текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Милка Чанак-Медић
Проф. др Милка Чанак Медић, редовни професор Архитектонског факултета у Београду
у пензији.
Рођена је 1929. године у Петровграду, данашњем Зрењанину. Дипломирала је 1952. а докторирала
1976. г. (Касноантичко утврђено насеље Гамзиград) на Архитектонском факултету
у Београду. Последипломске студије из историје градитељства завршила је у Паризу
1958. г.на École des Beaux Arts.
Радила је у Савезном институту за заштиту споменика културе, Републичком заводу за
заштиту споменика културе, као предавач на Одјелу за архитектонско насљеђе на Архитектонском
факултету у Сплиту, и као редовни професор на Архитектонском факултету у
Београду за предмет развој архитектуре и насеља и заштита градитељског наслеђа. Била
је председник Друштва конзерватора Србије и члан Извршног одбора Савеза друштва
конзерватора Југославије, члан ICOMOS-a и групе експерата Комитета за културно наслеђе
Европског савета. Покретач је и члан редакције „Гласника Друштва конзерватора
Србије“, часописа „Саопштења“, и издавачког савета часописа „Зограф“.
Главни радови: реконструкција и ревитализација античког амфитеатра у Солину, самостана
у Костањевици, цркве Светих апостола у Пећи, манастира Благовештење и Свете
Тројице у Овчарско-кабларској клисури, Саборне цркве и ризнице манастира Дечани,
касноантичке палате у Гамзиграду, Лепенског вира, цркве Светог Ахилија у Ариљу, споменика
рашке градитељске школе, међу којима је најзамашнији рад на рестаурацији Спасовске
цркве у Жичи и романтичких сакралних грађевина у Котору.
Добитник је Октобарске награде града Београда за књигу „Гамзиград, касноантичка палата“,
Награде за животно дело Друштва конзерватора Србије, Ордена Републике са сребрним
венцем и Ордена Светог Саве првог реда.
Објавила је преко сто студија и више књига, међу којима су најважније Гамзиград, касноантичка
палата, Архитектура Немањиног доба I, II и Архитектура прве половине ХIII
века I, II.
206