текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Поглед на живот и дело Михаила Петровића Аласа
је све Јовану Карамати, Тадији Пејовићу, Милошу Радојчићу; прихватио је позив
француске научне експедиције за освајање Северног пола (два пута), Јужног пола
(једном), затим обилазак око земљине лопте (два пута), „по забаченим острвима“.
Како је рекао Павле Поповић, његов најбољи пријатељ, „одао се лепој речи“, лепој
књижевности, премда је и тада нешто објављивао из математике.
У том другом периоду највећи резултат Михаила Петровића, коме се придружио
Иван Ђаја, јесте оснивање Оцеанографског института у Сплиту. Океанографски
институт је дело Михаила Петровића.
И на крају, још нешто о томе колико је Михаило Петровић био морално чист математичар
на Универзитету. Он је био максимално свестан шта зна, а шта не. Кад
се појавио млади Митриновић и када је рекао шта хоће да ради у науци, Петровић
је написао писмо Пикару и Митриновић је отишао у Париз код Емила Пикара на
годину дана; Драгољуб Марковић жели да се бави теоријом полинома, нарочито
оним тешким проблемом када у једном задатом интервалу од а до b треба да
одговорите на питање, да ли ту постоји барем једно реално решење, Петровић
шаље писмо Монтелу и Марковић одлази у Париз код Монтела на годину и по
дана. Монтел му даје проблем. Исти је случај за Милошем Радојчићем који је био
код Адамара годину дана итд.
Једном приликом, било је отварање једне сликарске изложбе, Драгутин Гостушки
ме је питао шта мислим, да ли су се та наша сеоска деца са Балкана, из те Шумадије,
из тог страћарског Београда, из те сеоске средине – Јован Жујовић, Јован
Цвијић, Михаило Петровић, Коста Стојановић, Павле Поповић, Богдан Поповић,
плашили када су одлазили у Париз и Беч, да ли су се плашили од других студената
и конкурената, јер долазе из Србије. Напротив, рекао сам му, тамо где су они
отишли на дошколовање и специјализацију били су најбољи. Рецимо, професорима
у Паризу, Ермиту и нобеловцу Липману, најбољи студент на École Normale Supérieure
био је Михаило Петровић. Исти случај је и Јован Цвијић код професора Пенка
у Бечу био је најбољи студент из области геофизике и опште географије.
Проф. др Драган Трифуновић, редовни професор Шумарског факултета у Београду у
пензији.
Рођен је 1930. у Београду. Дипломирао на Природно математичком факултету у Београду
на Одсеку за математику 1953. године где је магистрирао 1964. а докторирао (Проучавање
моделовања у делу Михаила Петровића) 1976. године. Ужа специјалност: диференцијалне
једначине (примене) и историја математике.
Радио као виши научни сарадник у Војнотехничком институту у Београду, доцент на
ФОН-у у Београду, ванредни и редовни професор Шумарског факултета у Београду
за предмете Виша математика и Математичке методе у шумарству. Био шеф Катедре
Општих предмета и руководилац сталног Семинара за историју и филозофију математике
и механике САНУ.
Члан је Њујоршке академије наука. Добитник је Кеплерове медаље у СССР-у 1973. и Дипломе
Друштва логичара у Болоњи 1974 г.
Главна дела: Сабрана дела Михаила Петровића, Летопис живота и рада Михаила Петровића,
Математика код Срба – портрети и догађаји.
19