текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

ЉИЉАНА ЦРЕПАЈАЦ
Аница Савић-Ребац – човек,
наставник, педагог
Ја ћу вам говорити о најдраматичнијим годинама живота Анице Савић Ребац.
Први мој сусрет са њом одиграо се у слушаоници 55 Капетан Мишиног здања
октобра месеца 1950. када сам се уписала на прву годину студија. Мислим да су
наша генерација, неколико генерација пре наше и неколико генерација после
наше, имале заиста велику срећу јер су имале за професоре изванредне стручњаке
и изванредне предаваче: Аницу Савић Ребац, Милана Будмира, Милоша Ђурића,
тако да се ми заиста можемо сматрати срећнима и привилегованима што смо те
професоре имали за своје учитеље.
Какав је предавач и професор Аница Савић Ребац била тешко је описати, јер су
њена предавања била препуна реминисценција, асоцијација, вештих и умесних
парафраза, не само из грчке и римске књижевности, што је била њена област него
и из наше, италијанске, енглеске, француске, немачке књижевности, тако да смо
ми студенти од самог почетка били фасцинирани начином на који је она све то
нама излагала. Наравно, у почетку смо имали тешкоћа јер нисмо имали довољно
знања нити смо могли са пуним разумевањем да пратимо њена предавања, али
касније што смо више знања стицали то смо више увиђали колико су та предавања
јединствена. Ми студенти имали смо обичај – тада је Филозофски и Филолошки
био један факултет – да идемо и на предавања других професора не само са наше
катедре, али заиста ни код једног професора нисмо доживљавали то што смо
доживљавали на овим предавањима код Анице Савић Ребац.
Она је предавала Историју римске књижевности. Међутим, како је један део
римске књижевности у ствари грчка књижевност преточена на латински језик,
нарочито када је у питању песништво, ми смо у ствари код ње добијали основна
знања и из грчке књижевности. Тако рецимо, када је говорила о оној познатој
Катуловој песми „Ille mi par esse deo videtur“ („Боговима сличан чини ми се
онај...“) на том предавању је запитала да ли неко од нас зна како гласи Сапфин
оригинал. Десило се да смо ми тих дана управо слушали предавања из грчке
версификације код тадашњег асистента Мирослава Марковића. Јавила сам се и
рекла да ми то знамо, зато што је Мирослав Марковић очекивао од нас да за сваку
грчку метричку строфу научимо напамет по једну песму да бисмо лакше могли
да скандирамо. Онда је она затражила да испишем ту песму на табли, ја сам то
учинила да би могли и други студенти да прате. То је она веома чувена и позната
Сапфина песма „Φαίνεταί µοι κῆνος ἴσος ϑέοισιν...“
Онда је она направила веома фину и дубинску анализу и Сапфине песме и Катуловог
превода, јер то је у ствари превод на латински језик, тако да смо ми били
на неки начин фасцинирани овом њеном интерпретацијом и њеном анализом.
Она је већ на самом почетку издвојила неколико нас студената који смо се више
81