22.10.2014 Views

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

Ранко Радовић †<br />

Мислим да се не може говорити о Дероковом конзистентном ликовном опусу,<br />

али то и није суштина. Мени је у овом контексту важна његова ликовна култура,<br />

његов графички знак, колористичке енергије које он исказује, теме које у својим<br />

сликама носи. Све је то нека врста радости у овом времену у коме, ви то сигурно<br />

добро знате, архитекти више оловку или кичицу не узимају. Они данас раде само<br />

са „мишевима“ и то је једна нова култура. Међутим, ти „мишеви“ ће вероватно<br />

појести и оно мало жита што имамо кад је реч о том духу визуелног и када је реч<br />

о тој радости. Као професор Архитектонског факултета у Новом Саду, видим да<br />

студенти раде врло брзо на компјутеру, а још нису савладали линије, нећу ни да<br />

помињем како држе оловку, као лопату... У том времену Дероко мени изгледа као<br />

симболична фигура отпора. Наравно, ја нисам против технологије, баш напротив,<br />

мислим да је технологија врло битна и да треба да се развија и да је буде што<br />

више, али треба исто тако сачувати принцип и/и. То значи задржати у архитектури<br />

културу говора ликовним средствима, моћи скицирати и своју и туђу идеју,<br />

доћи на терен без фотоапарата, DVD, камера или чега још... Али ако си већ дошао,<br />

дај скицирај... Мислим да је ту Дероко, као и већина архитеката његове епохе,<br />

а и многих пре и после њега, осећао потребу за ликовним говором. За мене је<br />

то фасцинантно и представља неку врсту инспирације.<br />

Претпостављам да ће и други учесници овог скупа говорити о тој потреби за ликовним<br />

исказом код архитеката. Дероко је ту ипак остао, чини ми се, веома посебан,<br />

јер није имао претензија. Ни на једном од ових његових листова нећете видети<br />

да је Дероко хтео да буде сликар, као што је, на пример, господин Величковић, као<br />

дипломирани архитекта, цео живот посветио слици и графици. Код Дерока је у<br />

питању игра ликовних ставова, нека врста вежбе, промишљања, једна критичка<br />

анализа, илустрација ситуације у, рецимо, некој качари, или поглед на град. Не<br />

знам да ли сте имали времена да изложбу погледате, сигурно нисте још, али ја сам<br />

то за вас урадио док сам бирао ове графике и тада сам преписао њихове наслове,<br />

пре свега ових осам које су урамљене и ви ћете видети...<br />

Хиландар – То је графика посвећена Хиландару, који је историјско ремек дело<br />

наше средњовековне духовности, уметности, архитектуре, културе. Испред њега,<br />

међутим, стоји Дероко и записује. На који начин? Вероватно постоје прецизнији<br />

фактографски записи, јер фотограграфски апарат би то сигурно боље показао,<br />

али душу коју је Дероко уносио у ову хиландарску слику неће вероватно ниједан<br />

апарат моћи тако искрено, и тако стручно, и тако темељно да покаже.<br />

Ту је затим Бродоградилиште – радничка класа. Али не радничка класа у буквалном<br />

или сведеном смислу речи, већ нешто што се зове рукотворност архитектуре,<br />

израда. Ви знате да су Французи бродоградњу одувек звали batiment, а реч<br />

batiment на француском такође значи зграда. Дакле, batiment, бродоградилиште,<br />

место је где се праве куће које плове, од Нојеве барке па надаље, преко Корбизјеа<br />

и његовог величања бродова као богате архитектонске теме модерног времена, уз<br />

авионе и уз аутомобиле. Ту исту тему – рукотворности и израде Дероко са ових<br />

осам графика региструје, и ја то желим да нагласим.<br />

Петрова црква – опет, наравно, архитектура, јер је за архитекту сама архитектура<br />

једна светилишна кућа. Дероко осећа потребу да ту Петрову цркву преко цртежа<br />

доведе до неког свог осећања, сензибилитета и да је запише.<br />

Па онда Први јероплан. Ја бих рекао да је у питању нека врста игре, колико ја то<br />

могу да прочитам, али свако од нас ће то прочитати на свој начин. То је, дакле,<br />

218

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!