5. principi procene profesionalnog rizika kod vozaÄa traktora i druge ...
5. principi procene profesionalnog rizika kod vozaÄa traktora i druge ... 5. principi procene profesionalnog rizika kod vozaÄa traktora i druge ...
Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242. podesiti na parametre koji će sprečiti nagle temperaturne promene organizma, - radnu odeću i obuću prilagoditi radnim uslovima. 10. Vozači traktora su prilikom vožnje kada je smanjena vidljivost prilikom loših vremenskih uslova (magla, kiša, sneg), ili rada noću izloženi su povećanom 11. naprezanju čula vida. Potrebno je:- vršiti redovne provere ispravnosti osvetljenja na vozilu,- vršiti redovne lekarske/oftamološke preglede vozača,-redovno održavanje staklenih površina na vozilu. 12. Zaposleni na radnom mestu vozača traktora često su izloženi nepovoljnim klimatskim uslovima ( sunce, kiša, sneg, magla i sl.). Klimatski uticaji naročito su izraženi u zimskom i letnjem periodu. Da bi se rizik držao pod kontrolom, potrebno je izvršiti raspodelu adekvatne zaštitne opreme zaposlenih. 13. Prilikom obavljanja radnih aktivnosti kod zaposlenih kontinuirano dolazi do telesnog naprezanja i rada u nefiziološkom položaju tela usled dugotrajnog sedenja. Prilikom manipulacije sa teretima većih težina iste podizati iz čučećeg stave,- pauze i odmore upražnjavati kratkotrajnim fizičkim vežbama, - raspodela radnog vremena i odmora, -korišćenje ličnih zaštitnih sredstava pri pregledu vozila. 14. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:- iz potrebe obezbeđivanja i blagovremenog izvršenja posla- iz odgovornosti za ispravnost vozila i kvantiteta robe,- iz složenosti međuljudskih odnosa,- iz faktora vezanih za organizaciju rada ( noćni rad, produženi rad i sl), i dr. Potrebna je: -primena organizacionih mera (podela posla). -raspodela radnog vremena i odmora. 15. Vozač traktora u toku obavljanja redovnih aktivnosti može se naći u raznim konfliktnim situacijama sa drugim licima, te je neohodno negovati komunikacijske odnose i poštovati ljudsko dostojanstvo. 5. ZAKLJUČAK Osnovna postavka metode “Kinny” u funkciji procene rizika na radnom mestu i radnoj okolini je u suštini jednostavna i laka za razumevanje. Suština metode sastoji se u realizaciji sledećih aktivnosti: a) utvrđivanje svih potencijalnih opasnosti i štetnosti koji su i/ili mogu nastati kao posledica procesa ili usluge; b) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake opasnosti i štetnosti; c) analiza svake opasnosti i štetnosti sa ciljem da se analitičkim metodama utvrde:- verovatnoća pojave potencijalne opasnosti i štetnosti;- težina posledica koje zaposleni trpi kod pojave opasnosti i štetnosti;- učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti. d) vrednovanje nivoa rizika čine proizvod tri faktora rizika i t o:- faktor rizika – (verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti) ;- faktor rizika– (težina posledice koje zaposleni trpi zbog pojave opasnosti i štetnosti) - faktor rizika –( učestalost pojavljivanja opasnosti i štetnosti). Korišćenjem „Kinny“ metode ocenjeno je da je radno mesto vozača traktora po osnovu stepenovanja opasnosti i štetnosti svrstano u kategoriju radnog mesta sa povećanim rizikom. „Kinny“ metoda, je jednostavna, ali nedovoljno precizna, jer je prisutna velika doza subjektivnosti procenjivača rizika, ona ima karakter kvalitativno–kvantitativne analize, sa pretežno dominantnim kvalitativnim karakterom. Iz tog razloga neophodan je multidisciplinarni pristup i timski rad, da bi se obezbedila objektivnost procene. 240
Mačvan N, et al. (2012): Principi procene profesionalnog rizika kod vozača traktora i druge poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242. 6. LITERATURA [1] Mačvanin N, Glavaški M, Prokeš B. (2003): Značaj kost-efektivne analize u proceni rizika.U: Nacionalna konferencija sa medjunarodnim učešćem. Ocena profesionalnog rizika- teorija i praksa. Niš, 99-100. [2] Van Duijne F H, Aken D Schouten E. G. (2008): Considerations in developing complete and quantified methods for risk assessment. Safety Science, 46 (2): 245-254. [3] Miller J, Fragar L. (2006): Injury Involving Tractor Run-Over RIRDC Publication No 06/033RIRDC Project No US-87A. [4] Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, “Sl.glasnik RS”, br. 62/06, 84/06. [5] Simikić M, Savin L, Alimpić Z, Tomić M, Dedović M, Mačvanin N, Prokeš B, (2012): Posledice saobraćajnih nezgoda sa traktorima. Savremena poljoprivredna tehnika, 38 (1): 1-70. [6] Mačvanin N, Prokeš B, Furman T. (2010): Vozači-rukovaoci poljoprivrednih mašina - karakteristike bolesti vezanih uz rad. Savremena poljoprivredna tehnika, 36 (4): 465-472. [7] Simikić M, Savin L, Alimpić Z, Tomić M, Nikolić R. (2011) : Saobraćajne nezgode sa traktorima na javnim putevima Južnobačkog okruga.Traktori i pogonske mašine, 16 (2): 104-110. [8] Mačvanin N, Prokeš B. (2004): Evaluation of health program of professional risk management observed through cost-effective analysis. Collection of papers. Evaluation of professional hazard and protection of health. Banja Luka, 45-48. [9] Highter education technical school of professional studies Novi Sad. (2012) : Monitoring and expertise in safety engineering. ISSN 2217-7248 , 2 (2). [10] Anonim. (2011): Nacionalni program ruralnog razvoja od 2011- 2013. godine, “Sl. Glasnik RS ”, br. 15/11. [11] Anonim. (2005): Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu, “Sl. glasnik RS”, broj 101/05. [12] Anonim. (2009): Zakonu o poljoprivredi i ruralnom razvoju „Sl. glasnik RS”, br. 41/09. [13] Web: www.belfastcity.gov.uk/waste/riskassessment. 241
- Page 1 and 2: Savremena poljoprivredna tehnika Co
- Page 3 and 4: Mačvan N, et al. (2012): Principi
- Page 5 and 6: Mačvan N, et al. (2012): Principi
- Page 7 and 8: Mačvan N, et al. (2012): Principi
- Page 9: Mačvan N, et al. (2012): Principi
Mačvan N, et al. (2012): Principi <strong>procene</strong> <strong>profesionalnog</strong> <strong>rizika</strong> <strong>kod</strong> vozača <strong>traktora</strong> i <strong>druge</strong><br />
poljoprivredne mehanizacije. Contemporary agricultural engineering 38 (3):231-242.<br />
podesiti na parametre koji će sprečiti nagle temperaturne promene organizma, -<br />
radnu odeću i obuću prilagoditi radnim uslovima.<br />
10. Vozači <strong>traktora</strong> su prilikom vožnje kada je smanjena vidljivost prilikom loših<br />
vremenskih uslova (magla, kiša, sneg), ili rada noću izloženi su povećanom<br />
11. naprezanju čula vida. Potrebno je:- vršiti redovne provere ispravnosti osvetljenja<br />
na vozilu,- vršiti redovne lekarske/oftamološke preglede vozača,-redovno<br />
održavanje staklenih površina na vozilu.<br />
12. Zaposleni na radnom mestu vozača <strong>traktora</strong> često su izloženi nepovoljnim<br />
klimatskim uslovima ( sunce, kiša, sneg, magla i sl.). Klimatski uticaji naročito<br />
su izraženi u zimskom i letnjem periodu. Da bi se rizik držao pod kontrolom,<br />
potrebno je izvršiti raspodelu adekvatne zaštitne opreme zaposlenih.<br />
13. Prilikom obavljanja radnih aktivnosti <strong>kod</strong> zaposlenih kontinuirano dolazi do<br />
telesnog naprezanja i rada u nefiziološkom položaju tela usled dugotrajnog<br />
sedenja. Prilikom manipulacije sa teretima većih težina iste podizati iz čučećeg<br />
stave,- pauze i odmore upražnjavati kratkotrajnim fizičkim vežbama, - raspodela<br />
radnog vremena i odmora, -korišćenje ličnih zaštitnih sredstava pri pregledu<br />
vozila.<br />
14. Psihički i psihofiziološki napori proizilaze:- iz potrebe obezbeđivanja i<br />
blagovremenog izvršenja posla- iz odgovornosti za ispravnost vozila i kvantiteta<br />
robe,- iz složenosti međuljudskih odnosa,- iz faktora vezanih za organizaciju<br />
rada ( noćni rad, produženi rad i sl), i dr. Potrebna je: -primena organizacionih<br />
mera (podela posla). -raspodela radnog vremena i odmora.<br />
1<strong>5.</strong> Vozač <strong>traktora</strong> u toku obavljanja redovnih aktivnosti može se naći u raznim<br />
konfliktnim situacijama sa drugim licima, te je neohodno negovati<br />
komunikacijske odnose i poštovati ljudsko dostojanstvo.<br />
<strong>5.</strong> ZAKLJUČAK<br />
Osnovna postavka metode “Kinny” u funkciji <strong>procene</strong> <strong>rizika</strong> na radnom mestu i radnoj<br />
okolini je u suštini jednostavna i laka za razumevanje. Suština metode sastoji se u realizaciji<br />
sledećih aktivnosti: a) utvrđivanje svih potencijalnih opasnosti i štetnosti koji su i/ili mogu<br />
nastati kao posledica procesa ili usluge; b) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake<br />
opasnosti i štetnosti; c) analiza svake opasnosti i štetnosti sa ciljem da se analitičkim<br />
metodama utvrde:- verovatnoća pojave potencijalne opasnosti i štetnosti;- težina posledica<br />
koje zaposleni trpi <strong>kod</strong> pojave opasnosti i štetnosti;- učestalost pojavljivanja opasnosti i<br />
štetnosti. d) vrednovanje nivoa <strong>rizika</strong> čine proizvod tri faktora <strong>rizika</strong> i t o:- faktor <strong>rizika</strong> –<br />
(verovatnoća pojave opasnosti i štetnosti) ;- faktor <strong>rizika</strong>– (težina posledice koje zaposleni<br />
trpi zbog pojave opasnosti i štetnosti) - faktor <strong>rizika</strong> –( učestalost pojavljivanja opasnosti i<br />
štetnosti). Korišćenjem „Kinny“ metode ocenjeno je da je radno mesto vozača <strong>traktora</strong> po<br />
osnovu stepenovanja opasnosti i štetnosti svrstano u kategoriju radnog mesta sa povećanim<br />
rizikom. „Kinny“ metoda, je jednostavna, ali nedovoljno precizna, jer je prisutna velika<br />
doza subjektivnosti procenjivača <strong>rizika</strong>, ona ima karakter kvalitativno–kvantitativne<br />
analize, sa pretežno dominantnim kvalitativnim karakterom. Iz tog razloga neophodan je<br />
multidisciplinarni pristup i timski rad, da bi se obezbedila objektivnost <strong>procene</strong>.<br />
240
Change language