Politički režim. Pojam i Vrste

Na osnovu rečenog, demokratiju bismo mogli odrediti dvojako: ona je, s jedne strane,
nedostižni politički ideal kojem se neprekidno teži, a sa druge, politički režim u kojem se ne krše
grubo njene osnovne vrednosti, a autoritarne crte se svode na najmanju moguću meru. Ona je
prema rečima Vinstona Čerčila „rđavi oblik vladavine, ali manje loš od svih drugih oblika koji se
oprobaju s vremena na vreme“.
3. Autoritarni režimi
Danas se pod autoritarnim režimima smatraju svi oni u kojima se grubo krše neke od
demokratskih vrednosti. Ne postoji jasno određen skup vrednosti čijim kršenjem konkretan režim
postaje autoritaran. Razvoj i emancipacija društva biće anulirani ukoliko dođe do grubog kršenja
makar i jedne od njih, ali isto tako ne može ni svako kršenje demokratskih načela jednom režimu
davati autoritarni karakter. Kao što smo objasnili, ne postoji savršen režim u kojem se sve
navedene demokratske vrednosti potpuno ostvaruju. Važno je navesti da u svakom
demokratskom poretku postoje izvesne više ili manje izražene crte autoritarnosti.
Cezarizam u izvornom značenju predstavlja režim u kojem vladar vojnim uspesima sebi
obezbeđuje legitimitet. Naziv je dobio po Gaju Juliju Cezaru, istaknutom vojnom komandantu i
veštom manipulatoru, koji se prvi u Rimu proglasio za doživotnog diktatora, u čemu je imao
podršku nižeg i brojnijeg sloja, plebsa. Danas se cezarizmom smatra režim u kojem formalno
postoje demokratske institucije (karakteristika po kojoj je jako blizak minimalnoj demokratiji),
ali je sva vlast maksimalno personalizovana i faktički koncentrisana u rukama pojedinca. On
vlada uz pomoć podrške egzaltirane mase, a fizičku silu u početku ne upotrebljava, jer ona,
barem u tom stadijumu, nije ni potrebna (glavna osobina koja ga izdvaja od apsolutizma,
despotije i tiranije). Podržavaju ga niži društveni slojevi i neuki ljudi (po čemu je blizak
ohlokratiji), a najveći protivnici su mu intelektualci i viši slojevi, kao i bivši politički moćnici.