текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Љиљана Вулетић
нема изгледа да буде целина, што је тужно рећи. Али ће моја последња одлука
учинити да бар мој живот представља зокругљену целину“.
Последње недеље свога живота проводила је Аница углавном у овом простору,
управо овде, у Професорској читаоници, радећи на свом делу Античка естетика
и наука о књижевности. Пред сам крај живота, желела је да се опрости с људима
који су јој били драги, а таквих је било много. Једна од њених последњих порука,
написана свега пет дана пред смрт – она се убила у Београду, 7. октобра 1953.
године – јесте захвалност Универзитетској библиотеци: „За време рада на овој
књизи, радовала ме је помисао да ћу, када буде улазила у штампу, моћи изразити
признање и захвалност руководству и особљу Универзитетске библиотеке „Светозар
Марковић“ у Београду, управници Библиотеке, другарици Милици Продановић,
и њеним сарадницама и сарадницима, јер су ми само они омогућили израду
књиге, својом стручном спремом и својим разумевањем за потребе научног рада.
Нажалост, плод нашег заједничког напора није могао бити онолики колики сам
очекивала; али моја захвалност није стога мања. У Београду, 2.10.1953“.
У свим областима научног, књижевног и уметничког рада у којима се огледала,
Аница Савић Ребац остварила је дела чији значај није умањило протекло време.
Она је била велики познавалац и тумач антике, хелениста европски познат и
признат. А данас, кад, из ове перспективе, погледамо живот и дело Анице Савић
Ребац видимо да је она метафора за егзистенцију испуњену вредностима и
посвећену њима.
Љиљана Вулетић рођена је у Новом Саду 1946. г. Дипломирала је филозофију на Филозофском
факултету у Београду и студирала етику на постдипломским студијама на истом
факултету.
Од 1999. године води пројекат подршке женама да остваре своје људско право на живот
без насиља.
Написала је књиге Живот Анице Савић-Ребац и Живот и мисао Ксеније Атанасијевић.
92