ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Аника Сковран<br />
Проф. Аника Сковран, историчар уметности, византолог, конзерватор и музеолог, гостујући<br />
редовни професор за постдипломске студије на Римском универзитету и ICCROM-у<br />
у Риму.<br />
Предавала на Културолошком факултету на Цетињу.<br />
Рођена је у Мостару 1928. г, живи и ради у Београду, где се школовала, од основне школе<br />
до завршених универзитетских студија.<br />
Последипломске студије обавила је у Бриселу, као стипендиста Америчко-Белгијске фондације<br />
(BAS), као и високу специјализацију у области изучавања и заштите културне баштине<br />
(ACL – Institut Royal du Patrimoin Artistique).<br />
Написала бројне студије о српској и византијској уметности, као и проблемима заштите<br />
споменика културе и могућностима њихове ревитализације.<br />
Извела многе значајне конзерваторске радове широм Југославије, међу којима је најзначајнији<br />
јединствени пројекат преношења комплекса манастира Пиве.<br />
Успоставила више манастирских ризница у Србији (Каленић), Црној Гори (Пива, Тројица<br />
Пљеваљска), БиХ (Ризница Старе српске цркве у Сарајеву), Хрватској (у Манастирима<br />
Крупи и Крки).<br />
Приредила је велике антологијске изложбе српске средњевековне сакралне уметности<br />
у Београду, Загребу, Москви, Лењинграду, Варшави, Венецији и Бечу (у организацији<br />
„Про Оријенте“).<br />
Као експерт UNESCO-а обавила више стручних мисија у Европи и Африци. Члан је Европског<br />
друштва културе, ICOM-а и Alpbach Foruma.<br />
За заслуге у раду Српска православна црква јој је доделила Орден Светог Саве I реда, а<br />
поред више домаћих званичних признања, American Biographical Institute прогласио ју<br />
је личношћу 2000. године зa заслуге у култури, додељујући јој Златну медаљу части Други<br />
Миленијум.<br />
272