Politički režim. Pojam i Vrste
Politički režim. Pojam i Vrste Politički režim. Pojam i Vrste
spontano nastalih društvenih institucija, kao što su univerzitet, verske zajednice, stručna udruženja itd. Sledeći element je vladavina prava koja „ne predstavlja vladavinu bilo kakvih zakona nezavisno od stvarne sadržine koju oni mogu da imaju, već vladavinu onoga što zakoni treba da budu, to jest metapravnu doktrinu ili politički ideal“. Ona je krucijelni pojam svakog civilizovanog društva i njena osnovna načela i institucije su: legitimnost vlasti, podela vlasti, nezavisnost sudstva, ustavnost i zakonitost (legalitet), ustavna zajemčenost ljudskih i građanskih prava, sloboda privrede i privredne delatnosti 22 . Uslov za postojanje slobodnog društva i vladavine prava jeste delotvorno ograničena i legitimna državna vlast. Na osnovu iznetog, možemo zaključiti da osnovne demokratske vrednosti predstavljaju većinsko odlučivanje, sloboda i jednakost, slobodni i fer izbori, vladavina prava i legitimnost državne vlasti. Kroz njih su vremenom na površinu izbili parlamentarizam, krivična, politička i materijalna odgovornost javnih funkcionera, sloboda informisanja, oslobađanje ekonomije od tutorstva politike, participativno-demokratska politička kultura i politički pluralizam. U demokratskoj tablici, u samom uglu, kao proizvod najviših vrednosti, nalazi se čovek kao građanin i individua sa neprikosnovenim pravom na život, slobodu i imovinu. Međutim, demokratija i pored svih svojih dostinuća ne predstavlja savršen politički režim, jer i ona pati od ozbiljnih slabosti, među kojima su najuočljivije: tiranija većine nad manjinom; mogućnost manipulacije u kompleksnim društvima (pogotovo putem medija); tendencije demokratije da se deformiše u demagogiju, ohlokratiju (vladavinu neuke rulje i ološa), ili mediokratiju (vladavinu apstraktne jednakosti, što sa sobom vuče uprosečavanje i izjednačavanje u osnovi nejednakih i veoma različitih ljudi u državi 23 ); ograničenje slobode unutar demokratije; omogućavanje svima da dođu na vlast pod istim uslovima i šanasama, pa i njenim najvećim protivnicimа 24 . 22 Navedeno prema Marković, str. 503. 23 Trkulja, str. 63 24 O slabostima demokratije vidi: Danilo N. Basta, Slabosti demokratije, u: Jovica Trkulja(ur.), O demokratiji, Službeni glasnik, Beograd, 2005
Na osnovu rečenog, demokratiju bismo mogli odrediti dvojako: ona je, s jedne strane, nedostižni politički ideal kojem se neprekidno teži, a sa druge, politički režim u kojem se ne krše grubo njene osnovne vrednosti, a autoritarne crte se svode na najmanju moguću meru. Ona je prema rečima Vinstona Čerčila „rđavi oblik vladavine, ali manje loš od svih drugih oblika koji se oprobaju s vremena na vreme“. 3. Autoritarni režimi Danas se pod autoritarnim režimima smatraju svi oni u kojima se grubo krše neke od demokratskih vrednosti. Ne postoji jasno određen skup vrednosti čijim kršenjem konkretan režim postaje autoritaran. Razvoj i emancipacija društva biće anulirani ukoliko dođe do grubog kršenja makar i jedne od njih, ali isto tako ne može ni svako kršenje demokratskih načela jednom režimu davati autoritarni karakter. Kao što smo objasnili, ne postoji savršen režim u kojem se sve navedene demokratske vrednosti potpuno ostvaruju. Važno je navesti da u svakom demokratskom poretku postoje izvesne više ili manje izražene crte autoritarnosti. Cezarizam u izvornom značenju predstavlja režim u kojem vladar vojnim uspesima sebi obezbeđuje legitimitet. Naziv je dobio po Gaju Juliju Cezaru, istaknutom vojnom komandantu i veštom manipulatoru, koji se prvi u Rimu proglasio za doživotnog diktatora, u čemu je imao podršku nižeg i brojnijeg sloja, plebsa. Danas se cezarizmom smatra režim u kojem formalno postoje demokratske institucije (karakteristika po kojoj je jako blizak minimalnoj demokratiji), ali je sva vlast maksimalno personalizovana i faktički koncentrisana u rukama pojedinca. On vlada uz pomoć podrške egzaltirane mase, a fizičku silu u početku ne upotrebljava, jer ona, barem u tom stadijumu, nije ni potrebna (glavna osobina koja ga izdvaja od apsolutizma, despotije i tiranije). Podržavaju ga niži društveni slojevi i neuki ljudi (po čemu je blizak ohlokratiji), a najveći protivnici su mu intelektualci i viši slojevi, kao i bivši politički moćnici.
- Page 1 and 2: Politički režim. Pojam i Vrste Te
- Page 3 and 4: organizuje državu kao svoje oruđe
- Page 5: izborima na određeno vreme, nakon
- Page 9 and 10: ežimima. To je upravo čini najslo
spontano nastalih društvenih institucija, kao što su univerzitet, verske zajednice, stručna<br />
udruženja itd.<br />
Sledeći element je vladavina prava koja „ne predstavlja vladavinu bilo kakvih zakona<br />
nezavisno od stvarne sadržine koju oni mogu da imaju, već vladavinu onoga što zakoni treba da<br />
budu, to jest metapravnu doktrinu ili politički ideal“. Ona je krucijelni pojam svakog<br />
civilizovanog društva i njena osnovna načela i institucije su: legitimnost vlasti, podela vlasti,<br />
nezavisnost sudstva, ustavnost i zakonitost (legalitet), ustavna zajemčenost ljudskih i građanskih<br />
prava, sloboda privrede i privredne delatnosti 22 . Uslov za postojanje slobodnog društva i<br />
vladavine prava jeste delotvorno ograničena i legitimna državna vlast.<br />
Na osnovu iznetog, možemo zaključiti da osnovne demokratske vrednosti predstavljaju<br />
većinsko odlučivanje, sloboda i jednakost, slobodni i fer izbori, vladavina prava i legitimnost<br />
državne vlasti. Kroz njih su vremenom na površinu izbili parlamentarizam, krivična, politička i<br />
materijalna odgovornost javnih funkcionera, sloboda informisanja, oslobađanje ekonomije od<br />
tutorstva politike, participativno-demokratska politička kultura i politički pluralizam. U<br />
demokratskoj tablici, u samom uglu, kao proizvod najviših vrednosti, nalazi se čovek kao<br />
građanin i individua sa neprikosnovenim pravom na život, slobodu i imovinu.<br />
Međutim, demokratija i pored svih svojih dostinuća ne predstavlja savršen politički<br />
<strong>režim</strong>, jer i ona pati od ozbiljnih slabosti, među kojima su najuočljivije: tiranija većine nad<br />
manjinom; mogućnost manipulacije u kompleksnim društvima (pogotovo putem medija);<br />
tendencije demokratije da se deformiše u demagogiju, ohlokratiju (vladavinu neuke rulje i ološa),<br />
ili mediokratiju (vladavinu apstraktne jednakosti, što sa sobom vuče uprosečavanje i<br />
izjednačavanje u osnovi nejednakih i veoma različitih ljudi u državi 23 ); ograničenje slobode<br />
unutar demokratije; omogućavanje svima da dođu na vlast pod istim uslovima i šanasama, pa i<br />
njenim najvećim protivnicimа 24 .<br />
22 Navedeno prema Marković, str. 503.<br />
23 Trkulja, str. 63<br />
24 O slabostima demokratije vidi: Danilo N. Basta, Slabosti demokratije, u: Jovica Trkulja(ur.), O demokratiji, Službeni glasnik, Beograd, 2005
Change language