текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Драган Трифуновић
кажем резултат који припада савременој рачунарској техници а који потиче од
Михаила Петровића. Наиме, компјутер, аналогни рачунар Михаила Петровића
радио je на закону спојених судова и на закону тачно профилисаног тела потопљеног
у тачно профилисаном суду. Међутим, Михаило Петровић је урадио и
један други рачунар када судови у којима је течност нису били такве природе
да дозвољавају спојене судове. Ради се, наиме, о капиларним цевима. Михаило
Петровић је искористио капиларне цеви да би преко њих могао да реши Фуријеову
парцијалну диференцијалну једначину другог реда која није интеграбилна. Покојни,
мени веома драг професор Мирко Стојаковић и ја читамо да у Академији
наука СССР-а 1939. године математичар Лукијанов конструише аналогни рачунар
на принципу кретања течности кроз капиларне цеви да би решио Фуријеову
једначину чије је решење једна крива. Та једначина је мерила, регистровала и
обрачунавала проток топлоте. На пример, топлота овог пројектора прелази на
моју руку преко Фуријеове парцијалне диференцијалне једначине другог реда,
што је Михаило Петровић решио још 1911. године и што Лукијанов 1939. године
експлицитно каже у свом раду.
Једна сиромашна колонијална земља – Индија, у свом напретку, оснива у Бомбају
Технолошки институт и купује од Руса компјутер Лукијанова који одређује кретање
топлоте са једног тела на друго. У том раду-рецензији објављеном у Индији
наводи се као fondateur, оснивач тог проблема Михаило Петровић.
У математици постоји читава једна област која се зове специјалне функције. На
пример, ∆ функција или γ функција. Те две функције и данас носе име Михаила
Петровића. До њих је Михаило Петровић дошао интеграцијом одређене диференцијалне
једначине.
Или, појам релативног извода: ако имате извод и поделите га са функцијом, онда
је то први релативни извод. Михаило Петровић уводи n-ти релативни извод
који назива диференцијални алгоритам. Када диференцијалну једначину, која
је неинтеграбилна, пребаци на диференцијални алгоритам који је он увео,
тада преко нове једначине у којој фигуришу само алгоритми, говори о карактеристикама
решења диференцијалне једначине. Тај резултат се у часопису Диференцијалне
једначине који у Москви уређује Јеругин помиње као резултат Михаила
Петровића.
На прошлом предавању професор Божић је лепо успоставио корелацију између
Хусерлове феноменологије и математичке феноменологије Михаила. Петровића.
Сада бих желео да нагласим да је Михаило Петровић добио велика признања.
Велика је ствар ако је ваш резултат решење једначине или доказ теореме, али
овде је у питању признање проналаска нове дисциплине. Од стране америчких,
пољских или руских научника имате признање да је Михаило Петровић први
предсказао теорију система, односно кибернетику.
Док сам приређивао ову књигу из математичке феноменологије (6. књига Сабраних
дела Михаила Петровића), хтео сам да се поиграм терминима који се налазе
у Винеровој кибернетици и онима који се налазе у феноменологији Михаила
Петровића. Ја сам их штампао стубно као песму, азбучним редом. На пример: активитет,
компјутерски ваљак (на којем се записују резултати), временски фактор,
генералисани појам масе, дескриптивни елементи, повратна спрега, податак,
изазивач, улаз-излаз, импулсни узорак итд.
30