Politički režim. Pojam i Vrste

Javlja se najčešće u periodima dekadencije, ekonomskih i socijalnih kriza, kada je populizmom
najlakše steći političku dominaciju. So na ovu ranu je nacionalizam, t.j. njegov najgori oblik.
„Kao takav, nacoinalizam se redukuje na interese političkih elita (naciokratija)“ 25 . Iako vladar
ima veliku podršku naroda, ona je zapravo prividna, jer je narod letargičan i zaslepljen
demagoškim pričama, a pojedini neistomišljenici nisu slobodni da izraze svoje mišljenje i sa
njima se obračunava na svirep način, najčešće uz izričitu ili prećutnu podršku razularene svetine
(karakteristika slabosti demokratije, tiranije većine nad manjinom). U sistemima u kojima
pojedinac na izborima pobedi (ili ponovo pobedi) sa više od 75% glasova, najverovatnije je reč o
ovom tipu režima. Cezaristički oblik nije dugog veka i često prelazi u diktaturu, kada se narod
osvesti i javi politička opozicija. Ona se ili potpuno blokira represivnim merama uz pomoć
vojske i policije (pravna država se pretvara u policijsku) ili marginalizuje raznim podvalama, uz
naročitu pomoć medija. Često se kao metod zavaravanja naroda koriste instrumentalizovani
pojedinci, navodni disidenti, koji do određene mere kritikuju vlast, ne bi li se stekao utisak da
postoji sloboda misli i prava na javno izražavanje.
Bonapartizam je režim u kojem u narodu vlada ideja o jakoj i strogo centralizovanoj
državi, koja se oslanja na vojnu snagu i njenog vrhovnog komandanta. Naziv je dobio po
Napoleonu Bonaparti, koji je nakon što je došao na vlast, proširio svoja ovlašćenja i postupno
preuzeo sve državne institucije pod svoju kontrolu. Ovaj režim blizak je u nekim crtama
apsolutizmu (neki ga smatraju i podvrstom cezarizma), jer se sva državna vlast koncentriše u
rukama pojedinca, ali je on u svakom trenutku spreman da preispita svoj legitimitet plebiscitima
i referendumima. On zapravo uživa podršku građana dokle god beleži vojne uspehe i održava
mir unutar poretka, a kada to više nije u stanju da čini doživljava krah.
Oligarhija je poredak u kojem vlada mala grupa ljudi (grč. oligos – malo), koja poseduje
neki od ključnih monopola, neophodnih za političku prevlast 26 . Najpoznatiji istorijski primer je
Sparta, gde su spartijati monopolom vojne moći ugnjetavali ostale društvene slojeve. Oligarhija
je kao kameleon, pojavljuje se u formalno čistim autokratijama, kao i u najdemokratskijim
25 Detaljno o nacionalizmu i problemima postkomunističkih društava, vidi Trkulja, str. 111-155.
26 U daljem tekstu oligarhijom ćemo smatrati svaki režim u kojem vlada manjina.