текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Ванмедицински рад А.Ђ. Костића
граница царства, пре тога ту је била богата праисторија - недалеко од куће налази
се и Агино брдо, неолитско налазише слично Винчи. И он је почео тада полако
да прикупља археолошке налазе, да са сељацима разговара, саветујући им да
оно што се нађе приликом земљаних радова не бацају у међу, већ да се сакупља.
И људи су му доносили, најчешће уломке керамике. Неки су говорили: „Чудан
неки професор, скупља тако неке отпатке.“ Међутим, превасходно захваљујући
томе сада се о микротопографији Дубочаја и овог дела Гроцке зна доста, управо
захваљујући тим налазима које је професор Костић помно скупљао. Ту је, поред
археолошких налаза прикупљан и палеонтолошки материјал, значи фосили којих
такође има на овом подручју.
Међутим, није се зауставио само на томе да скупи налазе и да се о њима мало информише.
Профeсор Костић је инспирисао, односно подстакао једну акцију у
Музеју града Београда да се у Дубочају, значи ниже његове куће, изврше археолошка
истраживања и да се заправо види о чему се овде ради, јер ту је у међувремену
на суседној њиви пронађена једна гробница коју су сељаци почели да руше,
затим доле ближе потоку појавило се такође нешто, и било је стварно занимљиво
видети шта ту земља заправо крије. Тако су 1963. године почела археолошка
испопавања која је водио Влада Кондић, тада из Музеја града Београда, а ја сам у
тим ископавањима имао част да учествујем као студент.
И та су ископавања била врло занимљива, а боравак у Гроцкој веома угођајан.
Ми смо се дружили сваки дан са професором, он је активно учествовао у нашим
истраживањима и са великим занимањем, али и солидним знањима разгледао ископане
артефакте. Том приликом откривени су остаци једне виле рустике. То је
било велико римско пољско имање. У близини откривени су и остаци гробнице у
којој су, по свој прилици, били похрањени посмртни остаци власника те велике
виле. Горе на брегу налазила се некропола која је, изгледа, обухватала искључиво
гробове које је професор открио 1931–32. године, где су сахрањивани они који су
живели у оквиру тог великог римског пољопривредног добра.
Када смо ми упоредили налазе са археолошких ископавања са онима старијим,
које је професор сачувао у свом Дубочајском музеју пред нама је искрсла кохерентна
слика једног малог исечка античке историје тога времена. После смо заједно
са професором доста разговарали, он је постављао веома занимљива питања, наравно
нисам му ја могао давати одговоре, давали су старији, али је то било врло
инспиративно. На крају смо закључили: у питању је вила, највероватније с почетка
4. века, из времена, како су Срби у средњем веку говорили, „великог и светог
Константина цара“. То је било имање које је трајало неколико деценија током 4.
века. После дугог хијатуса на томе имању појавила се вила професора Костића и
он се на неки начин осећао баштиником те давне прошлости.
Наравно, то га је подстакло – он је тада већ био у приличним годинама, то су биле
његове седамдесете године – да продуби своја интересовања о античкој прошлости
овог подручја. И у каснијим сусретима у Београду имали смо прилике пуно
да причамо о римском Лимесу, о античким налазима, али и о оним старијим. Професор
Костић је још пре рата слушао о налазима са подручја Гроцке. У то време,
значи тридесетих година 20. века, вршена су и ископавања у Винчи. Тамо је имао
прилике да се сусретне са, за то доба, најсавременијом методологијом археолошких
ископавања. Тако да је у оно време када смо га ми упознали, када сам га ја
упознао, он већ о археологији доста знао.
171