текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

МИРКО БАРЈАКТАРОВИЋ †
Дероко о етнологији
Архитектима, као колеги или свом учитељу, лако је да говоре о Александру Дероку.
Али, одмах да истакнем да, ни мени, као етнологу, није тешко да о том човеку
кажем као да му је друга струка била етнологија.
Живахног и високог Дерока упознао сам половином прошлог столећа када је стваран
Етнографски институт Српске академије наука. Беше ту и старијих глава као
што су били Глиша Елезовић и Сретен Вукосављевић, али и нешто млађих као
што бејаху Војислав Радовановић, Добривоје Дробњаковић, архитекте Дероко и
Којић, итд. Тек, Етнографски институт је створен и некако одмах почео да објављује
своје позамашне публикације: Гласник и Зборник. И, у прва два броја институтског
гласника налазе се прилози и Александра Дерока.
У првом броју (од 1952. године) објављен је његов предлог о потреби да се што
пре донесе закон о заштити непокретних споменика историјске и уметничке
вредности. И то не само појединих објеката, мање или више очуваних, већ и целих
насеља. Залагао се, на пример, да се Охрид и Призрен, па чак и Плав и Гусиње,
као насеља сачувају. Због своје старе архитектуре предлагао је да се Призрен
прогласи за град музеј.
У другом броју Гласника Етнографског института, од 1953. Дероко кратко али
пластично пише о једном наслону из нашег Подунавља у коме је видео, и описао,
како људи живе и где станују. Шта је то наслон? У размаку од два до три метра
пободу се две сохе скоро до једног метра висине. Преко соха се стави облица као
слеме. Затим са једне стране тог слемена наслони се већи број подужих и ојачих
мотки да би се преко њих набацала папрат, маховина, трава, сено, шаша: уопште
материјал који може да служи као кров. По крову се стави које дрво или камен
да ветар не би разносио тај материјал. Испод такве косине, т.ј. наслона, било је
огњиште нешто постељних прња и која посуда као целокупне ствари домаћинства.
Дакле, и пре педесет година било је код нас људи који су становали, макар
и привремено, испод једноставно склепане косине, која је од ветра и кише могла
да штити само са једне стране. Када је Дероко питао домаћина тог наслона зашто
и са бочних страна не стави какве заклоне одговорено му је да тада ноћу не би
имали довољно ваздуха! А у даљем разговору тај домаћин је додао да када зими,
ноћу и изненада, падне велики снег тада испод поњава оптерећених снегом једва
извучемо ноге. Спавало се у оделу и обући, разуме се. Бавим се деценијама етнологијом,
али овако пластичан и драстичан облик становања у нашој стручној
литератури нисам нашао.
Намерно се задржавам на Дероковим изузетним описима објеката.
Као човек широког и продорног погледа и интереса за живот људи у становима,
било какви да су они, Дероко је опширно описао и другу врсту, али сада са свих
228