текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Мирко Барјактаровић †
у ћерт или сјек. Писао је затим о кућама од камена, о кућама од земље или набоја,
затим о оним од комбинованог материјала или друка.
Дероко није схватао кућу само као одређену чауру и сувоту за људе. Зато он опширно
говори и о њеној унутрашњости. У кући је, вели, а кућом се назива и оно
одељење где се налази огњиште а соба има онолико колико неко може да направи.
У кући је, каже, пре свега огњиште и пепељак поред којега су црепуље у којима се
пече хлеб. У соби су затим столице, посуђе, лежаји, ковчези, полице. Или што друго
што људима служи. Разлика босанске муслиманске брвнаре од оне у другим нашим
крајевима јасно је и цртежима приказана са миндерлуцима (тј. засторима по
кући без столица), мушебацима (то јест решеткама на прозорима), посебној просторији
за купање „бањици“ и нужником у самој кући или непосредно уз њу.
Али широки интерес Дерока одводи и у описе пивница у виноградима, салаша
на имањима, трпезарија по манастирима, собрашница у месту саборисања људи,
дрвених цркава, које често буду мале и које могу да се пренесу са једног места на
друго уз обавезно протурање гласова да су то цркве ноћу прелетеле саме. Говори
затим о наслонима у виноградима и бостаништима где чувари ноћу спавају,
о покретним чобанским на саоницама направљеним кућерима, који се померају
онако како се и торови стоке померају.
Једном речи, Дероко је дао пример упечатљиво и живо представљених описа појединих
народних објеката који људима служе, а који су пре свега предмет проучавања
етнолога. Зато истински наша национална етнологија мора бити захвална
том човеку. Ваљда ће се наћи неко да некада и опширније о томе говори.
Напомињемо, на крају, да код Дерока налазимо одређених појединости, од интереса
и за наше језикословце или, како се данас каже, србистику. Јер код њега
сретамо осим нових и старе називе који могу евентуално да обогате научну терминологију.
Ко, на пример, данас од млађих зна да се селом некада могла да назива и осамљена
једна једина кућа или домаћинство? Или да се некада градом називао само
дворац феудалца за разлику од којекаквих кровињара и склоништа код његових
подложника? Али вредни језикословци пронаћи ће и Дерока.
Још једном нека је и сенима даровитог и вишеструко вредног Александра Дерока
велика хвала за његов изванредно сликовит допринос у нашој домаћој етнологији
односно етнографији.
230