ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
ÑекÑÑ - Univerzitetska biblioteka "Svetozar MarkoviÄ"
Create successful ePaper yourself
Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.
Ранко Радовић †<br />
Мислим да се не може говорити о Дероковом конзистентном ликовном опусу,<br />
али то и није суштина. Мени је у овом контексту важна његова ликовна култура,<br />
његов графички знак, колористичке енергије које он исказује, теме које у својим<br />
сликама носи. Све је то нека врста радости у овом времену у коме, ви то сигурно<br />
добро знате, архитекти више оловку или кичицу не узимају. Они данас раде само<br />
са „мишевима“ и то је једна нова култура. Међутим, ти „мишеви“ ће вероватно<br />
појести и оно мало жита што имамо кад је реч о том духу визуелног и када је реч<br />
о тој радости. Као професор Архитектонског факултета у Новом Саду, видим да<br />
студенти раде врло брзо на компјутеру, а још нису савладали линије, нећу ни да<br />
помињем како држе оловку, као лопату... У том времену Дероко мени изгледа као<br />
симболична фигура отпора. Наравно, ја нисам против технологије, баш напротив,<br />
мислим да је технологија врло битна и да треба да се развија и да је буде што<br />
више, али треба исто тако сачувати принцип и/и. То значи задржати у архитектури<br />
културу говора ликовним средствима, моћи скицирати и своју и туђу идеју,<br />
доћи на терен без фотоапарата, DVD, камера или чега још... Али ако си већ дошао,<br />
дај скицирај... Мислим да је ту Дероко, као и већина архитеката његове епохе,<br />
а и многих пре и после њега, осећао потребу за ликовним говором. За мене је<br />
то фасцинантно и представља неку врсту инспирације.<br />
Претпостављам да ће и други учесници овог скупа говорити о тој потреби за ликовним<br />
исказом код архитеката. Дероко је ту ипак остао, чини ми се, веома посебан,<br />
јер није имао претензија. Ни на једном од ових његових листова нећете видети<br />
да је Дероко хтео да буде сликар, као што је, на пример, господин Величковић, као<br />
дипломирани архитекта, цео живот посветио слици и графици. Код Дерока је у<br />
питању игра ликовних ставова, нека врста вежбе, промишљања, једна критичка<br />
анализа, илустрација ситуације у, рецимо, некој качари, или поглед на град. Не<br />
знам да ли сте имали времена да изложбу погледате, сигурно нисте још, али ја сам<br />
то за вас урадио док сам бирао ове графике и тада сам преписао њихове наслове,<br />
пре свега ових осам које су урамљене и ви ћете видети...<br />
Хиландар – То је графика посвећена Хиландару, који је историјско ремек дело<br />
наше средњовековне духовности, уметности, архитектуре, културе. Испред њега,<br />
међутим, стоји Дероко и записује. На који начин? Вероватно постоје прецизнији<br />
фактографски записи, јер фотограграфски апарат би то сигурно боље показао,<br />
али душу коју је Дероко уносио у ову хиландарску слику неће вероватно ниједан<br />
апарат моћи тако искрено, и тако стручно, и тако темељно да покаже.<br />
Ту је затим Бродоградилиште – радничка класа. Али не радничка класа у буквалном<br />
или сведеном смислу речи, већ нешто што се зове рукотворност архитектуре,<br />
израда. Ви знате да су Французи бродоградњу одувек звали batiment, а реч<br />
batiment на француском такође значи зграда. Дакле, batiment, бродоградилиште,<br />
место је где се праве куће које плове, од Нојеве барке па надаље, преко Корбизјеа<br />
и његовог величања бродова као богате архитектонске теме модерног времена, уз<br />
авионе и уз аутомобиле. Ту исту тему – рукотворности и израде Дероко са ових<br />
осам графика региструје, и ја то желим да нагласим.<br />
Петрова црква – опет, наравно, архитектура, јер је за архитекту сама архитектура<br />
једна светилишна кућа. Дероко осећа потребу да ту Петрову цркву преко цртежа<br />
доведе до неког свог осећања, сензибилитета и да је запише.<br />
Па онда Први јероплан. Ја бих рекао да је у питању нека врста игре, колико ја то<br />
могу да прочитам, али свако од нас ће то прочитати на свој начин. То је, дакле,<br />
218