текст - Univerzitetska biblioteka "Svetozar Marković"

Медицински рад Александра Ђ. Костића
ЗОРАН РАКИЋ
Медицински рад Александра Ђ.
Костића у области сексологије
Крајем деветнаестог и почетком двадесетог века у Европи се појавило настојање
појединих виђених лекара да човека дефинишу као сексуално биће према датостима
Природе, а не само према друштвеним нормама као до тада. У таквој пионирској
делатности широм Европе су се истицали: у Аустроугарској Крафт-Ебинг
и Сигмунд Фројд, у Немачкој Хиршфелд и Блох, у Енглеској Хевелок Елис, у Швајцарској
Август Форел, у Шпанији Маранан а у Србији, почетком двадесетог века,
Александар Костић.
То је било време када се о сексуалној динамици јавно расправљало само о њеном
исходу, као што је хумана репродукција или евентуално јављање венеричних болести.
Сексуални садржај који је таквом исходу претходио, или оно што је Природа
учинила са човеком да би обезбедила своју репродуктивну мисију, било је
регулисано велом тајни, мистификовања и стидом. Сексологија као научна дисциплина
није тада постојала. Требало је прво одшкринути врата медицине за изучавање
сексуалности као њене будуће области, према којој су друштвени ставови
били већ чврсто изграђени. То је био амбијент у којем је своју делатност будућег
нашег сексолога започео Александар Костић.
Још као гимназијалац Друге мушке гимназије у Београду он се јако чудио како
то да многа питања из полног живота, толико присутног у реалности човека, којa
су толико мучила и њега и његове вршњаке, немају неки извор из ког би се добила
одговарајућа објашњења. И убрзо налази такав извор у књизи Полно питање
швајцарског професора медицине Августа Форела. Али се не зауставља само на
томе већ и друга дела, тада доста ретка у Европи, он приказује у тадашњим листовима,
сматрајући да информације о томе заслужују и остали који живе у његовој
средини.
Почетком 1918. године, као млад батаљонски лекар, он уз звуке митраљеза и топовских
граната преводи Полно питање на српски језик, а убрзо после Првог светског
рата, 1922. године, сада у Југословенском друштву за бригу о здрављу народа,
покреће инцијативу да се отвори ново одељење за сексуално васпитање и сузбијање
венеричних болести. Већ следеће године (1923) он издаје своје дело Из сексуалног
питања (чланци и студије) где образлаже потребу за далеко пространијим и
јавним информисањем о полном животу жена и мушкараца, и где истиче да није
довољно да се информације о томе заустављају само на проблему рађања и евентуално
полних болести, а да се запоставља све оно што претходи томе.
У оквиру библиотеке за сексуална питања под насловом „Мисли о полном проблему“
Александар Костић приказује у одломцима текст из књиге Пол и карактер
чувеног младог генија Ота Вајнингера 1929. године. Тада је први пут текст Ота
Вајнингера донешен нашој средини на српском језику у преводу Мирка Дамјановића.
151