текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Дивна Ђоковић †
Годинама смо мој супруг и ја седели за оним овалним столом у кући Иванке и
Саше Дерока. Ту, за тим столом, била је највећа књижевна, уметничка, сликарска
и професорска елита. Долазили су ту људи Сашине генерације, долазили су млађи,
па млађи, па они најмлађи. А ти најмлађи, кад су дошли у кућу озарили су се тим
лепотама, они су се озарили Сашом Дероком, вечито младим, елоквентним, шармантним,
предивним, који је са сваким говорио као са себи равним. То су сећања
на време које је оплеменило моју душу и мој живот, посебно оних седам година
што сам заједно са Сашом Дероком провела и уживала у народној поезији. За ово
дело које је остало, од свег срца захваљујем драгом Саши Дероку.
Дивна Ђоковић, првакиња Народног позоришта у Београду.
Рођена је 1915.г. у Ливну, преминула 2005. у Београду. Похађала је студије на тек отвореној
Глумачкој школи при Народном позоришту. Академију за музичку и драмску уметност
завршила је у Бечу.
Глумачку каријеру почела је у Народном позоришту 1935. г. Прва улога у Ибзеновој драми
„Дивља патка“. Лик Коштане у истоименој драми Боре Станковића тумачила је од
1935. до 1960. године.
Као глумица играла је у читавом низу представа („Ђидо“, „Зона Замфирова)., али је и
певала у операма „Фигарова женидба“, „Чаробни стрелац“, „Продана невеста“, „Орфеј“,
„Фауст“ итд.
У драми је тумачила поред осталих и ликове: Леди Виндермир („Лепеза леди Виндермир“),
Порција („Млетачки трговац“), Оливија („Богојављенска ноћ“), Емилија („Отело“), Марија
(„Jeлена Ћетковић“), Грофица Нордстон („Ана Карењина“), Краљица мајка („Бекет“),
Госпођа де Розмонд („Опасне везе“)
Бавила се педагошким радом као асистент и професор дикције. Написала је књигу Основи
рецитовања за аматере.
266