Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje

More documents

Recommendations

Info

55. Sterijino pozorje reći da je njihova predstava politički pamflet, ona je mnogo složenija, i u estetskom i bilo kom drugom smislu. Selektorka 55. pozorja Aleksandra Glovacki je rekla da je današnji razgovor upravo potvrda da postoji ogromna potreba za ovakvim predstavama u našim pozorištima. Podsetila je da je Banović Strahinja glavnik lik i da nema potrebe o njemu pričati, drugi glavni lik je Žena, veoma zanimljivo data ženska priča, a Jugovići su kontekst i u kome danas živimo, koji nas očigledno, kako kaže, jako svrbi. Nakon ove predstave shvatila je ponovno vrednosti pozorišta kojom je ono iznad ostalih umetnosti, kao živo mesto gde se govore stvari koje nas se istinski tiču. Ističe da je ovo priča o odnosu našeg shvatanja junaštva i manipulacije tim pojmom, mi to živimo i ne možemo da izađemo izvan. Andraš Urban opet objašnjava da predstava nema nikakav veze s navijačima, već samo četiri mladića besno šutiraju lopte, a lopta ima snažan efekat udarca pa se trese i publika koja sedi na sceni. Ljudi, kako kaže, ovo njegovo rešenje tumače na razne načine. Radulovićeva je podsetila da je Mihizov komad pisan smireno, uravnoteženo, s opsežnim didaskalijama, i to do detalja, dok je Urban predstavu prostorno koncipirao u sudnicu ili u neki ring, izvođači su okruženi publikom sa sve četiri strane. Scena sudnice po Mihizu treba da je statična, a Urban je režira poprilično dinamično, te je Radulovićeva pitala zašto se u toj sceni svi kreću nervozno i dinamično. Andraš Urban odgovara da i sam scenu suđenja doživljava kao vrlo statičnu. Taj hod (osnovno ljudsko kretanje) Jugovića želeo je da dovede, kako kaže, do prepoznatljivog tragičnog ritma koji se menja u odnosu na sadržaje. Taj nabijeni ritam kreće kad saznaju vest o Ženi i sestri, i kad nastaje problem. Scena suđenje jeste statična, jer glumci prelaze samo tih pet-šest metara i tek onaj koji govori, počinje da se kreće. Smatra da je to hodanje 3. jun 2010. glumcima osnovni način da se izraze i formiraju svoje likove. Radulovićeva konstatuje da je Minja Peković (Žena) simbol, arhetip i ljudsko biće, i pita da li se upadom Vlah Alije realno nešto u životu i događa, zašto je prećutala istinu na sceni suđenja kada je mogla da se spase ili je i tu njena oholost stupila na scenu ne dozvoljavajući da je aboliraju. Minja Peković kaže da obično kada nastupi zakon, prestaju sve druge ljudske stvari, a ako ćemo nazvati ohološću to što neko ne želi da se potčini načelu koje nije prilagođeno pojedinačnom, nego generalnom, ona ne može da se složi s tim. Neko može delovati oholo, u određenoj situaciji protumačimo ga kao oholog, međutim, ona takav lik Žene tako ne doživljava. Misli da postoji potreba za dokazivanjem sopstvene vrednosti, Žena u ovo ili ono vreme čita, obrazovana je, od sebe želi nešto više a ne samo da bude žena u onom osnovnom smislu. Smatra da takva osoba, uz svoju ambiciju ima i veliku potrebu da sebe oslobodi u svakom smislu. Turnir ne shvata samo kao ljubomoru jedne šiparice, koja želi da parira sestri, već jedini način da sprovede svoju slobodnu volju i svoju ruku da onome kome želi. Prvi impuls koji ukazuje na to da će Žena otići s Vlah-Alijom dolazi u trenutku kada on napada majku-svekrvu, ona svoju svekrvu brani, ali odluka da izađe iz braka postoji mnogo ranije; kad se pojavi Vlah Alija, ona brani porodičnu ikonu, kuću u kojoj živi, slugu i majku, a sve u zamenu za svoj život. Čitajući tekst, glumica nigde ne vidi sitni sentiment zaljubljivanja u datoj situaciji. Kada su ponovo krenula pitanja iz publike, Miloš Stanković se nadovezao rekavši da mnogo lepog i dubokog ima u tekstu o čemu treba pričati, a Kseniju Radulović je podsetio da je ona ovde da vodi Okrugli sto i da pokuša da ga vodi u pravom smeru – onako kako treba. I Ivan Medenica se uključio u razgovor, rekavši da je pre svega vidno zbunjen navodima Spasoja Ž. Milovanovića, a poenta kritike upućena moderatoru jeste da moderator ima pravo da prekine kad vidi da razgovor ide u pravcu koji nije mnogo relevantan. On bi, kako kaže, komentar Spasoja Ž. Milovanovića odmah prekinuo jer govori o Banović Strahinji na osnovu nečega što se zove ep, koji je za Mihiza samo polazni materijal i polazna tačka da iz pesme preuzme motiv patrijarhalnog muškarca, ratnika koji oprašta nevernoj dragani. Sve ostalo, tvrdi Medenica, u tom komadu pripada užasno modernom, psihološkom, socijalnom i političkom razmišljanju XX veka. Radulovićeva je pokušala da prekine, ali Medenica je odgovorio da se ovde hiljaditi put sluša o srpskom srednjem veku, a čovek je pisao u XX veku, i to inspirisan Frojdom, Makijavelijem, savremenom političkom mišlju... Medinica je bio izričit rekavši da ne vidi mesto da se priča o mitu iz srednjeg veka a, pri tome imamo predstavu a pre nje dramu. Poentirao je time da misli kako je sve ovo pogrešna priča razgovora. Maja PAVLICA 14 (bilten 9)
55. Sterijino pozorje Akademija umjetnosti Banja Luka (BiH, Republika Srpska) MALA STUDIJA LIKA – scenski kolaž Studenti II godine režije i glume u klasi van. prof. Nenada Bojića i asistenta Vladimira Đorđevića Potaman POZORJE MLADIH Devet monologa i pet mini dramskih igara bilo je dovoljno da se petog, poslednjeg dana Pozorja mladih svaki zainteresovani gledalac uveri, ako je i malo sumnjao, u visoki umetnički kvalitet studenata II godine režije i glume Akademije umjetnosti Banja Luka (BiH, Republika Srpska) u klasi van. prof. Nenada Bojića i asistenta Vladimira Đorđevića. Krenimo redom: 1. Scenski kolaž započinje zvucima bubnjeva kao kakvim pozivom na bunt, najavljujući uzbuđenje. Zavesa se razmiče i publika je u prilici da vidi fikcionalni prostor kancelarije. „Prvi mačići se u vodu bacaju“, mogao bi da glasi naslov ovog izvoda kritičkog osvrta o glumi Vladana Popovića u liku Porfirija, po tekstu F. M. Dostojevskog Zločin i kazna. Pritisak „otvaranja“ kolaža, početna vidljiva trema oličena u pomalo nasilnom smehu, višak gestova, neki su prepoznati elementi koji su na trenutak pomutili više nego korektnu interpretaciju Vladana Popovića. Njegov Porfirije, islednik, bori se sa sobom, u sebi i sa zamišljenim likom, ispitanikom otuženim za ubistvo izvesne babe. Zavesa se zatvara. 2. Zviždanje melodije Užičkog kola uvodi lik Ljubinka iz Ljubinka i Desanke Aleksandra Popovića, kojeg tumači Rok Radiša, pred zavesu Velike scene Pozorišta mladih. Minucioznim mizanscenom, Rok Radiša, prekidan čestim smehom publike, dešifruje lik, zapleten u prepričavanje svojih ljubavnih ne/zgoda. Izlazi sa scene. 3. Crkvena zvona. Zavesa se razmiče. Tumarajući između vere, porodice, uspomene na, u NATO bombardovanju Srbije, poginulog sina, povišenom realističkom ekspresivnošću, Nada Šegrt (Jelena) i Bojan Kolopić (Nikola), uspevaju da nas uvere u istinsku bol likova koje tumače. Dramska igra Preobraženje nastala je po romanu Meše Selimovića Ostrvo, u dramatizaciji i režiji Slobodana Perišića. Zavesa se zatvara. 4. Zvuci bubnjeva. Pred zavesu staje Julija iz Gospođice Julije A. Strindberga. Jovana Đorić pomalo nespretno, ravno, u konstantnom uzbuđenju iznosi raspusnost, uplašenost, potisnute želje Julije. Ipak, kako se monolog primiče kraju, sve više igrajući na erotičnost, njena Julija transformiše se u kompleksan lik. Odlazi sa scene. 5. Svakim pokretom, modulacijom glasa, odličnom dikcijom i artikulacijom, Stevan Šerbedžija iznosi lik Skitnice iz drame Čudo u Šarganu Lj. Simovića. Izlazi sa scene ispraćen gromoglasnim aplauzom. 6. Zavesa se razmiče. Kratka priča R. Adamovića Šta se to vas tiče odlično je dramatizovana i režirana kao dramska igra Zločin na terasi, koju potpisuje Slobodan www.pozorje.org.rs Branković. Studentkinja glume (Marija Pikić), fascinirana prostorom terase, koja je podseća na pozornicu, preskače ogradu zapuštene vile. Ipak, vlasnik vile (Vladan Popović), beogradski kriminalac, tu je. Igrajući uvek na granici začudnosti, glumački par s lakoćom stvara isprepletane svetove umetničke i izvanumetničke stvarnosti, završavajući ga Vlasnikovim ubistvom Glumice. Na ovaj način prividno se stvara osećaj pobede izvanumetničke stvarnosti u izvanredno osmišljenoj umetničkoj stvarnosti. Zavesa se zatvara. 7. Zvuci bubnjeva. Kroz zavesu prvo proviruje, a odmah zatim na scenu stupa Njuhin (Bojan Kolopić) iz O štetnosti duvana A. P. Čehova. Izazivajući smeh do suza, a opet nikako ne igrajući na jednostavnu dopadljivost publici, Bojan Kolopić stvara s punim kredibilitetom uplašenosti od žene lik Njuhina. Izlazi sa scene. 8. Zvuci bubnjeva. Plačljivim glasom, do prepatetičnosti, i zadivljujuće nenametljivom erotičnošću, Neda Šegrt je interpretirala lik Marijete, striptizete, u zamišljenom razgovoru s ocem, nakon njegove posete sa „pajtosima“ baru u kojem ona radi, iz Stvarnog sveta M. Trembla. Izlazi sa scene. 9. Zavesa se otvara. Dramatizacija i režija Čudesno spasenje Bojane Jelovac nastala je po motivima novele Prvi put s ocem na jutrenje L. Lazarevića. Preuzimajući motiv kockanja, Bojana Jelovac realističkim mizanscenom tematizuje raspad porodice, bez ikakvog napora osavremenivši istorijsko vreme nastanka pripovetke. Realističko-psihološko tumačenje Belinde Božičković lika Marice, supruge i majke, odnosno interpretacija lika Mitra, oca i supruga, Roka Radiše, zavodi uspelom istinitošću. Zavesa se zatvara. 10. Zvuci bubnjeva. Pred zavesu stupa Rajko Marčeta kao David Štrbac (Petar Kočić, Jazavac pred sudom). Prepoznavši, u preseku dijahronijske i sinhronijske ravni, lik Davida kao Arlekina svoga vremena, Rajko Marčeta, pričajući kao David o svojoj ženi, pleni glumačkom igrom. Gotovo da se u njegovoj interpretaciji može iščitati svojevrsna istorija pozorišta. Izlazi sa scene. 11. U dimijama, cicanom reklu, vunenom prsluku, s nanulama na nogama, Marija Pikić ubedljivo interpretira Hasanaginicu iz istoimene drame Lj. Simovića. Arhetip žene sukobljene s okolinom, naravima, običajima, nerazumevanjem, izveden je do krajnjih umetničkih visina. 12. Zavesa se razmiče. Novela Ive Andrića Zlostavljanje poslužila je kao prototekst dramatizacije Alisa u zemlji užasa. Potpisujući dramatizaciju i režiju, Vedran (bilten 9) 15
Page 2 and 3: 55. Sterijino pozorje Danas na Pozo
Page 4 and 5: 55. Sterijino pozorje Pozorište Sl
Page 6 and 7: 55. Sterijino pozorje Čekaonice, k
Page 8 and 9: 55. Sterijino pozorje vot može da
Page 10 and 11: 55. Sterijino pozorje teve i prema
Page 12 and 13: 55. Sterijino pozorje porodukcija.
Page 16 and 17: 55. Sterijino pozorje Marčeta izvr
Page 18: 55. Sterijino pozorje 3. jun 2010.

Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje

You also want an ePaper? Increase the reach of your titles

Delete template?

Save as template?