činjenice da ću se svakako ogrešiti o ostale glumce/studente,<br />
ne mogu a da ne ukažem <strong>na</strong> vrhunsku komičku<br />
transformaciju Andree Forca u ulozi Gospođe<br />
s psetancetom, <strong>na</strong> kojoj bi joj pozavideli i potpuno<br />
oformljeni glumci, te <strong>na</strong> gotovo nedodirljivu lepotu Sanje<br />
Lakušić. U oba slučaja reč je o tako deficitarnim<br />
glumicama srpskih pozorišta.<br />
Skochko’S Bar (Zmaj Jovi<strong>na</strong> 21)<br />
03. <strong>jun</strong>/20h: Otvaranje izložbe digitalnih radova mladog<br />
dizajnera Mila<strong>na</strong> Sekiza (DJ podrška Vukashin V.<br />
/happy sounds/<br />
0<strong>4.</strong> <strong>jun</strong>/21h: DJ Slow Hands Time Line Mix<br />
Gosti <strong>Sterijino</strong>g pozorja, uz akreditaciju, imaju 10%<br />
popusta <strong>na</strong> ponudu bara.<br />
16 (bilten 9)
![neboj[a rom^evi] karolina nojber](https://img.yumpu.com/43476260/1/185x260/neboja-romevi-karolina-nojber.jpg?quality=85)
Change language