Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje
Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje Sutra na Pozorju Petak, 4. jun - Sterijino Pozorje
55. Sterijino pozorje teve i prema ljubavnici i prema ženi, a pruža im tako malo. Čak i rođendane zaboravlja. Mustre su i druga dva muška lika, otac i isfrustrirani zavodnik. Vi se ubrajate u Ivine favorite, omiljene glumce. Tako ispada. Ovo nam je četvrta saradnja. I ona je moj favorit. U toku smo rada na novom komadu. Ona je jako promišljen čovek, pametna rediteljka, pedantna, dolazi pripremljena na probe, priča posebno sa svakim glumcem o liku, to već retko koji reditelj radi. I jako je lepa. Ja sam u Ivu doživotno zaljubljen. Razgovarala Smiljka SELJIN IZ DRUGOG UGLA Laslo Vegel, književnik Još uvek lutamo tragajući Šta vam je o našem životu, danas i ovde, do sada reklo ovo Pozorje? U čemu nam je otvorilo oči? Hoćemo li posle njega biti bar malo pametniji? O samom životu jako malo. Više je govorilo o pozorišnom međuvremenu, o tome da jedan pozorišni diskurs traži svoj put. Danas su se moderna i avangarda umorile, postale su kanonizovane, pa ponekad i šablonske. Ono što je novo, to se tek rađa. Kada mislim na novo, onda mislim na Čekaonicu, na rumunsku predstavu 20/20 i na produkciju Centra za kulturnu dekontaminaciju. One imaju formu, tu pozorište traži svoj put. To su naznake, ali te predstave još nemaju svoju estetiku, imaju samo težnju, ali sigurno je da se bez njih neće moći nastaviti to traganje. Ove Igre, i ova godina uopšte, nalaze se u vakuumu jer pozorište je u vakuumu i međuvremenu u kom još nije pronašlo svoj put i svoje vreme, a to je 21. vek. Jesu li neke predstave zakasnile? Kako doživljavate politički korektne predstave koje pričaju o nečemu što smo apsolvirali, što je danas lako reći? 3. jun 2010. Jesu. Neke stvari koje su značile u osamdesetim, pa i sedamdesetim, imale su udarnu moć, i po viziji, i pozorišnom jeziku, ali, sada je ostala forma. One nemaju jezik, a i forma se ispraznila. Jesu li se stranci bavili važnijim problemima nego mi, šta biste rekli o predstavama koje smo videli? Ne. Neki možda samo u okvirima koje sam pomenuo. Imao sam priliku da vidim neke predstave u inostranstvu, tamo je ipak bilo većeg truda u tom pravcu, možda iz finansijskih razloga, a možda su, opet, baš zbog finansijskih razloga, ovde donešene jednostavne predstave. U koju zamku upadaju naši reditelji? To je veliko pitanje! Pre 20-30 godina imali smo rediteljsko pozorište, ali iza tih reditelja stajale su ideje i intelektualna elita koja je imala intelektualnu auru. Reditelji su dobijali impulse, zato je pozorište moglo da bude okrenuto reditelju, a reditelji su danas u vakuumu, nema ideja, ne kažem da su oni krivi, nego su intelektualci neodlučni, nema ideja. Posle trancizicije, intelektalci srednje i istočne Evrope ne mogu da nađu svoje intelektualno uporište, mesto, kritičku tačku. Ne žele ono što je bilo, a ne umaju da nađu novo, što odgovara ovom vremenu epohe divljeg kapitalizma. Kad će kod nas nastati predstava kakva je "20/20"? Apsolutno bi trebalo. Krajnje je vreme, možda smo u kašnjenju. To bi za pozorište značilo osvajanje novog sveta i jezika. Nažalost, mi imamo zbunjenu intelektualnu kastu a normalno je da, kad su intelektualci zbunjeni, i pozorište je zbunjeno. Da li bi bilo važnije da takva predstava nastane u Vojvodini ili u Beogradu, možda? Jer, bilo je potpuno zbunjujuće da je prošle godine osnovna zamerka selekciji bila da je previše vojvođanska? Ti koji su zamerali, nisu imali petlju to javno da kažu, ali o tome je brujala pozorišna javnost... Otkud ta vrsta netolerancije? Beograd je začaran u svom zatvorenom krugu, popularno rečeno, krugu dvojke. Čitao sam šta je nedavno napisala Vesna Pešić, rekla je da je od 250 poslanika u Skupštini Srbije 6O onih koji stanuju u krugu dvojke! To nema nigde u Evropi, ni u Berlinu, ni u Parizu! Beograd ima jednu vrstu zatvorenosti, a ta zatvorenost odgovara provincijalizmu, to je taj velegradski provincijalizam. Vojvodina je danas u takvoj situaciji da se dokazuje na svakom polju, pa i u pozorištu. Želja za afirmacijom je veliki impuls. I zato je ova sredina, što se tiče evropskih horizonata, otvorenija. Ne treba, dakle, čekati da Beograd napravi takvu predstavu kakva je rumunska, treba je napravi u Vojvodini. Šta mislite, zašto su dve ovogodišnje predstave smeštene u zatvor, a dve su imale elemente fitnesa, dešavale su se na mestu gde čovek pokušava sebe da spasi od starosti? Vidim da danas svaka dobro situirana gospođa ili gospođica ide u fitnes centar. To je pomodan prostor i on mi deluje nekako didaktički. Jednostavno, to je snobi- 10 (bilten 9)
55. Sterijino pozorje stički prostor. Pravi prostori su propale fabričke sale, centri za kupovinu, tzv. šoping centri. Ako već neko hoće novi prostor za igru, propale radne organizacije pravo su mesto, i ulice su pravo mesto. Imate li kakav savet koji biste dali Pozorju? Znam da ima raznih mišljenja u kom pravcu Pozorje treba da krene... Ja bih taj problem rešio tako što bih se vratio na domaći tekst, svejedno gde se igra, a drugi program bio bi manji i bio bi festival regiona. Dakle, ne Evrope, nego srednjo-istočno-evropski i balkanski, ali opet samo po domaćim tekstovima. To bi bilo ogledalo, duplo ogledalo, da mi vidimo sebe, i oni sebe, u našem ogledalu. To bi dalo evropski autoritet Sterijinim igrama, jer, Sterija je za poštovanje. U proteklih dvadeset godina, kada su se događale sve užasne stvari u ovoj zemlji, Sterijino pozorje bilo je jedno od retkih istitucija koja je sačuvala dostojanstvo. Reditelj "Bahantkinja" Stafan Valdemar Holm primetio je kako mi ovde mnogo pažnje pridajemo simbolima, prepoznajemo ih čak i u najbanalnijim stvarima? Dokle će nas zavoditi nebitna značenja svakojakih simbola? To je pitanje naše površnosti. Često čujem velike simbolične reči, metafore... To su nejasnoće pozorišnog jezika. Kada nešto ne razumemo, onda kažemo da je to metafora. Pozorišna misao nema autoritet koji je imala pre, čak ni u medijima. Siguran sam da ima jako talentovanih ljudi, ali oni nemaju formu, ali ni korespondenciju s pozorišetem, i sve postaje površno. Velike reči su izraz površnosti. JUČE NA POZORJU www.pozorje.org.rs Okrugli sto "Generalna proba samoubistva" Ne samoubistvo pojedinca, nego celog društvenog sistema Okruglom stolu Generalna proba samoubistva Dušana Kovačevića, u izvođenju Istanbulskog narodnog pozorišta (Turska), prisustvovali su: reditelj i scenograf Nurullah Tuncer, prevodilac Emin Bilge i glumci Bora Seckin (Samoubica i Samoubičin brat), Serhat Mustafa Kilic (Kapetan, Biznismen, Psihijatar, Advokat), Ibrahim Can (Ribar) i Bennu Yildirimlar (Žena) Moderatorka Okruglog stola Ksenija Radulović zamolila je reditelja da kratko predstavi Istanbulsko gradsko pozorište i da kaže o kakvoj vrsti teatra je reč, kakva je osnovna repertoarska orijentacija. Nurullah Tuncer objasnio je da Scena drame broji oko hiljadu ljudi, to nije samo glumački ansambl, teatar se ne nalazi samo u centru grada već i na periferiji. Repertoar sačinjava “Telo nam ništa, um takođe ništa”, reče davno Sterija. Da li je preterao, šta bi tek danas rekao? Ostao bi bez reči! U čemu je razlika između naših i stranih glumaca? Strani glumci su disciplinovaniji, precizniji, svedeni. Kod nas, kad se oseti nesigurnost – proradi suviše bujna mašta. Odgovorili ste donekle na pitanje zašto je vojvođansko pozorište sada u procvatu, ali hajde da pojasnimo? Zato što Vojvodina mora da se dokaže. Ona nema političke šanse da to uradi, ali ima na planu kulture i to je možda važnije. Razgovarala Snežana MILETIĆ Noćas odlučuju Žiri 55. Sterijinog pozorja Geroslav Zarić, scenograf, slikar (predsednik) Đurđija Cvetić, glumica Jasen Boko, dramaturg, dramski pisac Filip Vujošević, dramski pisac Dušan Petrović, reditelj oko 60% domaća drama, a ostatak su strani tekstovi. Repertoar je šarolik, igraju svetske klasike ali i moderne drame. Godišnje ih poseti oko 500.000 gledalaca, sezona počinje 1. oktobra i traje do kraja aprila ili početka maja tj. traje sedam meseci. Grad Istanbul u potpunosti finansira teatar, nedeljno igraju oko sedam predstava, a imaju i predstave za decu. Radulovićeva je želela da razjasni da li je dobro razumela da ih poseti pola miliona ljudi, a reditelj je odvratio da je dobro čula, da je to poseta na godišnjem nivou, igraju 49 predstava nedeljno, ali to i nije baš tako brojna publika! Pohvalio se da je radio sa pozorištima na teritorije nekadašnje Jugoslavije, u Zenici i Skoplju. Na prostorima stare Jugoslavije radio je i 1999, scenografiju s francuskim rediteljem i to je bila francuska ko- (bilten 9) 11
- Page 2 and 3: 55. Sterijino pozorje Danas na Pozo
- Page 4 and 5: 55. Sterijino pozorje Pozorište Sl
- Page 6 and 7: 55. Sterijino pozorje Čekaonice, k
- Page 8 and 9: 55. Sterijino pozorje vot može da
- Page 12 and 13: 55. Sterijino pozorje porodukcija.
- Page 14 and 15: 55. Sterijino pozorje reći da je n
- Page 16 and 17: 55. Sterijino pozorje Marčeta izvr
- Page 18: 55. Sterijino pozorje 3. jun 2010.
55. <strong>Sterijino</strong> pozorje<br />
teve i prema ljubavnici i prema ženi, a pruža im tako<br />
malo. Čak i rođendane zaboravlja. Mustre su i druga<br />
dva muška lika, otac i isfrustrirani zavodnik.<br />
Vi se ubrajate u Ivine favorite, omiljene glumce.<br />
Tako ispada. Ovo <strong>na</strong>m je četvrta saradnja. I o<strong>na</strong> je moj<br />
favorit. U toku smo rada <strong>na</strong> novom komadu. O<strong>na</strong> je<br />
jako promišljen čovek, pamet<strong>na</strong> rediteljka, pedant<strong>na</strong>,<br />
dolazi pripremlje<strong>na</strong> <strong>na</strong> probe, priča posebno sa svakim<br />
glumcem o liku, to već retko koji reditelj radi. I jako je<br />
lepa. Ja sam u Ivu doživotno zaljubljen.<br />
Razgovarala Smiljka SELJIN<br />
IZ DRUGOG UGLA<br />
Laslo Vegel, književnik<br />
Još uvek lutamo tragajući<br />
Šta vam je o <strong>na</strong>šem životu, da<strong>na</strong>s<br />
i ovde, do sada reklo ovo <strong>Pozorje</strong>?<br />
U čemu <strong>na</strong>m je otvorilo oči? Hoćemo<br />
li posle njega biti bar malo pametniji?<br />
O samom životu jako malo. Više<br />
je govorilo o pozorišnom međuvremenu,<br />
o tome da jedan<br />
pozorišni diskurs traži svoj put.<br />
Da<strong>na</strong>s su se moder<strong>na</strong> i avangarda umorile, postale<br />
su kanonizovane, pa ponekad i šablonske. Ono što<br />
je novo, to se tek rađa. Kada mislim <strong>na</strong> novo, onda<br />
mislim <strong>na</strong> Čekaonicu, <strong>na</strong> rumunsku predstavu 20/20<br />
i <strong>na</strong> produkciju Centra za kulturnu dekontami<strong>na</strong>ciju.<br />
One imaju formu, tu pozorište traži svoj put. To<br />
su <strong>na</strong>z<strong>na</strong>ke, ali te predstave još nemaju svoju estetiku,<br />
imaju samo težnju, ali sigurno je da se bez njih<br />
neće moći <strong>na</strong>staviti to traganje. Ove Igre, i ova godi<strong>na</strong><br />
uopšte, <strong>na</strong>laze se u vakuumu jer pozorište je u<br />
vakuumu i međuvremenu u kom još nije pro<strong>na</strong>šlo<br />
svoj put i svoje vreme, a to je 21. vek.<br />
Jesu li neke predstave zakasnile? Kako doživljavate politički<br />
korektne predstave koje pričaju o nečemu što smo<br />
apsolvirali, što je da<strong>na</strong>s lako reći?<br />
3. <strong>jun</strong> 2010.<br />
Jesu. Neke stvari koje su z<strong>na</strong>čile u osamdesetim, pa i<br />
sedamdesetim, imale su udarnu moć, i po viziji, i pozorišnom<br />
jeziku, ali, sada je ostala forma. One nemaju<br />
jezik, a i forma se ispraznila.<br />
Jesu li se stranci bavili važnijim problemima nego mi,<br />
šta biste rekli o predstavama koje smo videli?<br />
Ne. Neki možda samo u okvirima koje sam pomenuo.<br />
Imao sam priliku da vidim neke predstave u inostranstvu,<br />
tamo je ipak bilo većeg truda u tom pravcu, možda<br />
iz fi<strong>na</strong>nsijskih razloga, a možda su, opet, baš zbog<br />
fi<strong>na</strong>nsijskih razloga, ovde donešene jednostavne predstave.<br />
U koju zamku upadaju <strong>na</strong>ši reditelji?<br />
To je veliko pitanje! Pre 20-30 godi<strong>na</strong> imali smo rediteljsko<br />
pozorište, ali iza tih reditelja stajale su ideje i intelektual<strong>na</strong><br />
elita koja je imala intelektualnu auru. Reditelji<br />
su dobijali impulse, zato je pozorište moglo da<br />
bude okrenuto reditelju, a reditelji su da<strong>na</strong>s u vakuumu,<br />
nema ideja, ne kažem da su oni krivi, nego su intelektualci<br />
neodlučni, nema ideja. Posle trancizicije,<br />
intelektalci srednje i istočne Evrope ne mogu da <strong>na</strong>đu<br />
svoje intelektualno uporište, mesto, kritičku tačku. Ne<br />
žele ono što je bilo, a ne umaju da <strong>na</strong>đu novo, što odgovara<br />
ovom vremenu epohe divljeg kapitalizma.<br />
Kad će kod <strong>na</strong>s <strong>na</strong>stati predstava kakva je "20/20"?<br />
Apsolutno bi trebalo. Krajnje je vreme, možda smo u<br />
kašnjenju. To bi za pozorište z<strong>na</strong>čilo osvajanje novog<br />
sveta i jezika. Nažalost, mi imamo zbunjenu intelektualnu<br />
kastu a normalno je da, kad su intelektualci<br />
zbunjeni, i pozorište je zbunjeno.<br />
Da li bi bilo važnije da takva predstava <strong>na</strong>stane u Vojvodini<br />
ili u Beogradu, možda? Jer, bilo je potpuno zbunjujuće<br />
da je prošle godine osnov<strong>na</strong> zamerka selekciji<br />
bila da je previše vojvođanska? Ti koji su zamerali, nisu<br />
imali petlju to javno da kažu, ali o tome je brujala pozoriš<strong>na</strong><br />
javnost... Otkud ta vrsta netolerancije?<br />
Beograd je začaran u svom zatvorenom krugu, popularno<br />
rečeno, krugu dvojke. Čitao sam šta je nedavno<br />
<strong>na</strong>pisala Ves<strong>na</strong> Pešić, rekla je da je od 250 poslanika u<br />
Skupštini Srbije 6O onih koji stanuju u krugu dvojke!<br />
To nema nigde u Evropi, ni u Berlinu, ni u Parizu! Beograd<br />
ima jednu vrstu zatvorenosti, a ta zatvorenost odgovara<br />
provincijalizmu, to je taj velegradski provincijalizam.<br />
Vojvodi<strong>na</strong> je da<strong>na</strong>s u takvoj situaciji da se dokazuje<br />
<strong>na</strong> svakom polju, pa i u pozorištu. Želja za afirmacijom<br />
je veliki impuls. I zato je ova sredi<strong>na</strong>, što se<br />
tiče evropskih horizo<strong>na</strong>ta, otvorenija. Ne treba, dakle,<br />
čekati da Beograd <strong>na</strong>pravi takvu predstavu kakva je rumunska,<br />
treba je <strong>na</strong>pravi u Vojvodini.<br />
Šta mislite, zašto su dve ovogodišnje predstave smeštene<br />
u zatvor, a dve su imale elemente fitnesa, dešavale<br />
su se <strong>na</strong> mestu gde čovek pokušava sebe da spasi od<br />
starosti?<br />
Vidim da da<strong>na</strong>s svaka dobro situira<strong>na</strong> gospođa ili gospođica<br />
ide u fitnes centar. To je pomodan prostor i on<br />
mi deluje nekako didaktički. Jednostavno, to je snobi-<br />
10 (bilten 9)
Change language