ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
You also want an ePaper? Increase the reach of your titles
YUMPU automatically turns print PDFs into web optimized ePapers that Google loves.
Никола Кусовац<br />
љутe и рaзгoрoпaдe“ СAНУ и Нaрoдни музej, гдe сe углaвнoм чувa њeгoвa ликoвнa<br />
oстaвштинa, oднoснo кaдa сe oни oдлучe дa oбрaдe и прикaжу дeлo Aлaксaндрa<br />
Дeрoкa, oткрити jeднoг нeпoнoвљивoг зaљубљeникa у живoт, jeднoг рoдoљубa<br />
кojи je нa свoj рoд глeдao пoнoсaн штo му припaдa, a нe кaкo гa ми дaнaс углaвнoм<br />
видимo, стидeћи сe и бeжeћи oд њeгa. Вeруjeм, бoљe рeћи нaдaм сe, дa ћeмo тaдa<br />
рaзумeти њeгoв нaук, схвaтити кaкo сe рoду вaљa oбрaћaти срцeм испуњeним<br />
љубaвљу. Зaпрaвo тo су врeднoсти збoг кojих судимo дa oн спaдa у jeзгрo eлитe<br />
српскoг нaрoдa и збoг кojих сe тoплo зaхвaљуjeм Унивeрзитeтскoj библиoтeци и<br />
свимa кojи су oвaj мeсeц пoсвeтили лику и дeлу нaшeг врлoг сугрaђaнинa Aлeксaндрa<br />
Дeрoкa, кoмe joш нисмo пoдигли дaвнo зaслужeни спoмeник.<br />
Никола Кусовац је рођен 1935. г. у Београду. Дипломирао је на Филозофском факултету<br />
у Београду на Групи за историју уметности 1961. г.<br />
Ради као кустос и шеф Одељења за историју уметности Народног музеја у Београду, председник<br />
Музејског друштва Србије, Друштва историчара Србије, Ликовне комисије Београда<br />
и Србије и Савета Универзитета уметности у Београду.<br />
Аутор или суорганизатор преко 800 изложби („Српско сликарство XIX века“, „Београдски<br />
тријенале 6“); комесар више југословенских изложби (у Египту, ЧССР-у, Мађарској,<br />
Јапану, Аустрији, Немачкој и др.).<br />
Главне студије: Павел Ђурковић – иконописац, Паја Јовановић, Сликар Ђорђе Крстић,<br />
Српско бидермајерско сликарство и Недељко Гвозденовић; књиге Класицизам код Срба,<br />
II–VII, Јован Поповић, Ђура Јакшић, сликарство (коаутор М. Јовановић), Катарина Јовановић<br />
и Српско сликарство XVII и XIX века; монографије Милан Маринковић, Тркуља и<br />
Александар Луковић Лукијан – време кловнова.<br />
226