текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

ЉУБОМИР ПРОТИЋ
[Радови Михиала Петровића из
области диференцијалних
једначина]
Колега Драган је лепо причао, а претпостављам да ће и колега Милан лепо
говорити, док је мени припала улога да говорим о нечему неразумљивијем, односно
о радовима Михаила Петровића из области диференцијалних једначина. Овде,
видим, има и младих слушалаца, који можда нису ни чули за диференцијалне
једначине, али ја ћу покушати да некако приближим оно што ми се чини битним
у радовима Михаила Петровића.
Најпре, једна може бити и небитна ствар: није докторирало 11 него 12 ученика код
Михаила Петровића. Имате овде ову књижицу, Каталог, где су наведена њихова
имена: Младен Берић, Сима Марковић, Тадија Пејовић итд. У вези са тим јавља
се један интересантан феномен: неки од њих су се изгубили у математичком свету
– Берић, који је први докторирао код Михаила Петровића, отишао је из Београда,
Сима Марковић, који је други докторирао (имао сам прилику да читам његову
докторску дисертацију – одлична је), како би то колега Божић, или како би сам
Михаило Петровић рекао – „одао се политици“, био је шеф Комунистичке партије
Југославије и, нажалост, настрадао је у Стаљиновим чисткама. Мика је доласком
у Београд покушао и успео да створи школу, а од ових 12 доктора математике, 10
су се бавили диференцијалним једначинама.
Сада бих вратио вашу пажњу на 1894. годину, када је Мика још у Паризу, где
припрема докторску дисертацију. Колега Трифуновић вам је већ рекао да професори
у Паризу на Ecole Normale Superieure чине у оном тренутку врх светске
математике. То су: Поенкаре, Пенлеве, Пикар, Ермит, Апел, Дарбу и др. Они су
и у овом тренутку светска имена. Мика је један од најбољих ученика те школе и
у завршној години студија пише научни рад – први свој рад – који се у преводу
зове „О униформним интегралима диференцијалне једначине првога реда нултог
рода“. По приказивању и публиковању тог рада, дакле у исто време када брани
докторску десертацију, дешава се оно што је сан свих научника – да му неки
рад уђе у уџбеник. Тај први рад који је Михаило Петровић публиковао ушао је
у уџбеник чувеног Емила Пикара Traité d’analyse који се тада сматрао Библијом
оновременог математичког знања. Првим радом Мика се, тако, „лансирао“ као
светски математичар.
Интересантно је, и у томе можда има симболике, да се први и последњи рад Михаила
Петровића бави диференцијалним једначинама. У међувремену он је публиковао
66 или 67 радова који су били директно посвећени диференцијалним
једначинама. Без обзира на огромну универзалност дела Михаила Петровића,
био бих слободан да кажем да је круна тог дела баш на диференцијалним једначинама.
20