текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Античке студије Анице Савић Ребац
постоје извесни елементи естетског каракатера у којима учествује свет појава“.
Насупрот Еросу који је „субјективно-психички принцип“, стоји Демиург Тимаја
као „објективно-космички принцип“ и „Бог који се стално бави геометријом“, па
су зато геометријска тела најсавршенији видљиви израз лепоте. На тај начин учествује
стварна лепота у свету идеја, преко математике.
По мишљењу Анице Савић Ребац, ово Платоново схватање остварено је у делима
апстрактног сликарства, код Пикаса, Мондријана и других, које је Платону блиско
и по одбијању сваке миметичке уметничке традиције. Платону је блиско и
схватање да уметност не припада сфери душевног већ духовног и да према томе
и не треба да побуђује афекте већ да човека ослобађа од њих. Ту нису по среди
утицаји, него „феноменолошка коинциденција првога реда“.
Извесно је да је у Предплатонској еротологији Аница Савић Ребац ставила себи
за циљ праћење идеје Ероса преко литерарних извора од првих за нас ухватљивих
зачетака у орфичкој теогонији, преко Платоновог Ероса-посредника између чулног
света и света идеја, преко Плотиновог бога идентичног са Еросом љубављу, преко
мистичке љубави-сазнања апостола Павла, преко спајања платоновско-плотиновског
ероса са хришћанском агапе Псеудо-Дионисија Ареопагита до апсолутног
јединства Бога љубави и личне љубави, до јединства религијско-философског и
личног Ероса код Дантеа и, даље, код Спинозе и Гетеа.
Видели смо такође да је овај велики план остварен тек делимично самом Предплатонском
еротологијом која обухвата период од за нас ухватљивих почетака до
Платона. Платоново учење о Еросу-посреднику који нас својим тростепеним
путем води ка највишем сазнању Аница Савић Ребац је уклопила у своју књигу
Античка естетика и наука о књижевности, будући да Ерос, преко идеје лепог,
заузима главно место у тумачењу Платонове естетике.
Управо зато што је та замишљена трилогија, која је требало да носи наслов Орфичко-
-платонско-неоплатонска учења о еросу и њихов утицај на Средњи век, поглавито
на Дантеа, остала недовршена у облику Предплатонске еротологије велики значај,
као што смо већ споменули, има студија „Платонска и хришћанска љубав“ која
нам представља знатан део планираних а недовршених истраживања.
Придружујући се оним испитивачима који су тражили и налазили „платонско порекло
мисли водиље“ (Харнак) у чудесној химни љубави Светог апостола Павла
(Посланица Коринћанима, I, 13), Аница Савић Ребац, верна свом методу одређивања,
праћења и поређења великих идеја, утврђивања сличности а не разлика,
разоткрива, слој по слој, духовне наслаге које су довеле до непревазиђеног
врхунца – до хришћанског учења о љубави којом човек воли Бога и све људе, па
чак и непријатеље.
То је једна страна хришћанске љубави, толико слична Емпедокловој Филији, позитивном
хришћанском принципу и свеопштој љубави међу свим створењима, као
и стоичкој филантропији која такође обухвата све људе.
С друге стране, љубав о којој је апостол Павле написао најлепше речи икада о љубави
написане, у првој Посланици Коринћанима, није само љубав према Богу и
свим људима, није само племенито делање. Она је нешто далеко више од тога. Она
је мистичка снага душе, помоћу које човек спознаје Бога, која га води пред лице
Божје и која доводи до мистичког спајања душе са Богом пре смрти. То је, дакле,
мистичка љубав која је истовремено највише сазнање. Она стоји не само изнад
97