текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Дискусија
њиховом дому, у вечерњим часовма, слушам њен сонорни глас и звуке исконско
мушког инструмента. Певала је, већином старе јуначке песме, али и понеку из
новијег доба. Када јој се брат замомчио, и после очеве смрти постао права мушка
„глава породице“, Драге је остала верна свом завету, подносећи стојички наметнуту
злу судбину. Познанство са Драгом, првом и једином тобелијом коју сам срео,
и са њеним оцем Петком, остали су ми у живом сећању као изузетно искуство,
несумњиво најупечатљивије у сусретима са прошлошћу у Затону, почетком сада
већ давних шездесетих година прошлог века. Драге сам последњи пут видео 1996.
године, у Затону. По стасу и одећи лако сам је препознао.
Следећег лета, у Заотну ће месни црквени одбор започети обнову цркве св. Јована,
по пројекту арх. проф. Јована Нешковића, ђака и сарадника проф. А. Дерока. Тако
ће, после више од три столећа и два рушења, још један древни храм на светим водама
Лима поново „пропевати“ уз брујање „звона доброгласних“.
244