текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Архитектонски рад Александра Дерока (1)
рада Дерока и конкурског рада Несторовића направи један нов заједнички пројекат,
на основу кога треба градити храм. Обојица су ту одлуку прихватили. Када
их данас гледамо, њихова два пројекта, ако уочавамо разлике. Дероков концепт
садржи све оно што је речено за Елезовићеву кућу. Код Несторовића је све онако
како је то радио Рувидић – директно је преносећи читаве склопове византијске
архитектуре, долазећи тако до свог сопственог предлошка. У Дероковом пројекту
портал је например потпуно византијски. Међутим, кад се дубље и озбиљније загледа
у Храм, открива се елевација која подсећа на Менделсона, и неке најбоље
примере европског експресионизма. Као Коруновић, и Дероко се исто тако служио
тада савременом европском матрицом, и претакао наша византијска виђења
у модерни експресионизам; тако да је Дероков рад веома опречан овоме што је
радио Нестровић. Конкурсни жири и црква су их на крају, на неки начин, приволели
(и једном и другом је то било у интересу) да раде заједно.
На основу документације из тог времена се може видети да су они посао поделили
тако што ће фасаде и екстеријер радити Несторовић – дакле оно што је било ближе
увођењу византијске архитектуре, а да ће ентеријер радити Дероко. Дероко је
био сјајан цртач који је, бавећи се проучавањем народног неимарства, проучавао
народну архитектуру и са лица места донео изванредне и фантастичне цртеже
свих наших најзначајнијих средњовековних манастира. То је њему било „у шаци“,
за њега изузетно лако тако да је и он током пројектовања са лакоћом урадио велики
број цртежа за ентеријер. На основу Дерокових цртежа, у првом реду византијских
капитела, који су иначе врло сложени, направљен је низ извођачких
детаља који су путовали у Италију где су капители клесани. Пред рат исклесани
капители су били допремљени у Београд.
Данас, као што је рекао Брана Миленковић, не зна се тачно ко је аутор цркве, воде
се озбиљне полемике, и многа пројектантска решења доводе се у питање. Макета
која је остала после рата као докуменат о томе како је требала да изгледа црква
на основу синтезе Несторовића и Дерока на неки волшебан начин је уништена.
Била је гипсана, била је у великој размери, и не зна се како је дошло до тога да рецимо
портал храма буде овакав какав је направљен после рата, када више није
било ни Дерока ни Несторовића. Послератно ангажовани пројектанти кажу да
се он везује за Дерока и Несторовића. Међутим, будући историчари ће вероватно
доказати да тај портал нема везе ни са једним од њих.
Дероко је предложио византијски портал, монументалан, са полукуполама и
сводовима који су се у слаповима пели према врховној куполи. Ова верзија према
којој је храм изграђен има портал који је нестручан, чак и скландалозан, да
девалвира архитектуру Храма. Грађевина цркве је после рата довођена у бројна
непријатна искушења. Она је облагањем, спорним мермером, са многим другим
радњама које су после рата рађене, била предмет јавних критика и неугодних спорова.
Ту се ређало неколико самозваних прото мајстора: извесни грађевински
инжењери, неке архитекте и резултат тога је између осталог нови, поразни портал.
Остаје историчарима да упореде Дероков портал са порталом ових модерних
мајстора и да донесу мериторне закључке о тој нашој културној недаћи. Тај неприлични
портал има у осовини розету, која је знатно мања од наупарске розете,
уз то направљену од алуминијума! Можете ли да замислите шта би један Дероко
рекао да устане из гроба и види да на његовом Храму стоји розета направљена од
метала! Очевидно су на Храму направљена велика огрешења, па је за историчаре
ово озбиљан истраживачки материјал.
197