текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Свој књижевни дар оплемењен оком сликара и нервом историчара Дероко је реализовао
и у књизи А ондак је летијо јероплан над Београдом. На објављивање те
мемоарске прозе о старом Београду, са низом занимљивих цртежа, наговорио га
је књижевник Мома Димић. Мангуплуци око Калимегдана је његова друга књига
сведочанстава о минулом времену кроз коју упознајемо и духовити језички израз
овог варошког мераклије, пилота, једног од 1300 каплара, логораша и радозналца.
О сликарском дару и раду Александра Дерока има безброј сведочанстава: од опреме
књига, преко цртежа – стручних или уметничких, до слика: уља, акварела комбинованих
техника. Све што је радио одликује несумњива естетска вредност.
О свим димензијама рада те личности чија су „крила“ имала неслућени распон
говорили су најпозванији, углавном они који су имали среће да јој приђу близу.
Ми, као организатори, имали смо среће да су такви „сведоци“ били још увек међу
нама 1 , иако је од Дерокове смрти прошло скоро двадесет година.
Из свих излагања могло се поред осталог закључити да је Дероко, кроз све што је
радио, исписивао и једну јединствену апологију животу и лепоти. Његово присуство
у нашој универзитетској заједници али и у најширем духовном простору
српског народа, без претеривања се може сматрати црвеним словом коме се у будућности
мора прилазити с дужним поштовањем.
Током једномесечног трајања изложбе која је Дерока представила кроз писану
реч, фотографије, његове слике и цртеже, јавност се упознала са његовим архитектонским
радом у ужем и ширем смислу, кроз излагања професора Нешковића,
Миленковића, Митровића, Милке Чанак-Медић и Зорана Јовановића.
У његов сликарски рад увели су нас зналци као што је Никола Кусовац или професори
Ранко Радовић и Синиша Вуковић. О етнолошком и археолошком раду говорили
су професори Мирко Барјактаровић и Војислав Јовановић. Са књижевним
радом упознали су нас Мома Димић, Стојан Ђорђић и Радован Поповић а о личним
контактима са њим говорила нам је глумица Дивна Ђоковић и професори
Аника Сковран и Доброслав Павловић.
Цео програм у част Александра Дерока у Универзитетској библиотеци завршен
је представом Дероко, Растко и Пикасо, позоришта из Параћина, по тексту Николе
Корбутовског.
1
На жалост, непосредно након завршетка циклуса, почетком 2005., чак троје учесника је преминуло:
драмска уметница Дивна Ђоковић, проф. Мирко Барјактаровић и проф. Ранко Радовић
177