текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Зоран М. Јовановић
стаклорезца да безусловно прво кит помеша са црном бојом тако да буде потпуно
црн. А ви треба свакако дрвенарију сву споља на кући да обојите загасито зелено
[...] На самом ћошку (споља на стубу) зиданога треба, испред врата кућних, налази
се фењер од кованог гвожђа“, што, посебно истичем, будући да то највероватније
није учињено због осујећења акције или проблема током њеног коначног
извршења. Опис димњака који Дероко износи такође је индикативан. Јер, према
његовом исказу: „(...) велики оџак на врху крова је израђен тачно по цртежу. На
врху се налази голуб од печене земље израђен код грнчара и глеђосан зелено“. У
прилог за нашу сумњу да је реч о могућој двосмислености јесте и то што је према
скорашњем извештају ветар оборио поменутог голуба, али пружа наду то што је
сачуван, те се „може вратити“, како то истиче моја уважена колегиница Гордана
Митровић, која је можда и несвесно пружила идеју Дероковим саборцима, али
и његовим противницима да остваре план за рушење небеског поретка и најнижих
слојева атмосфере.
Поменут текст је написан крајем треће деценије прошлог века, када је Дероко тек
закорачио у зрело доба. Његова неуобичајена интересовања и склоности, као и исписани
исходи његовог поринућа у просторе намењене само одабраним, с временом
су, међутим, попримила такве размере да сам током писања овог извештаја и
сам изнова застао пред проблемима који отежавају давање макар и привременог
суда о свим дометима Дерокове делатности, па и оне градитељске.
Такво осећање последица је сазнања која указују да се Дерокова сложена личност
током његовог целокупног менталног развоја, као и у свим каснијим, многобројним
деценијама живота прогресивно развијала, не подлегнувши спољнем фактору
нити унутрашњим кризама, а које би могле утицати на његов свеукупни
идентитет, динамичност и креативност. Такође сам утврдио чињенично стање по
коме је Александар Дероко био не само подложан сопственим интересима, већ
је истовремено утицао и на друга лица, у жељи да их и заведе, па чак и наведе на
исте или сличне радње. Међу њима су и личности које смо чули прошлог четвртка,
као и вечерашње моје сабеседнике, али и оне, који ће се тек исказати у наредним
седмицама у овом истом простору.
Пажљиви рад на Дероковом случају допринео је, поред осталог, утврђивању посебно
отежавајућих околности по њега, међу којима је и сазнање да је због одређених
делатности неколико пута био под истрагом или тортуром представника
вишег режима и система вредновања, те да је због тога на различите начине оцењиван,
али и упозораван.
Будући да је у току свеобухватна припрема за објављивање свих меродавних доказа
у случају Дероко, а у издању Универзитетске библиотеке, у прилици сам да
вам на основу прикупљених сазнања саопштим само извод из његовог досијеа у
коме значајно место заузима и документ да је због борбе против неодговорности
према националном благу и његове пљачке Дероко јавно жигосан, па чак и осуђен
на условну затворску казну. Није неважан и податак да је са групом истакунтих
сународника, као талац, извесно време боравио и у логору на Бањици 1941,
што се сигурно не би догодило да није било разлога. Своје дубоко, а прикривено
асоцијално понашање, испољио је Дероко априла месеца исте године својим
недозвољеним иступањем, прецизније бежањем из транспорта који је требало и
њега, као и остале заробљенике официре југословенске војске да пребаци у немачки
концентрациони логор. Из данашњег угла поменуто нимало не чуди, ако
212