текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Античке студије Анице Савић Ребац
о љубави показује само формалне, а не садржинске сличности са Спинозином
доктрином о љубави, иако се ту први пут јавља израз „интелектуална љубав према
Богу“, који опет код Спинозе има сасвим другачију садржину.
На основу чињенице да је код ренесансних мислилаца, непосредних претходника
Спинозиних, први пут стварно раздвојена философска мистика од философске
спекулације (и сам Демокрит, отац тзв. античког материјализма, говорио је о епифанијама
богова), а натуралистички пантеизам представљао главну мислилачку
струју, закључила је Аница Савић Ребац да је Спинозина доктрина о љубави мање
везана за ренесансни, а више за средњовековни неоплатонизам.
Истражујући пажљиво и доследно све антиномије философске спекулације
Спинозине, које се преламају у појму божанске интелектуалне љубави, а то су однос
мистике и рационализма, религије и геометрије, иманенције и трансценденције
божанства, неоплатонизма и натурализма, тежње за сазнањем и тежње за блаженством,
Аница Савић Ребац је показала, на начин само њој својствен, како је
Спиноза, кроз своју доктрину о љубави, измиривао све антиномије између својих
критичких и својих религијских схватања, у чему Аница Савић Ребац и види
високу оригиналност љубавне мистике Спинозине и због чега је Спинозина
доктрина о љубави, заснована на најстаријем појму мистичке философије – мистичком
спајању са Богом кроз љубав – постала „сасвим нова и лична творевина“.
Схватајући Бога као биће које мисли „на геометријски начин“, истовремено
истоветно са бескрајном љубављу, бескрајним сазнањем (= истином) и бескрајним
блаженством, биће које јесте, додуше, иманентно, кроз своју идентичност са
„супстанцијом или природом“, али и трансцендентно кроз љубав која спаја Бога
и човека, и изједначујући највиши степен сазнања и највиши степен блаженства
са интелектуалном љубављу према Богу, измирио је Спиноза мисаоне и душевне
сукобе, који су га, као сваког мислећег човека, растрзали, у доба када је дошло
до вештачког и насилног одвајања мистике од философије, отварајући тако пут
онима који су ишли за рационалним формама мишљења, али нису хтели да се
одрекну прамисли о мистичком спајању и јединству Бога и човека.
А Аница Савић Ребац пружила нам је блистави приказ Спинозиних духовних
изворишта, дубоких и потресних мисаоних и друштвених сукоба из којих се
родила нова хармонија кроз доктрину о љубави. У овом смислу Аница Савић
Ребац више није достигла себе.
99