текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Такође, сматрали смо да за почетак, у „првом кругу“, треба водити рачуна о томе
да свака научна област или факултет буду заступљени по једним од својих
истакнутих професора. Тако би се постепено, око овог пројекта, београдска
универзитетска заједница окупила у Универзитетској библиотеци, са крајњим
циљем да допринесе властитој афирмацији.
Овим путем, посредно, кроз осликавање низа појединачних биографија, надамо се
да ће бити могуће ситуирати наш Универзитет не само у српском и југословенском
него и у европском духовном и академском простору током више од 160 година.
Уколико се у томе у овој почетној фази, дужној да уобличи физиономију целе
замисли успело, заслужно је преко педесет академика, професора универзитета,
уметника, културних и јавних радника, који су својим саветима, документацијом
или излагањима, били укључени у реализовање наше идеје. Уколико је пак било
пропуста, за њих смо одговорни само ми, уз пуну отвореност за сугестије које би
те пропусте могле елиминисати.
Мећу корице овог Зборника, који носи име циклуса и који се ево сада први
пут налази пред читаоцима, смештана су сва излагања и дискусије о легендама
представљеним у протеклом двогодишњем периоду. Све што је у Универзитетској
библиотеци током једномесечних трајања изложби испричано о Михаилу Петровићу
Аласу, Аници Савић Ребац, Александру Костићу и Александру Дероку,
можда ће будућим истраживачима послужити да употпуне слику о њима. Сваком
блоку предавања претходи прегнантан текст приређивача, који укратко
објашњава разлоге због којих је баш та личност уврштена у „легенде“.
Математичар, хеленисткиња, лекар и архитект, око себе су сабрали читаву плејаду
најистакнутијих стручњака из својих матичних, али и других области науке
и људског духа, да говоре о њиховом раду и помацима које су остварили током
својих живота.
Распоред материјала у Зборнику направљен је редоследом и у оквиру тематских
кругова како су се програми одвијали у Библиотеци. Текстове говора на самим
отварањима Изложби нисмо добили сем у случају Александра Дерока.
С обзиром на изузетно репрезантивни састав учесника на предавањима, а из
жеље да читаоцима пружимо слику и о њима, на крају сваког излагања дали смо
сведену, пре свега професионалну, биографију аутора текста. Напомињемо да неки
аутори својим предавањима нису давали наслове с обзиром на то да је свако вече
имало свој јединствени наслов, заједнички за све учеснике. Како нам се чинило
да публикација из много разлога захтева да сваки текст буде насловљен, тамо где
то није учинио аутор, приређивачи су дали, на основу садржаја, технички наслов
који се налази у загради. На крају Зборника налази се и именски регистар.
У овој години, када се обележава један век од доношења Закона о универзитету,
овакав Зборник нам изгледа као скроман и адекватан прилог том значајном
јубилеју.
Марија Вранић-Игњачевић