текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Дискусија
(Одговор на питање из публике: како се Михаило Петровић извукао из заробљеништва)
Још почетком 20. века Михаило Петровић, као математичар, који је познавао дискретну
математику и комбинаторику, бавио се шифровањем, односно криптографијом
за дилпоматску и војну пошту. За Крфску декларацију, састанак вођа
Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе, Хрватске, Славоније, Војводине из
Аустроугарске, Никола Пашић је захтевао од Михаила Петровића да направи
шифре преко којих ће те делагације, док рат још траје, да се обавештавају, а да
непријатељ не дозна садржај писма-поруке. Тако је почело. Између два рата Михаило
Петровић је у Генералштабу, у Обавештајном одељењу, држао часове из
шифровања и водио ову службу.
Михаило Петровић је мобилисан у 73. години као потпуковник и ти официри
су имали збег у Сарајеву. Народ је познавао Михаила Петровића и Јована Ђају,
доносио им одела да се пресвуку и побегну али нису хтели. Тада је НДХ дошла
до Саве и у Земун се више није могло. Јован Карамата, Земунац, имао је пасош,
прешао је преко реке и после 16 година видео поново принца Ђорђа. Тада, марта
1941. Ђорђе је написао три реченице својој тетки краљици Јелени, жени Виторија
Емануела III, да учини све да се његов професор врати у Београд. Карамата тај текст
односи у амбасаду Италије и 4. јула Михаило Петровић је дошао у Београд.
Боље да није дошао, у окупирани Београд без хране, без друштва. Милутин Миланковић
пише да се Михаило Петровић неизмерно обрадовао када му је донео
сто грама кафе. У оваквим условима живота Михаило Петровић је умро 8. јуна
1943, 24 минута после поноћи, стојећи, наслоњен на орман од библиотеке.
48