текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Љубомир Протић
има фантастично велику брзину конвергенције. Дакле, Чаплигин се није задржао
само на неједнакостима него је тај рад и даље проширио.
Ово причам не зато што је то само по себи интересантно, већ зато што су те
теореме изванредне и могу ефикасно да се примене, па се и данас примењују, у
радовима на ту тему. Грубо говорећи, један правац размишљања је следећи: ја
имам неку диференцијалну једначину y’ = F (x, y); не знам да је решим, али знам
да нађем неке две функције које су везане са овом функцијом које зовем f 1
и f 2
па је
f 2
> F a f 1
је мања од F и знам да решим диференцијалнe једначинe y’ = f 2
и y’ = f 1
. Из
неједнакости функција следује неједнакости тих решења. Дакле, оно решење које
не умем да нађем, а то се често дешава, уоквирено је између решења које знам.
То је генерални резултат који је користио Михаило Петровић, који су користили
његови следбеници и који ће се сигурно користити у овом веку, а вероватно и у
следећем.
Ја бих за тренутак завршио са овим излагањем и дао бих реч колеги Милану, а ако
има неких питања да оставимо мало времена за то.
Проф. др Љубомир Протић, редовни професор математичког факултета, директор Завода
за унапређење образовања и васпитања.
Рођен је 1943. године у Љубовији. Дипломирао на Природно-математичком факултету,
на Групи за математику (1966.), а докторирао 1978. године (Неке нове методе за налажење
приближних решења диференцијалних једначина и система диференцијалних једначина).
Осим на Универзитету скоро све време је радио и у Математичкој гимназији као спољни
сарадник а једно време (2001–2004) и као њен директор У току рада био је десетак година
(1983–1994) продекан за финансије Математичког факултета. Кратко време био је помоћник
министра за Просвету и спорт а од августа 2004. године је директор Завода за
унапређивање образовања и васпитања.
Аутор или коаутор више десетина научних и стручних радова као и три универзитетска
уџбеника, од којих неки имају и по више издања.
22