Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
USTAVNI RAZVOJ SRBIJE<br />
Uspesi koji su ostvareni tokom Prvog srpskog ustanka stvorili su uslove da se izgradi novi<br />
sistem vladavine u Srbiji. Pre svega je bilo potrebno rešiti ustavno pitanje. Prvi pokušaj<br />
rešavanja ustavnog pitanja u Srbiji bio je nacrt uredbe o Praviteljstvujuščem sovjetu i beseda<br />
kojom je on bio propraćen. Međutim, kao prvi formalni akti koji su prethodili prvom srpskom<br />
ustavu smatraju se dva takva akta, od 1808. i 1811. godine 1 .<br />
Uopšteno, pod ustavom u formalnom smislu podrazumeva se formalni opšti pravni akt<br />
najjače pravne snage. Sa druge strane u materijalnom ili širem smislu pod pojmom ustav<br />
podrazumevamo skup normi kojima se uređuju osnovi društvene organizacije u jednoj političkoj<br />
zajednici, način vršenja državne vlasti u njoj, kao i granice državne vlasti 2 .<br />
Prvi ustav Srbije je izglasan na skupštini, na Sretenje, 15. februara 1835. godine u<br />
Kragujevcu. S obzirom na pravoslavni praznik koji je slavljen dana kada je ustav izdat, ustav se<br />
naziva „Sretenjski ustav“. Tvorac ovog ustava je bio Dimitrije Davidović, učeni Srbin iz Austrije<br />
(Zemun) i knezov sekretar. Rađen je pod vidnim uticajem francuskog Ustava od 1791. godine i<br />
Ustavne povelje od 1814. Prema ovom ustavu, knez i Državni savet, dele zakonodavnu i izvršnu<br />
vlast, a jedno odeljenje Državnog saveta je delovalo i kao sud trećeg i najvišeg stepena. U svojoj<br />
jedanaestoj glavi, koja nosi naziv „Opštenarodna prava Srbina“, Ustav je proklamovao i<br />
određena prava građana. U međuvremenu, protiv ovog Ustava su istupile Rusija, Turska i<br />
Austrija. Ocenile su ga suviše liberalnim i revolucionarnim, a pre svega nesaglasnim vazalnom<br />
položaju Srbije. Zbog ovakve struje Ustav je već narednog meseca suspendovan, te je prvi Ustav<br />
1<br />
Radoš Ljušić, Ustanička Srbija – istorijski izvori, Narodna knjiga Alfa, Beograd 2004.<br />
2<br />
Ratko Marković, Ustavno pravo i političke institucije, trinaesto osavremenjeno izdanje, PF, Beograd 2009.
Srbije povučen, a da praktično nije ni primenjivan. Značaj „Sretenjskog ustava“ je da je on prvi<br />
moderni srpski Ustav i u njemu su izražene osnovne potrebe srpskog društva. 3<br />
Novi, tzv. „Turski ustav“, izrađen je u Carigradu i donet u vidu Hatišerifa 1838. godine, a<br />
pročitan na Kalemegdanu 1839. godine. Ovaj Ustav je donet nakon neočekivanog poteza kneza<br />
Miloša koji je zamolio Portu da pretrese sva sporna pitanja i donese Ustav koji će biti rezultat<br />
raznolikih interesa i mišljenja. S obzirom da je knez smatrao da će sa Turcima lakše, brže i<br />
sigurnije izaći na kraj, na ovaj način je neposredno eliminsao Rusiju, Veliku Britaniju i Austriju.<br />
Pored različitih značajnih odluka koje su se ticale izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, potrebno<br />
je posebno naglasiti dve značajne odredbe ovo Ustava. Članom 49 se ukida kuluk 4 , a članom 59<br />
spahiluci, timari i zijameti 5 , te se neće „nikad ponovo tamo uvoditi“. Donošenjem „Turskog<br />
ustava“ i zatim abdikcijom kneza Miloša u junu 1839. godine došlo je do izmene političke vlasti,<br />
ali sa druge strane stvarni problemi društva su ostali nerešeni. 6<br />
Donošenjem Ustava iz 1869. godine, tzv. „Namesničkog ustava“, usledio je period<br />
nazvan „doba ustavnosti“. Ustav je donelo namesništvo za vreme maloletstva<br />
prestolonaslednika Milana Obrenovića. U odnosu na prethodno stanje ovaj Ustav je doneo<br />
velike novine. Jedna od najznačajnijih promena je bila uvođenje Narodne skupštine u državni<br />
život, pored kneza i Saveta. Ustav od 1869. godine proglašava i neka od ličnih sloboda i prava,<br />
ali omogućuje istovremeno zakonu da ih ograniči i suzi. Reakcije na Ustav su bile različite, ali u<br />
svakom slučaju najčešće negativne. Konzervativci su tvrdili da je Ustav donet na bespravan<br />
način i da je previše slobodouman. Sa druge strane liberali su bili nezadovoljni što Ustav nije<br />
proklamovao dovoljno prava i sloboda.<br />
Nakon sticanja nezavisnosti na Berlinskom kongresu 1878, Srbija se okreće uređivanju<br />
svog unutrašnjeg života. U tom periodu nastaju političke stranke koje imaju različite poglede na<br />
3<br />
Dragoš Jevtić, Dragoljub Popović, Narodna pravna istorija, treće izdanje, Savremena administracija, Beograd 2003.<br />
4<br />
besplatan rad turskom spahiji<br />
5<br />
različiti turski posedi<br />
6<br />
Ljubomirka Krkljuš, Pravna istorija srpskog naroda, drugo izmenjeno izdanje, PF, Beograd 2009.
unutrašnju organizaciju države. U okviru ustavotvorne skupštine, u kojoj su imali većinu, radikali<br />
su isposlovali novi ustav. To se odigralo 1888. godine i od tog trenutka započinje „doba<br />
parlamentarnosti“ 7 . Glavna novina Ustava bio je sistem srazmernog predstavništva kao merilo<br />
za raspodelu poslaničkih mandata. Najveći značaj Ustava iz 1888. godine je što je omogućio<br />
prelazak iz ustavne u parlamentarnu monarhiju.<br />
Vladavinu radikala je ubzo prekinuo kralj Aleksandar Obrenović, tako što je 1894.<br />
suspendovao Ustav od 1888. i vratio na snagu Ustav od 1969. godine. On je na taj način<br />
uspostavio svoj lični režim koji je trajao do donošenje novog, oktroisanog ustava 1901. godine.<br />
Ovaj period se naziva i „doba reakcije“ prema Slobodanu Jovanoviću. Ustav od 1901. je bio<br />
kombinacija radikalskih i naprednjačkih ustavnih ideja. Ustav od 1901. naziva se još i Aprilski<br />
ustav ili Oktroisani ustav. Ustav je imao veliki broj nedostataka. Zameran mu je način na koji je<br />
donet, potom to što ne proklamuje građanska prava i slobode itd. Ustav od 1903. je bio osnov<br />
za uspostavljanje parlamentarnog sistema u Srbiji. Njime su u Ustav od 1888. unesene neke<br />
izmene, a sve sa osnovnim ciljem da se dodatno ograniči monarhova vlast.<br />
U okviru druge jugoslovenske države doneta su tri potpuna ustava i jedan ustavni zakon.<br />
Ustav FNRJ od 1946. je priznao postojanje više jugoslovenskih naroda, umesto fikcije o<br />
jedinstvenom narodu, što je imalo za rezultat uvođenje federalnog državnog uređenja. Ovaj<br />
Ustav se ugledao na sovjetski model ustavnosti iz Ustava SSSR od 1936. Preostala dva ustava<br />
druge jugoslovenske države imala su za cilj da ustanove celovit i zaokružen samoupravni sistem.<br />
Ustav SFRJ od 1963. doneo je novo ustavno ime države – „Socijalistička Federativna Republika<br />
Jugoslavija“. Ustav je doneo veliki broj značajnih odredbi, a jedna od najznačajnih je bila u<br />
oblasti sudstva. Jugoslavija je bila prva socijalistička zemlja u svetu koja je uvela ustavne<br />
sudove.<br />
7<br />
klasifikacija prema Slobodanu Jovanoviću
Februara 1974. godine je donet Ustav Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a<br />
te iste godine su donete i Ustavi svih jugoslovenskih republika. Ustav SFRJ je u velikoj meri<br />
podstakao separatizam i partikularizam, koji je bukvalno doveo do potpune dezintegarcije<br />
Jugoslavije. Upravo u političkoj publicistici Ustav SFRJ od 1974. određuje se kao grobar druge<br />
jugoslovenske države, pošto se pokazao kao Ustav za rasturanje Jugoslavije. Prema Ustavu<br />
Socijalističke Republike Srbije teritorija Srbije je obuhvatala Socijalističku autonomnu pokrajinu<br />
Vojvodinu, Socijalističku autonomnu pokrajinu Kosovo i užu Srbiju, dok su pokrajine dobile<br />
izuzetno velika prava i ovlašćenja. Ubrzo nakon smrti Josipa Broza Tita, predsednika Jugoslavije,<br />
u okviru Srbije su počele da jačaju separatističke snage, a naročito na Kosovu. Najznačajnije su<br />
masovne demonstracije Albanaca koji su zahtevali da Kosovo postane samostalna republika, ali<br />
svaki njihov pokušaj da ostvare svoju zamisao je ugušen silom 8 .<br />
Osnovna odlika Ustava iz 1990. godine, koji je donet 28. septembra, jeste da je iz naziva Srbije<br />
izbačen prefiks „socijalistička“, a pokrajini Kosovo je vraćen prethodni naziv pokrajina Kosovo i<br />
Metohija. U pogledu pokrajina 9 Ustav im je oduzeo sve elemente državnosti. Ovaj Ustav je<br />
prestao da važi 2006. godine, donošenjem novog Ustava, koji je donet kao odgovor na okolnosti<br />
koje su nastupile u međuvremenu 10 .<br />
Važeći Ustav Republike Srbije, koji je usvojila Narodna skupština Republike Srbije na<br />
Posebnoj sednici održanoj 30. septembra 2006. godine i koji je konačno usvojen na republičkom<br />
referendumu održanom 28. i 29. oktobra 2006. godine, proglašen je 8. novembra 2006. godine.<br />
Ustavni zakon za sprovođenje Ustava Republike Srbije usvojen je i proglašen 10. novembra<br />
2006. godine. Ustav se sastoji od preambule i 206 članova koji su podeljeni u deset tematskih<br />
celina. Izuzetna pažnja se poklanja širokoj paleti ljudskih prava, a kao vrhovne vrednosti ističu se<br />
8<br />
Ratko Marković, Ustavno pravo i političke institucije, trinaesto osavremenjeno izdanje, PF, Beograd 2009.<br />
9<br />
Vojvodina i Kosovo i Metohija<br />
10<br />
Raspad državne zajednice Srbije i Crne Gore, osamostaljivanje Srbije i očuvanje teritorijalnog integriteta
vladavina prava, socijalna pravda, građanska demokratija, zaštita ljudskih i manjinskih prava i<br />
sloboda i opredeljenost Srbije da poštuje i primenjuje evropske principe i vrednosti. 11<br />
Boško Vojkić<br />
Institut za pravo i finansije<br />
11 Stevan Lilić, Upravno pravo i upravno procesno pravo, šesto izmenjeno i dopunjeno izdanje, PF, Beograd<br />
2012.
Change language