текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

НАПОМЕНЕ
ПРИРЕЂИВАЧА
Зборник радова под насловом ЛЕГЕНДЕ БЕОГРАДСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА,
завршни је и заокружујући корак у реализацији концепције истоименог циклуса
који се током две године (2002–2004), одвијао у Универзитетској библиотеци „Светозар
Марковић“.
Садржај наведеног циклуса обухвата програм сачињен од: изложби, каталога
који прате изложбе, серије предавања током трајања изложби и Зборника са тих
предавања за период од две године. Цео овај низ активности посвећен је поједиим
професорима Београдског универзитета 1 који су својом професионалном и
личном биографијом заузели специфично место у историји не само највише
државне образовне институције него и наше науке и културе уопште.
Критеријум за избор професора којe смо убројили у „легенде“ примарно је диктиран
ставовима универзитетске и шире научне јавности. Реноме међу студентима,
формирани научни подмладак или „школа мишљења“, богатство
реализованих талената и интересовања, постигнути домети у ванматичним
сферама, нестандардна животна прича и незаобилазне наклоности организатора,
неопходни су елементи при одабирању личности коју на овај начин представљамо.
Међутим, у опредељујуће факторе спада и квалитет и обим грађе коју је на изложби
могуће показати јер је кроз изложбу потребно визуелно „испричати причу“ тако
да она сама по себи исцрпно информише о одабраној „теми“.
Годишњице, које су у случају до сада представљених професора биле присутне,
чине пуку коинциденцију, те смо их разумели као потврду исправности нашег
избора.
Један од битних, почетних, формалних критеријума за опредељивање кога из наше
богате духовне историје треба представити јесте и обрнута хронологија. Наиме,
сматрали смо да ће квалитет циклусом планираних предавања о различитим сегментима
живота и рада сваког од одабраних професора, имати особену димензију
уколико се то чини из перспективе личних контаката и сећања. Зато смо се
одлучили да примарно скренемо пажњу на личности које су релативно скоро
преминуле те још има живих колега, студената, пријатеља и родбине, који ће
нам о њима пружити информације и говорити из „прве руке“. То свакако за убудуће
не искључује и представљање личности за које се подаци могу наћи у споменицама,
архивима и библиотекама али, онај жељени, присни тон, који се постиже
присећањем на личне контакте, таквим приступом није могуће остварити.
1
У конкретном случају одређење Београдски има институционални карактер али за убудуће ће имати и
ширу, географску конотацију, што значи да Циклусом могу бити обухваћени и професори уметничких
академија из Београда које нису припадале Београдском, касније Универзитету у Београду, него су
доцније, од 1973. обухваћене Универзитетом уметности у Београду.