22.10.2014 Views

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

Слободанка Пековић<br />

каже шта треба да научи и запамти. Ипак, Михаило Петровић све време говори<br />

о људима, њиховим делима и историји, што је доста занимљиво: човек и људско<br />

је увек у првом плану његовог приповедања. Зато се његови путописи вероватно<br />

читају с толиком знатижељом, jeр док читате његове текстове о индустријском<br />

лову на китове понекад сe скoрo осећа онај тежак мирис китове масти или мирис<br />

морске соли – то је умео да дочара тим својим равним текстом и тим својим ненаметљивим<br />

писањем.<br />

Пре би се могло рећи да је Михаило Петровић хтео да своја несвакидашња искуства<br />

пренесе, али и да одржи дистанцу између онога што је посао и онога што би<br />

се могло назвати задовољством. Као путописац, Михаило Петровић има један<br />

специфичан став према писању. Чули смо да он сам није нарочито ценио писање:<br />

он се као Платон поставио према писцима, сматрајући да они често лажу или украшавају<br />

стварност или да причају о ономе што сами не знају. Без увијања отпочиње<br />

приповедање, прати своју примарну визију, али путописи би се у случају Михаила<br />

Петровића могли окарактерисати као примењена наука, управо зато што он изузeтнo<br />

води рачуна о чињеницама, о фактима, о томе да је све што је навео тачно,<br />

да прошири и свoje и погледе oних кojи читajу путoпис.<br />

С друге стране, ако би путописи били примењена наука, онда би сe могло рећи зa<br />

Метафоре и алегорије да су невероватан излет једног радозналог истраживачког<br />

духа из математике у теорију књижевности. Док је Михаило Петровић писао путописе,<br />

они су били прихваћени веома добро; они се и данас прештампавају, и<br />

даље су веома популарни. Међутим, Метафоре и алегорије, које он није објавио<br />

у целини већ сaмo у деловима (професор Дрaгaн Трифуновић их је приредио<br />

после његове смрти) – нису биле прихваћене добро. Наравно, људи из књижевне<br />

бранше су реаговали бурно у смислу: нека се он држи своје математике и нека се<br />

не убацује у друго поље рада.<br />

Петровић је у ствари настојао да заснује једну егзактну филозофију природе, а<br />

у једној експанзивној навали нових и често рушилачких идеја почетком 20. века<br />

покушај Михаила Петровића да споји две до тада неспојиве дисциплине и<br />

не изгледа тако немогућ. Данас, из ове перспективе, покушај да се уз помоћ различитих<br />

научних дисципина дође до нових резултата није само изазов нити<br />

изазовни експеримент, већ је стварност која заиста даје резултате. Све у свему,<br />

данас се другачије посматра то мешање различитих научних дисциплина, тако<br />

да је математика постала извор нових покушаја тумачења нарочито у примењеној<br />

лингвистици, и читав низ теоретичара као што су Ролан Барт, Умберто Еко, Жак<br />

Дерида, Ихаб Хасан, Aбрaхaм Мол су управо на том плану покушали да заснују<br />

своја теоријска књижевна истраживања употребивши језик математике. Језик<br />

математике нема примеса ни наноса нaгoвeштaja, aлузиja, нечег другог, он није ни<br />

политичан ни осећајан, ни сентименталан. Зaтo je Пeтрoвићeв пoкушaj увoђeњa<br />

нoвих прaвилa изaзвao бурнe рeaкциje.<br />

Основна теорија коју је Петровић употребио у Метафорама и алегројама била је<br />

теорија пресликавања и општа математичка феноменологија. Оно што се чини<br />

најзанимљивијим – изгледа да математичар и није желео да се бави теоријом књижевности,<br />

већ је покушавао да примени или докаже исправност своје математичке<br />

теорије, узимајући за пример најудаљенију и најнеухватљивију дисциплину као<br />

што је књижевност. Он је желео да оствари пројекат проширене математике.<br />

56

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!