текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Медицински рад Александра Ђ. Костића
ва чулна пожуда ради користољубља. Када се расправља о моралу полног живота,
онда се мора рачунати са присуством сексуалности, а никако са њеним одсуством.
Сама сексуалност се не може осуђивати, нити се може мењати истина о њој. У самој
сексуалности можемо тражити шта је добро а шта зло, а не мимо ње. Али без
науке о сексуалности и истинитог информисања о томе тешко да се може и морал
одређивати.„ После овога изашло је четврто издање Полног живота током исте
године, које је очигледно наишло на велико интересовање јавности.
Период после Другог светског рата
После Другог светског рата упадљиво су актуелизована сексолошка истраживања
у свету, нарочито сада укључивањем и стручњака у Америци чија су прва и значајна
истраживања спонзорисана из Рокфелерове фондације. Отварају се нови
сексолошки институти и центри у Америци, Холандији, Немачкој, Француској,
Јапану. У Србији професор Костић наставља своју делатност на том плану и даље
самостално. Убрзо он више није на Медицинском факултету, али своје научне и
просветитељске капацитете даље реализује кроз своја дела у овој области. У том
периоду прво му излази Полно сазнање у облику трилогије: у првој књизи описује
сексуалност у животињском свету, у другој хуману сексуалност и љубав и у
трећој књизи се бави сексуалним васпитањем. Још једном издаје Сексуално у нашој
народној поезији, затим Основе медицинске сексологије, потом Сексуалност
савременог човека и даје своју редакцију за превод француске сексолошке енциклопедије.
Нашу ће пажњу овде највише привући његово дело Основи медицинске сексологије,
које је заправо наш први уџбеник сексологије. У издању Медицинске књиге,
изашло је 1966. године. Шездесетих година двадесетог века у свету је већ било
доста радова, монографија, изнетих резултата разних истраживања у области
сексуалности, али се још увек у то време ретко ко усуђивао да заокружи предмет
медицинске сексологије у облику уџбеника. Професор Костић је управо то учинио
врло успешно.
Кроз пет стотина страница, уџбеник је систематизован у два дела: на „Нормалну
сексологију“ и „Патолошку сексологију“. Овде ћемо изнети нека предвиђања професора
Костића која су се до данас потврдила као исправна.
Многе заблуде о полном идентитету човека потичу отуда што се сексуалност као
појам своди на генитоцентрични ниво. Одређивањем пола новорођеног детета
према гениталним органима људи остају у уверењу да се са тог нивоа детерминишу
женски и мушки атрибути одраслог човека. Генитални органи јесу упадљив
исход полне деференцијације, нарочито код новорођеног детета, али нису ни
основни нити пресудан чинилац у испољавању женског или мушког идентитета
одраслог човека. У процесу поларизације учествује свеукупни организам на
разним својим нивоима и у различитом степену. Нема асексуалне ћелије која не
подлеже развојном процесу поларизације, што не значи да том процесу подлежу
обавезно на исти начин све ћелије или ткива у оквиру истог организма.
У уџбенику се велика пажња посвећује екстрагениталној сексуалности, значајној
нарочито за човека. Назив „пол“ се најчешће везује за облик гениталних органа и
зато у свом уџбенику професор Костић називом „полност“ жели да изрази екстрагенитални
простор поларизације човека који обухвата и понашање. У сваком слу-
153