текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Резултати Михаила Петровића Аласа у савременој науци
Тако је, на пример, његово величанство принц Ђорђе био резервни потпуковник.
И Михаило Петровић је досегао до тог чина и даље није могао. Видимо га као
завршеног матуранта на одслужењу војног рока. Ово је српски војник из 1885.
године.
- Десно је Михаило Петровић са мајком на крају Првог светског рата. Он је био
нежења. Појавом нежења на Београдском универзитету бавио се лекар Александар
Костић. Нежење су били: Бранислав Петронијевић, Тихомир Ђорђевић,
Богдан Поповић, Павле Поповић, Слободан Јовановић и други.
- Михаило Петровић – све што је стварао, он је стварао зарад мајке. Ми имамо
такве случајеве у историји науке код нас: Никола Тесла и Михаило Пупин.
Пупин је своју мајку Олимпијаду волео више од свега и све јој је подарио. Тако
он у СКА пре рата није оформио Фонд Михаила Пупина, већ Фонд Олимпијаде
Пупин. Када су Николи Тесли јавили радиограмом да му је мајка Ђука на самрти,
он је „прелетео“ океан, стигао у Смиљане и затекао мајку која је после 10 минута
умрла.
- Михаило Петровић је своју мајку одвео на операцију жучи у Берну 22. 6. 1918.
и она је после два месеца умрла.
- Принц Ђорђе – он је можда једини престолонаследник у Европи који је био ошишан
до главе, на шта га је натерао Михаило Петровић.
- Слика Михаила Петровића – у машни му је дијамантска игла коју му је, као професору
свога сина, поклонио краљ Петар I.
- Михаило Петровић је за време балканских ратова био капетан друге класе и
имао је своју чету. То није била регуларна војска, већ четнички одред (покојни
академик Мишковић је био војник четничке чете у Првом светском рату). Тада
је постојала регуларна војска, војска из другог и трећег сазива и четници.
- Уметнички рад Уроша Предића уз 1943. рађен посмртно на основу фотографије
из 1938. када је Михаилу Петровићу било 70 година. Фотографија је рађена
у атељеу Милана Јовановића, фотографа изнад биоскопа „Колосеум“ (данас
„Звезда“). Антон Билимовић је иначе тражио да се Михаило Петровић фотографише
за потребе часописа Publication mathématique.
- Велика матура у дворишту Капетан-Мишиног здања. Тада је Прва мушка гимназија
била смештена у овом здању, здању тзв. „неуспелог таста“. Миша Анастасијевић
је мислио да ће његов зет бити књаз Србије и он је зидао у ствари
двор. Али до свадбе није дошло и он је зграду поклонио Универзитету. Човек
са брадом је Ђура Козарац, познати директор Шабачке гимназије који је био
веома строг. Министар просвете га је преместио у Београд да буде директор ове
гимназије где је деловало друштво „Нада“ које је имало револуционарни поглед
на свет. Требало је да Ђура Козарац мало „удари“ гимназијалце „по глави“.
- Коранџије – рибари који су у доњем Дунаву код Ђердапа хватали моруну.
Моруна је морска риба која из Црног мора улази у Дунав и иде све до Голупца.
Михаило Петровић је написао дивну књигу Ђердапски риболови у прошлости и
садашњости. У Сабраним делима смо објавили ову слику са старим рибарима.
- Петровић је уловио највећег сома у Дунаву од 123 килограма. У београдској
„Касини“ на Кнежевом тргу та риба је била искрчмљена за вечеру.
47