22.10.2014 Views

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

SHOW MORE
SHOW LESS

Create successful ePaper yourself

Turn your PDF publications into a flip-book with our unique Google optimized e-Paper software.

Архитектонски рад Александра Дерока (1)<br />

поклоника зида. За њега зид представља основни елемент, не само композиције,<br />

стварања, него ако хоћете и његовог уметничког доживљаја. Не треба заборавити<br />

да у време када он форсира зид, он почиње да нестаје; тај зид је нестао све негде<br />

до 60-их, 70-их година, тек 60-их година почиње да добија своје вредности. И<br />

професор Дероко је на свим својим зградама, да напоменем само Епископски дом<br />

у Жичи, или најкласичнија композиција, која би морала да уђе у светске минималистичке<br />

композиције – вила у Врњцима, са троредом, са свега два прозора са<br />

стране и са савршеном зидном масом обрађеном на начин која може само да говори<br />

о мајстору коме је зид основно средство чиме се он бави. То су све елементи<br />

који говоре колики је он био градитељ, без обзира што се бавио историјом архитектуре,<br />

а мислим да му је историја само помагала: због тога што ју је познавао и<br />

ово је добило неки свој значај у његовом градитељском опусу.<br />

Иако он сам каже: „Изградио сам неколико кућа“, али апсолутно није важно изградити<br />

хиљаде кућа, довољно је изградити десет оваквих зграда па да и данас после<br />

толико година можемо говорити о његовој вредности.<br />

На крају, оно што је за мене најважније: то је тај спој научне дисциплине и уметничког<br />

приступа. То је код Дерока било као некаква добра медицина, као пеницилин.<br />

Никада не можете код њега одвојити да ли је био више научник или више<br />

уметник. Заправо, пошто ми данас све мање верујемо у ту оштру границу између<br />

једног и другог, јер сензибилитет уметнички често бива коригован научним методологијама,<br />

као што и у научним методама има и сензибилитета.<br />

Наводећи вам све ово, пошто ја нисам историчар архитектуре – бавим се само<br />

процесом пројектовања – за мене је он као такав био најинтересантнији; имам<br />

још једну примедбу – историчари увек могу да иду на поправни испит. Ако су<br />

Французи могли да промене свој однос према Византији, зашто не би и ови наши<br />

историчари променили однос према професору Дероку, али гледајући у нешто<br />

ширим границама; у нашој бившој великој земљи, имао сам прилике, пошто сам<br />

их добро упознао, да упоредим неке ствари, да видим вредност професора Дерока,<br />

да он није само историчар архитектуре и уметности, него је и архитект. То<br />

су три особе: један је Јосип Плечник у Словенији, други је Виктор Ковачић у Загребу,<br />

и трећи је наш драги маестро Дероко. У њиховом послу, без обзира што је<br />

први, Јосип Плечник имао много више среће, јер је имао другу средину која га је<br />

друкчије третирала; Ковачић није имао толико прилика, Дероко је мање (у два<br />

или три случаја су му чак и подвалили, узели су му посао), али сва тројица чине<br />

једно интересантно јединство у поступку, како треба спојити садашње тренутке<br />

са класичним знањем, нећу да кажем са класичном теоријом архитектуре, али са<br />

једним фундусом из кога човек ипак нешто може да закључи.<br />

На крају само још једна напомена. Немојте се зачудити, ја ниједном речју нисам<br />

говорио о Храму св. Саве из два разлога: пошто професор Дероко и професор Несторовић<br />

тај посао нису завршили, а познавајући како изгледа посао архитекте<br />

сматрам да они ту удела нису имали, они који су наставили они знају како су наставили;<br />

друго, интимно, разговарајући са професором и у групи и сам, професор<br />

је увек одбијао да о Храму говори; да ли је био ражалошћен или шта, никада<br />

није показивао, и ми смо поштовали његову вољу, поштујући све оно друго што<br />

је он учинио. Сматрам да историја ипак треба да иде мало на поправни испит и да<br />

бар ови који пишу о градитељству професора Дерока, нека напишу неку лепшу и<br />

бољу реч. Па ко разуме, разуме, ко не разуме можда ће и да се уразуми.<br />

193

Hooray! Your file is uploaded and ready to be published.

Saved successfully!

Ooh no, something went wrong!