22.10.2014 Views

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

Војислав С. Јовановић<br />

Предео је био богат рудама и шумама и на раскрсници важних путева од којих је<br />

један водио са севера ка Солуну, а други до Драча на јадранској обали. Вредно је<br />

истаћи да Јустинијанов биограф Прокопије наводи да је цар рођен у овом крају,<br />

у селу Таурисион, код места Бедеријана, и да је подизањем града желео да се одужи<br />

земљи која га је изнедрила.<br />

За положај града одабран је издужен брежуљак изнад ушћа Свињаричке и Царичинске<br />

реке. Прва ископавања водио је, још 1912. године Владимир Петковић, професор<br />

историје уметности и потоњи академик. Радови су прекинути због рата и<br />

настављени између 1937. и 1940. када су поново обустављена због нових ратних<br />

неприлика. Већ после првих ископавања било је јасно да је реч о једном од најзначајнијих<br />

рановизантијских градова на Балканском полуострву. Радови су настављени<br />

1947. године под руководством проф. А. Дерока и проф. С. Радојчића, јер<br />

је проф. В. Петковић већ био зашао у дубоке године.<br />

Подсећамо да утврђено насеље Царичин град има три главна дела: Доњи град,<br />

Горњи град са великим кружним тргом, и посебно брањен део тзв. Акропољ, где<br />

је била резиденција архиепископа са великом базиликом и пратећим објектима<br />

(Сл. 1). Током једномесечне кампање професори А. Дероко и С. Радојчић радили<br />

су у Горњем и Доњем граду, као и ван града.<br />

У Горњем граду, у близини кружног трга откривени су остаци тробродне базилике<br />

са нартексом и атријумом, дужине 35 а ширине 15,40 м. Првобитни изглед<br />

грађевине могао се приближно реконструисати само на основу сачуваних зидова<br />

једне приземне просторије за коју су истраживачи мислили да је крипта и да<br />

су у њој сахрањиване истакнуте личности града. У овој просторији откопано је<br />

шест стубова са стилизованим јонским импост-капителима, а нађени су и остаци<br />

подних и зидних мозаика, што указује да је црква била богато украшена. Све<br />

то пропало је у тзв. крипту приликом рушења базилике, односно наоса, који је<br />

имао две колонаде са по три стуба. Каснија ископавања, која је обавила арх. Невенка<br />

Петровић-Спремо (Базилика са „криптом“, Старинар III–IV, 1952–1953,<br />

169–180), показала су, недвосмислено, да у доњој просторији није било никаквих<br />

трагова сахрањивања ни остатака степеништа које би је повезивало са наосом,<br />

те је претпоставка о постојању „крипте“ морала бити одбачена. Околност да је у<br />

делу просторије нађена велика количина песка указује да је она могла служити<br />

као магацин. Утисак о подземној просторији давао је пад земљишта на овом месту.<br />

У стручној литератури ова црква се спомиње као базилика са „криптом“ или<br />

базилика „С“. Не сумњајући у откриће „крипте“, А. Дероко и С. Радојчић су у свом<br />

извештају, осим мноштва података о току ископавања и опширних описа, посебну<br />

пажњу посветили улози и значају подземних просторија у ранохришћанској<br />

и рановизантијској архитектури, користећи богату литературу и наводећи бројне<br />

аналогне појаве на широком простору, тако да њихов теренски извештај има све<br />

особине учене расправе о овој проблематици, и као такав био је веома користан.<br />

Најзад, треба нагласити да је ово ископавање, мада су га водили искусни стручњаци,<br />

показало у којој је мери ризично доношење закључака о функцији једне<br />

грађевине пре него што се она у потпуности археолошки истражи.<br />

Велики кружни трг био је раскрсница двеју главних улица, од којих је једна водила<br />

у правцу север-југ (cardo) а друга у правцу запад-исток (decumanus). А. Дероко<br />

и С. Радојчић вршили су ископавања у оба дела улице; западном, који је од трга<br />

водио ка епископској резиденцији на Акропољу, и источном који је трг повезивао<br />

234

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!